Interstellar (2014)

Kod nas nazvan: Međuzvezdani
Žanr: Naučna Fantastika | Avantura
Režija: Christopher Nolan
Glumci: Matthew McConaughey, Anne Hathaway, Jessica Chastain...

Priča:
Tim istraživača putuje kroz crnu rupu kako bi pronašli planetu koju bi ljudi mogli naseliti. Od sve misije zavisi sudbina čovečanstva.

Moj osvrt:
Nekako mi se čini da već dugo čekamo da nas nešto novo oduševi i da nas pomeri s mesta svojim kvalitetom. Ako pogledamo, svi filmovi za koje je bilo iole realno da dostave kvalitet, omanuli su. Svi oni koji su bombastično najavljivani, nisu dostavili skoro ništa. Iskreno, od Igara Gladi, Lavirinta, Now You See me i nisam očekivao ništa sem zabave. Na žalost, čak ni to nisam dobio. Ali od Gravity sam očekivao nešto više od slatkiša za oko filovanog patetikom. Verovali ili ne, imao sam utisak da će Gone Girl da ubode u metu. Nisam naravno očekivao ništa veliko poput Fight Club ali barem pristojno kao simpatični Bendžamin. Ali Gone Girl je teška budalaština koja je donekle zabavila i kao htela nešto da ispriča. Da li bi Grand Paradom pokazivali koliko je Mocart veliki kompozitor? Finčer je umro kao režiser. Šta je sa Nolanom?

Nolan zapravo do sada nije žestoko omanuo. Poslednji Mračni Vitez je pravljen za klince i u tom svetlu je ok. Nešto ozbiljnije ne može da dohvati. Opet, ranije nam je dao suludi Memento, korektne Betmene, odlični Prestiž, meni odlični Inception koji jeste ono što Sci-Fi treba da bude. Da li Nolan stoji uspravno posle Interstellara? Pazite, trejleri i najave su bili zaista dobro napravljeni. Rečima se najavljuje nešto grandiozno a na trejleru ne vidimo nešto ekstremno spektakularno. Automatski pomisliš da se ovde ne puca na efekte već da će se sve zasnivati na drami čovečanstva. To mi je dalo nadu da ću dobiti ozbiljan naučno fantastični film koji će me emotivno pomeriti. Nolan se do sada nije naročito bavio emocijama i velikim dramama (malo je zagrebao u Prestižu). Zbog toga nisam znao šta da očekujem u tom segmentu. 

Neke stvari o kojima ću pisati su čak i sitni detalji ali hej, ovo je najnajavljivaniji film u zadnjih sto godina - ako mi trubiš toliko o njegovom kvalitetu, onda ću da ga iseckam na najsitnije delove. Krenuću od muzike. Muzika je opasno dobra. Neko se fino potrudio da iskomponuje svaku živu sekvencu filma i svaka od melodija nosi neku grandioznost. Ali da vas nešto pitam, šta ima grandiozno u prilaženju prozoru i gledanju na polje kukuruza? Šta je tako veliko u praćenju bespilotne letelice kroz taj isti kukuruz? Mislim, imaš sjajnu muziku a puštaš je u svakoj sceni. Muzika najavi nešto veliko onda se ja ohladim jer ništa veliko ne vidim. Sat vremena kasnije kada zaista želiš da mi pokažeš nešto veliko, ja sam već oguglao na tu muziku i više je ni ne čujem. Ako scena samim kvalitetom ugrabi punu pažnju, onda tek ta muzika da dodatni ukus. Tako da imaš vrhunsku muziku ali beskrajno silovanu tamo gde ne treba. 

