Inception (2010)

Kod nas nazvan: Početak
Žanr: Akcija | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Christopher Nolan
Glumci: Leonardo DiCaprio, Joseph Gordon-Levitt, Ellen Page, Ken Watanabe

Priča:

U svetu gde postoji tehnologija kojom se kroz snove može dopreti do ljudskog uma, veoma obučenom lopovu je data poslednja prilika za iskupljenje koja podrazumeva sprovođenje do sada njegovog najtežeg posla.

Moj osvrt:

U akciji "popravimo jadne tekstove" na red je došao i Inception. Daću sve od sebe da ljudima koji ne vide u čemu je snaga ovog filma pokažem šta su možda propustili. Inception je film sa verovatno najviše ludačkih ideja koje su detaljno razrađene. Recimo povezivanje ljudi u isti san smo imali i u drugom delu Exorcist-a koji je baš zbog toga ismejan. Valjda je ljudima bilo teško da prihvate nešto takvo. Priznajem da je to bilo bez ikakve pozadinske priče i izgledalo je kao najnormalnija stvar koristiti tu spravu, ali opet, meni to nije delovalo tako strašno. 

Nolan nije otišao korak dalje, otišao je mnogo više od toga. Pre svega se nije bavio tom mašinerijom koja omogućava ulaženje u snove tako da nemamo skoro ništa specijalno da vidimo vezano za tu spravicu već se odmah bazirao na sam san. Ideja da čovek ima svest u snu je zaista dobra jer bukvalno možeš da uradiš šta god poželiš. Neograničen broj ideja može da se slije u taj san a kada malo bolje razmislimo, zašto čovek nešto ne bi mogao u njemu da nauči. Zašto da ne? Svestan si u snu i dovoljno hrabar da probaš neke stvari. I sami znate da kada sanjate nešto upečatljivo, kakav utisak može da ostavi na vas. 

Znate i sami da kada sanjate nešto jako emotivno vezano za neku osobu, pogotovu ako su pozitivne stvari u pitanju, to vas natera da na ovaj ili onaj način razmišljate o njoj. Nije bitno u kom pravcu razmišljate, naravno da ovde ne tvrdim da ćete imati ovakve ili onakve namere ka toj osobi, ali ono što je glavno, vi posle buđenja razmišljate o njoj. Svim ovim što napisah u prethodnih nekoliko rečenica želim da pokažem kako san zaista može da utiče na čoveka, samim tim ideja vodilja ovde i te kako pije vodu. Sada se tu postavlja pitanje da li baš san može da vas natera da uradite nešto određeno. Zavisi... Ako ne znate šta da radite, ako se dvoumite, ako ste trenutno u nekom rastrzanom stanju, možete li tvrditi da san koji definitivno može da utiče na emociju, ne može da podstakne određenu odluku? Nolan je to ovde genijalno iskoristio. Sama priča oko koje on gradi ideje nije vredna neke naročite pažnje. Treba ubediti čoveka da podeli očevu zaostavštinu u zamenu za novac ali i mogućnost da čovek može videti ponovo svoju decu. Ništa epohalno, ali kada se na to nabaci ideja i činjenica da je taj čovek zbog trenutnog stanja savršena žrtva, film postaje remek delo. 

Pokrili smo sledeće stvari, svesnost u snu, mogućnost kreacije i učenja, uticaj koji može da se ostavi na nekog. Kako se dolazi dotle da ljudi sanjaju zajedno, nije nam objašnjeno. Ako ne možete prihvatiti tako nešto, onda ovaj film jednostavno nije za vas. Znate kako umem da budem zakeralo. Da se cela ideja sastojala samo iz ovoga što sam napisao, verovatno bih joj našao mnogo zamerki. Ovde su mislili na mnogo stvari: kako se probuditi, kako spavati duže, šta ako se umre u snu, san u snu... i sve je rezultiralo gomilom bolesno dobrih stvari. Najbolesnija među tim idejama, uz samu ideju Inception-a je taj limbo u koji likovi odlaze kada umre njihova projekcija u snu a ne probude se. Zamislite da spavate nekoliko sati i a u snu proživite nekoliko dekada. Kakav šok izaziva buđenje... Jezivo a to je samo još jedna ideja. 

Da ne ide sve glatko, moramo imati i gomile prepreka. Umesto da se čika Nolan uhvati za standardne gluposti i prikaže gomilu slučajnosti, on se odlučio za još jednu ideju. Kroz snove, likovi su u konstantnoj borbi sa svojom i tuđom podsvešću. Za mene to je genijalno jer podsvesno, čovek je praktično nepogrešiv. Njegov operativni ali i odbrambeni mehanizam podsvesno savršeno reaguje. Evo primera: Recimo treba da ponavljate jedan isti postupak nekoliko stotina puta. Recimo da na tastaturi ponovite jednu sekvencu tastera. U jednom momentu vaše misli će odlutati, ali će ruke nastaviti da rade veoma brzo i savršeno precizno. Onog momenta kada počnete da mislite o tome da li dobro pratite redosled i da li je to taj taster koji ste trebali da pritisnete i koji taster sada treba pritisnuti, doćiće do usporenja i verovatne greške. U Inception-u čovekova podsvest reaguje odbrambeno na iznenadni događaj, pokušava da eliminiše stres. E sada, imamo likove koji dolaze drugim u san. Kakvu reakciju očekujete od podsvesti čoveka čiji san postaje stanište nepozvanih likova? A ono što je lepota svega... tu je podsvest i nepozvanih likova. Genijalno... 

