Carlito's Way (1993)

Kod nas nazvan: Karlitov Put

Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler

Režija: Brian De Palma

Glumci: Al Pacino, Sean Penn, Penelope Ann Miller...

Priča:

Karlito, Portorikanac koji tek izlazi iz zatvora, zavetuje se da će se kloniti nasilja i droge. Uprkos pritiscima on pokušava da ostane na pravom putu koji ga vodi van Nju Jorka.

Moj osvrt:

Od dvojca koji nam je doneo čuveni Scarface, Brajana De Palme i Al Paćina, stiže nam još jedno vrhunsko ostvarenje. Verujem da su među vama retki oni koji nisu gledali Scarface pa ću porediti ovaj film sa njim. Opet se vidi prepoznatljiv rukopis i donekle slična tema. Ali kao što je ovaj film stariji od lica sa ožiljkom, tako je i njegov lik stariji od Tonija Montane. Toni Montana je bio lik u usponu kriminalističkog života i ubrzavao je da se tako izrazim. Karlito je drugačiji, stariji, iskusniji i želi da uspori i da se smiri. Kao što svi već dobro znamo, od nekih stvari se ne može pobeći i koliko god se on trudio, Karlito jednostavno ne može da zaobiđe nevolju. 

Al Paćino je kao i uvek na visini zadatka. Majstor je majstor i tu nema šta da se doda. Šon Pen još jednom pokazuje da je odličan glumac. Njegov lik je napravljen da bude ljigav i nervira gledaoca. Svojom glumom je stoprocentno postigao to što se traži. Dopada mi se i sam tempo filma. Kreće pomalo sporo i kako vreme prolazi sve više ubrzava, scene su sve zanimljivije, sve napetije što kulminira genijalnom završnicom. Tom završnicom dominira jurnjava koja je toliko napeta da sam sve vreme bio u navijačkom raspoloženju. Tu mi se naročito svidelo što nije bilo nekih Brus Li, Švarceneger, Van Dam, Džet Li, Majk Skofild scena, već je ta jurnjava svojom jednostavnošću i realnošću proizvela zaista sjajnu i nadasve napetu atmosferu. 

Ono što mi se prilično dopada, u filmu nema puno pucnjava, a kada ih ima one su odrađene majstorski. Koliko sada mogu da se setim, tri puta su se desile. Prva je bila kratka ali je priprema za nju vrhunski izvedena i scena je bila veoma efektna. Druga je bila emotivna uz odličan fazon. Treća je ova u samoj završnici. Da ne ispadne da samo hvalim, po meni film ima jednu opaku manu. Sam kraj je predvidiv na pola filma. To me je prilično iznerviralo. Ok, shvatam da je tako moralo da bude, shvatam i poentu toga i simboliku u svemu tome, ali zašto nas jednom neko ne izenadi i da nam nešto što ne očekujemo u ovakvoj situaciji. I takav kraj ne bi imao ništa manje kvaliteta. 

Ako je nešto već predvidivo, promena bi donela nešto novo. Ovako, desilo se baš ono što sam očekivao i čak na način na koji sam očekivao. Bez obzira na taj propust, ovo je vrhunski film i obavezan je u vašoj kolekciji.

Zanimljivosti:

De Palma je želeo da završnicu snimi u Svetskom Trgovinskom Centru (STC) ali je zbog toga što je STC bio potencijalna bombaška meta odlučio da film snimi, kako je rekao "na još jednoj železničkoj stanici" aludirajući na sjajni Untouchables. Spoljašnjost bolnice u kojoj Karlito posećuje svog advokata je ista ona iz filma Kum. Reč "fuck" je izgovorena 139 puta. 

Naj scena:

Napeta završnica.

Moja ocena: 8/10