Ne rekoh, biće sitnih spoilera. Ne mislim da su veliki ali ako ste opasno naloženi da gledate ovo i nećete da pročitate ni najsitniji detalj, preskočite ceo ovaj prikaz. U jednoj sceni, Kuper (MekKonahi) priča sa nastavnicom u školi i nastavnica kritikuje njegovu ćerku što je donela staru knjigu u kojoj je tekst o sletanju na Mesec. Zapravo u budućnosti koju gledamo u ovom filmu, utvrđeno je da tog sletanja nije ni bilo - ili možda jeste. Uuuu i sada su nastavnici zapravo zle čike i tete a naš Kuper je bata koji je uveren da oni ovim ruše američki ponos i štatijaznam. Čemu ova scena služi? Ok, možemo reći da je ovo sitan detalj. Ali ovaj detalj toliko smrdi na sve ono što mrzim. Nemoj mi slati ovakve usrane poruke kroz film. Ceo svet sumnja u njihovu superiornost pa da nam pokažu koliko ih to vređa. Baš me briga i za svet i za njihovu superiornost ali ovo neću da gledam u filmu koji pretenduje da bude ozbiljan. 

Ceo film je tu kao prisutna neka viša sila koja na neki način pomaže ljudima da nešto ostvare. Ok, zašto da ne. Nemam ništa protiv. Treba nam malo mašte u naučnoj fantastici. Da li je ovo dobro? Viša sila šalje binarni kod koji predstavlja geografske koordinate na osnovu kojih naši likovi odu do neke tamo baze. Ha? Pazite, ne pričam o situaciji kada se ispostavi šta je ta sila. O tome ću posle (bez spojlera). Imaš recimo silu u Star Wars. To nije nešto što je objašnjeno ali se vidi neki njen efekat i vidi se grandioznost toga. Čoveče, ovakva sila mi deluje baš blentavo. Mislim alo, viša sila ti daje geografske koordinate gde da ideš. Zapitaš se zašto baš binarni kod, zašto baš MekKonahijev lik itd. (kada vidiš rasplet, onda se zapitaš "zašto ne svi") Tu baš i nisu čista posla. Ako je viša sila takva kakvom je predstavljaš kroz film, očigledno je da ona ne treba da daje signale ljudima već da upotrebi neospornu moć i pomogne ako joj je to cilj. Ono u fazonu, poslat sam da spasem ljude zarobljene u rupi. Imam moć da uletim, podignem ih odatle i iznesem napolje. Ma jok, sad ću im ubaciti glinene pločice sa feničanskim tekstom da 50 metara iznad imaju uže koje će ih voditi napolje. Sve što treba je da se popnu jedni na druge i to je to. Umesto da ostaviš to nečem misterioznom, ovde si banalizovao neku silu. (Ponavljam, ne pričam o situaciji kada se ispostavi šta je to). 

A pazite sada ovo. Zemlji preti propast. Od svega vidimo neku prašinu koja uništava biljke. MekKonahi je naučnik. Jedan lik mu kaže da naučnici nisu potrebni već farmeri da uzgoje biljke koje neminovno uspevaju i pored prašine. Čak vidimo da je i NASA svedena na sitan broj ljudi. Ček ček, Zemlji preti propast ali ti ne trebaju naučnici? Sjajno. To je kao kada bi pretila velika poplava i mi pričamo kako nam ne trebaju graditelji brana već dobri ronioci i čamdžije. Zašto se prilagoditi propadanju ako postoji i teoretska šansa da ga sprečiš? Kako ti ne treba prokleti naučnik da spreči katastrofu? Po svoj logici stvari, taj čovek ti je poslednja nada. Eeee, ali tako dobijamo onaj glupavi šablon nalaženja heroja gde mu se najmanje nadaš. 

