End of Watch (2012)

Kod nas nazvan: Poslednja Straža
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: David Ayer
Glumci:  Jake Gyllenhaal, Michael Peña, Anna Kendrick...

Priča:
Film prati živote dvojice policajaca, velikih prijatelja i partnera, i njihovu svakodnevnu borbu protiv kriminala. Kada se oni umešaju u borbu protiv krupnih zverki, dolazi do velikih nevolja.

Moj osvrt:
U razgovoru sa mnogim prijateljima i sa čitaocima, ovo mi je preporučeno kao ultra realni policijski film, možda nešto i najbolje u svom žanru. Shodno tome, očekivanja su mi porasla, ali ne toliko ipak da očekujem neku bombu. Da li sam dobio vrhunski film ili još jedan pokušaj da se napravi nešto originalno... hajde da vidimo. Prvi utisak je da se sve snimano u stilu rialiti emisija. S obzirom da me ta hrana za retarde iritira, morao sam malo da budem tolerantniji ovde. Time su svakako želeli da doprinesu realnosti filma ali osim u nekolicini scena, mislim da je ovo otišlo krivim putem. Ceo prokleti film je poput izrežirane rialiti emisije, red vožnje i priče, red akcije, red drame privatnog života policajaca i sve u krug. 

Ima tu par dobrih scena, kada kamera stoji iza nišana pištolja, ali ne vidi se bukvalno ni jedan ceo pucanj ni ubistvo iz tog ugla. Postavlja se još jedno pitanje, zašto ovi pajkani snimaju baš sve a što je najblentavije, zašto banda snima baš sve. To baš potvrđuje ovo što sam rekao, da je ovo izrežirana rialiti emisija. Evo još dokaza. Razgovori između ova dva ortaka dok se voze. Ok, ima tu nekih uobičajenih stvari, nekih šala, ali opet, neke stvari su mi baš bile reality style. Pre svega to da su ova dvojica opake dobričine. Jedan čeka bebicu, drugi pronalazi ženu svog života... i film se uporno trudi da prikaže policajce kao fine, porodične ljude... Ne smrdi li ovo već na to da kada neko doživi tragediju kako će iza njega ostati žena i ucveljeno dete... Zar ovo automatski ne povlači da je ovo film o velikim herojima, jadnim malim policajcima koji daju život za zajednicu a njihov visi o koncu... Ne kažem da situacija nije takva, ali ovo je suviše plastično za mene. 

Hajde malo o herojizmu i akciji. Ima tu dosta dobrih stvari, recimo kada ova dvojica pronalaze kuću u kojoj se desio pokolj, pa par ludih slučajeva, ali posle nekog vremena postaje simptomatično da ova dvojica lagano pronalaze sva najveća sranja u gradu. Posle nekoliko uspešnih akcija i medalje časti, zar nije bilo logično da dobiju unapređenje ili tako nešto. Ma joook, ovo su maheri koji se ne osećaju kao heroji. Uz nekoliko dobrih stvari imamo i vrhunac baljezganja u kom ova dvojica spašavaju bebe iz požara... Zaista? Kako originalno... Jednostavno, previše je slučajeva koje ova dvojica reše i u koje umešaju prste i kada dodamo spašavanje dece iz vatre, opet imamo dokaz da je ovo izrežirani rialiti šou. Imamo tu glavnu priču u kojima se ova dvojica bananamena zamere nekom velikom. Nikada ne saznamo do kraja ko je taj veliki ni šta zapravo radi. To je po meni dobro, jer ako se film već vrti oko ove dvojice i njihovih teških života superheroja, kada im već nabace dva ziliona problema za rešavanje, zašto bi morali da znamo sve o tom glavnom negativcu. 

U svakom slučaju, on odlučuje da se sukobi sa ovom dvojicom  i to deluje kao pretnja. Možda bi sve to bilo upečatljivije da banda koja treba ovoj dvojici da dođe glave nije najbednija karikatura od bande koju sam video u životu. Kada već dođe to finale i okršaj, vidi se opasna nepažnja scenarista. Kroz ceo film, u kom god da su slučaju ova dvojica, kada god pozovu pojačanje, ono je tu za par minuta. Bukvalno jedva stignemo da vidimo šta je problem, pojačanje stiže. Bravo za sistem kojim funkcioniše policija, veliko poštovanje i što imaju ovakve heroje, ali kako baš da u finalu zakažu, da nikako da stignu. Kako baš da sve polazi kako ne treba u tom finalu a kroz ceo film ova dva bananamena sve rešavaju savršenom preciznošću. Ima to finale nekog šmeka, ali opet, sve to ide u onaj isti koš, da treba da nam pokažu kakvi su policajci heroji i kako stavljaju svoju zadnjicu na rešeto zbog nas. 

Ono što mi se baš dopalo je sledeće. Film prati njih dvojicu pri čemu je veći akcenat na lika koji tumači Džilenhol. Majkl Penjin lik je uvek uz njega, uvek kao veliki prijatelj i to prijateljstvo je predstavljeno odlično. Ono što je ispalo savršeno, bacajući veći akcenat na Džilenholov lik, uspeli su u tome da ovaj drugi bata izgleda deset puta upečatljivije i bolje. Čak i glumački, ovaj čova mi je bolji ovde od Džilehola i bolje mi leži kao lik. Prizemniji je, razmišlja bistrije, ali problem je što ima bananamena za prijatelja pa sve to već ide krivim putem. Takođe, nekoliko pucnjava izgleda odlično ali nema toga previše. To je to braćo i sestre. Ipak je rezultat svega jedan prosečan, nakićen filmić. Ok je za jednom pogledati, ali ne mogu da budem zadovoljan emisijom u kojoj sestre Kardašijan glume policajce i gde se lomljenje noktiju menja lomljenjem kičme a šmikanje policijskim akcijama. U nameri da napravite realniji policijski film, više sreće drugi put.

Zanimljivosti:
Glavni likovi su blago zasnovani na Čarlsu Vunderu i Džejmiju MekBrajdu koji su bili partneri kasnih devedestih. Džilenhol i Penja su pet meseci provodili svaki dan po 12 sati sa policijom Los Anđelesa. Reč "fuck" je izgovorena 326 puta.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 5/10