Da se vratimo na samu ideju Inception-a a to je posaditi ideju u nečiju svest. U ovoj glavnoj priči ideja je ta da čovek treba da podeli zaostavštinu svog oca. To nije epohalno. Iskreno, začudilo me je što ništa složenije nije smišljeno. Ne mislim na kompleksnost ideje, već na posledice iste. Tako sam mislio sve do momenta kada mi je Nolan pokazao šta zapravo Inception može da napravi. To je bilo bolje od bilo čega što bi mi palo na pamet. Opasna ideja koju je iznedrio na fantastičan način je uspela da stvori priču i odradi karakterizaciju glavnog lika tako da nisu morali da se trude da smišljaju išta dodatno. Ideja koja pomera granice u službi karakterizacije lika koji se upušta u nešto što je prepuno dodatnih bolesnih ideja. Velemajstorski... 

Što se tiče likova, dopada mi se podela uloga. Svako ima neku ulogu koja mora da bude ispunjena do savršenstva kako bi ceo sistem funkcionisao. Arhitekta je tu da kreira okolinu sna, Falsifikator da glumi gomilu likova, potom imamo osobu koja je tu da smisli serum kako se ljudi koji sanjaju ne bi probudili pre vremena... Svi oni čine sistem koji funkcioniše savšreno. U principu volim te specifične uloge. Recimo imamo u Matrisku Ključara. Iako je u pitanju Naučna Fantastika, nekako mi sve to vuče na bajke. Film Push je imao taj potencijal jer imao je ludačku podelu uloga. Šteta što ništa drugo osim toga nije imao, pa čak ni funkciju tih likova. Inception je pravi pokazatelj kako se to radi. 

Na kraju o samom kraju. Mnogi smatraju da je kraj remek delo jer ostavlja otvorena pitanja. Tu se 100% ne slažem. U svakom filmu možeš da ostaviš otvoreno pitanje na kraju i to naravno ne garantuje da je film uspešan. Kada nam ostave otvoreno pitanje na kraju, alternative su obično krajnosti, ne samo po utisku već neretko po kvalitetu. Ovde imamo nešto sasvim neočekivano. Kakav god da je kraj, genijalan je, pije vodu i ostavlja odličan utisak. Da se Nolan jasno opredelio za samo jednu varijantu, film bi svakako izgubio efektno finale i još nešto bitno ali o tome u poslednjoj rečenici. 

Postoje priče da Warner Bros ubeđuje Nolana da snimi nastavak jer ne žele da ga snimaju bez njega, ali nadajmo se da se to neće dogoditi. Prihvatam savršenu a možda nedovršenu priču pre izvrgavanja ruglu iste nepotrebnim detaljima i razjašnjavanjem. Ko možda ovde traži odgovor, promašio je poentu filma jer sa definitivnim krajem, sukob sna i jave bi se izgubio a samim tim vrednost njegove teme i simbolika koju film nosi.

Zanimljivosti:
Prvi originalni Nolanov film posle Following-a. Svi između su ili obrade ili su zasnovani na stripovima, knjigama ili kratkim pričama. Warner je želeo da Nolan radi ovaj film u 3D, što je ovaj odbio jer je smatrao da će to skretati pažnju sa same priče. Džozef Gordon-Levit je sam izvodio svoje scene u bezgravitacionom prostoru.  

"Non, je ne regrette rien" je pesma Edit Pjaf koja je korišćena u filmu. Takođe, preteća muzika koja se čuje u pozadini nekih scena je veoma usporen početak ove pesme. Inače film taje 2 sata i 28 minuta a pesma traje 2 minutai 28 sekundi. Uprkos ogromnj plati, Majkl Kejn se pojavljuje samo na tri minuta. Kobova opsesija je povratak kući. Njegovo ime, Dom je namerno smišljeno takvo jer je to na mnogim jezicima (uključujići i naš) znači upravo to (dom = home). Arijadna u jednoj sceni mora da stvori lavirint. Arijadna je lik iz grčkog mita koji pomaže Tezeju da se izbavi iz lavirinta u kom je Minotaur. Kada se uzmu prva imena slova svih glavnih likova (Dom, Robert, Eames, Arthur, Mal, Saito) dobije se reč DREAMS (snovi).

Naj scena:

Inception...

Moja ocena: 10/10