Zašto nam nisu dali bilo kakvu informaciju zašto Zemlja propada. Fuck you, that's why. Odakle prašina koja udara sa svih strana? Šta se to dešava sa našom planetom? Da li je moguće da ne mogu da nam daju nešto više o problemu? Pazite, ovde se kroz film ozbiljno razvija rešenje kroz neku formulu gde se pominju gravitacija i vreme. Vidim da mnogima smeta činjenica da je gravitacija nešto veliko. Meni je to ok. To je kao u starim naučno fantastičnim filmovima. Prihvatiš neke stvari jer je ipak ovo fantastika a nije da su toliko baš besmislene i šuplje (poput raspleta ovog filma). Ali ako ozbiljno razvijaš rešenje, daj mi onda problem da bih mogao da imam utisak da to rešenje zaista spašava svet. Ovako vidimo gomilu prašine nošene vetrom. Za mene je to nedovoljno. 

Elem, ta neka viša sila daje MekKonahiju geografske koordinate i on nabasa na NASU, tj. njenu supertajnu bazu. Oni ga skontaju i kažu "hej, pa zašto ti ne bi ti upravljao spejs šatlom u misiji koja treba da spasi čovečanstvo". Pa sunce vam blesavo koliko ovo nespretno izgleda. Ono, čova nabasao pa eto, nek se uključi. Ako on ne leti, leteće neki neiskusni likovi. Ovako će on da se uveze u celu priču za sekund i iako nije leteo odavno, brzo će se uhodati u sve. Pa da. Spejs šatl, moš misliti. Kao da voziš bicikl. Pa majku mu staru, valjda se misija za spas čovečanstva vodi tako da ćeš zvati najbolje da rade za to opšte dobro. Ako je ovaj bata najbolji spejs šatl taksista, zar nije trebao biti uključen od samog početka u celu priču. Ma jook, gde je tu zabava? Znaš ono, u svakom čuči heroj. Čekaj bre, zar ovaj film nije reklamiran kao nešto što treba da nam da neku veliku sliku? 

Eeee ali da je Kuper bio od početka planiran za let, kako bi onda dobili megapatetične scene gde ćerka neće da mu dozvoli da ide. Ok, klinka i treba da se buni što tata ide na ne zna se koliko i u veliku opasnost. Ali pazite, ovde su toliko forsirali taj odnos i taj neoproštaj da su mi zgadili život. Ne samo da scene traju predugo već se mi u filmu o čovečanstvu bavimo usranim patetičnim dečijim neoproštajem. I taj usrani, patetični, dečiji neoproštaj traje, koliko sam pohvatao, dvadesetak godina. Ko se bre duri toliko dugo? Mislim ok, pre ćeš skontati teoriju relativiteta nego žene, ali čoveče, ovo je prevršilo svaku meru. Nolan ovim pokazuje da apsolutno nema pojma da se bavi ljudskim emocijama. Koristi oprobani emerihovski recept iz filmova katastrofe - zajebi odnos, daj patetiku iz sve snage i daj je mnogo. 

Sad dolazimo do nečega što možda i jeste malko patetičnjičavo ali mi je i te kako prijalo. Kada su ovi astronauti u blizini crne rupe, vreme za njih protiče mnogo sporije nego za ljude na Zemlji. To te natera da se počeškaš po glavi i shvatiš šta zapravo možeš propustiti u životu. Ovde ću vam ispričati nešto što je vezano za mog najboljeg prijatelja, čiji roditelji su razvedeni. Pričao mi je o danu kada se spremao za matursko veče. Rekao mi je da je, dok se elegantno obučen gledao u ogledalo pomislio "ćale, šta ti propuštaš". Tu je teško izbeći knedlu u grlu. Postoje stvari koje u životu zaista ne želiš da propustiš a po pravilu su vezane za najdraže a najverovatnije za tvoju decu. Većina toga su stvari koje možeš osetiti samo jednom. Prvi korak ili prvu reč svog deteta, njegovo odrastanje, venčanje, momenat u kom si postao deda ili baka itd. Tu se zapitaš da li je zaista vredno ono što te je odvuklo na drugu stranu. To je jedini vrhunski segment ovog filma. 

Glumačka ekipa se sastoji od korektnog MekKonahija, velikog Majkla Kejna, En Hedavej i Džesike Častejn. Kejna uvek volim videti tu nema šta. Iskreno, teško sam podneo činjenicu da je Hedavejeva dobila prednost u odnosu na Džesiku kada je posada šatla u pitanju. Nemam ništa protiv En Hedavej ali ona nije neko ko je glumio u ozbiljnom filmu (da ja znam). Sa druge strane, Džesika je neuporedivo bolja glumica i osim u romantičnoj komediji za koju kvalitetna gluma nije naročito ni potrebna, ne vidim gde En može da joj parira. Međutim, lik koji tumači En Hedavej je užasno prazan, nebitan, kenjkav tako da na kraju nisam ni imao zamerku na ovakvu postavu.

A evo i najgoreg momenta u filmu. U jednom trenutku kreće rasprava u brodu, na koju planetu ići. Goriva postoji samo za put do jedne. Lik koji tumači En Hedavej kreće u ozbiljno ubeđivanje gde treba da se ide. Njen razlog je zapravo taj što joj je dečko na toj planti. Ideš na misiju koja je poslednja nada čovečanstva a odlučuješ u ličnom interesu. Bar da je život u pitanju. Elem, oprostio bih ovakav momenat slabosti jer su emocije zajebana stvar. Ali nam onda ne slede minuti mučenja u kojim ovaj lik objašnjava kako ljubav prevazilazi sve poznate granice, dimenzije, zakone i štatijaznam i kako na nju treba da se oslonimo a zanemarimo logiku. Naučnik koji treba da bude moja poslednja nada priča o ljubavi koja će nas izbaviti iz propasti. Ako ovakvi umovi treba da me spašavaju, zgazite me valjkom. Više puta. Za svaki slučaj. Ovo je toliko odvratna scena da, da sam film gledao u toplini svog doma, premotao bih scenu koliko mi se gadi i otišao da se polijem vodom po glavi. Mislite da ne može gore? Može. Nolan je upravo tako završio film, sa ljubavlju koja prevazilazi sve granice i dimenzije. Da li je ovaj film trebao da nam ispriča nešto veliko? 

Elem, da prodiskutujemo o jednom segmentiću koji nam prodaju ovde. Jedan od načina da se produži čovečanstvo je taj da ćeš ljude stvorene u laboratoriji da raspeš na neku planetu. Kako je ovo tačno očuvanje čovečanstva? Imaćeš ljude koji ne znaju prave navike ljudi, koji ne znaju ponašanja, koji nemaju blage veze šta i sami predstavljaju. Ništa od ljudske istorije neće biti sačuvano, niko neće znati ni da su ljudi postojali na nekoj tamo planeti. Ako ne sačuvamo svoju istoriju, ponašanje, običaje, principe, ako ne sačuvamo svoju teritoriju, svoja dostignuća, svoju nauku, umetnost, ako ne sačuvamo sve što smo ikada stvorili i što nas definiše - kako smo to onda sačuvali čovečanstvo? 

Ono što mi se nikako nije dopalo je dijalog. Izgleda da ovde niko ne može da vodi normalan razgovor. Bukvalno svaki dijalog između ljudi sadrži neku silnu simboliku, neke grandiozne izjave, neke velike rečenice. Mislim čoveče, zar dvoje ljudi ne mogu normalno da pričaju i da se šale. Sede dvojica koja se znaju barem dvadesetak godina i njihovi razgovori zvuče ovako: "tebi ovaj svet nikada nije bio dovoljan bla bla bla. celog svog života si se trudio da bla bla". Ma daj. Koliko često vodite ovakve Šotra stajl razgovore sa ljudima u vašoj okolini, bilo da su to neobavezne ili bitne diskusije? Jedini normalni dijalog ovde imaju ljudi sa robotima zato što su robotima udahnuli smisao za humor. Eto, to mi je čak bio i simpatičan dodatak svemu ovome. 

Rekoh da Zemlja propada i da čovečanstvu preti kraj. I mi to sve vidimo na tek nekoliko ljudi. Čekaj majstore, jel moguće da ne možeš da mi prikažeš ništa globalno. Gde je bre ta drama o okončanju našeg postojanja. Čoveče, ovde se niko ne plaši za sopstveni život. Dobro, skoro niko. Svi su neki kao heroji ili su dovoljno apatični da se prepuštaju stanju stvari. Gde su ti momenti beznađa? E pa izgubljeni su u sitnim, patetičnim dramicama likova koje gledamo. Kako se film bliži kraju, očekivao sam ozbiljnost ali je svaki prokleti segment pretočen u nešto ili akciono, ili je stvoren obrt a zapravo je sve obezvređeno. Imamo jednog čoveka koji se plaši za svoj život. E pa majstor Nolan je to poistovetio sa zlom. Strašno zar ne? Čovek se plaši da će ostati sam i da će umreti. Pa on mora da je genocidna nakaza. Baš tu su imali priliku da kreiraju dramu a oni su kreirali kao nekog negativca i gomilu glupih, tobože napetih scena sukoba sa glavnim likovima. 

Rekoh da nas film vodi u tu neku transformaciju svega i svačega. Obrti sevaju, novotarije se dodaju a ona najavljivana veličina je definitivno izgubljena. Namerno nisam do sada pominjao Odiseju u Svemiru sa kojom porede ovu smejuriju. Nemojte se blamirati ljudi. Odiseja nam daje nastanak čovečanstva, razvoj čovečanstva i daje nam nešto posle što je prokleto genijalno i misteriozno u isto vreme. Nije lako shvatiti ali upravo to je budućnost. Ovde mora da se kreira neka veštačka tenzija, pa onda scene gde se Kuper pretvara u supermena i izvodi akrobacije u letu. Čemu to služi? Odjednom se gubi cela priča, dolazi do nekih obrta i akcionih sekvenci. Iako smo trubili o jednim rešenjima, kao fazon imamo nove opcije pa ćemo da izvodimo razne pizdarije kako bi pojačali tenziju i ubrzali akciju. Uuuu majstore. Baš se preokretima priča velika životna priča, zar ne?  Likovi koji su bili opterećeni celom ovom pričom odjednom lako donose velike, sudbonosne odluke. What the Hell. Kad može Emerih, može i Nolan. Ne. Sve ove stvari su jeftina zabava. Baš ono što ovaj film i jeste. 

Pazi sad ovo. Pomenuh formulu koja je neki kao tamo spas. Na formuli logično radi jedan čovek pa mu se kasnije pridružuje još jedna žena. To je savršeno logično, zar ne? Ceo prokleti svet će da ode do vraga ali hej, kome bi palo na pamet da uključi gomilu genijalaca, naučnika, pa i običnih ljudi koji bi možda mogli da reše matematičku formulu. Pazi, sudbina čovečanstva je u toj formuli a samo dvoje ljudi je rešava. Isključujemo mogućnost da negde na planeti Zemlji postoji genijalni um koji bi mogao da raščivija ovo. Ali kako bi onda gledali patetični rasplet neverovatnog svemirskog putovanja. 

Za rasplet treba imati dosta tolerancije i zaista sam je imao. Ideja da vreme posmatramo kao još jednu fizičku dimenziju mi je bolesno dobra. Odličan izbor. Čoveče, ta ideja mi je čak bolja i od one koju je Nolan odlično eskploatisao u Inceptionu. Svakako je veća od snova kojim možeš da utičeš na ljude. Međutim, ovakav rasplet je baš šupalj. Vraćamo se na onu višu silu koja šalje binarni kod. Pazi, ako je sila ovo što jeste, zašto onda nešto što je toliko moćno, što ima takvu izvanrednu ideju o vremenu, zašto to funkcioniše na ovako skrnav način. Ako nešto posmatraš kao fizičku dimenziju, ono ti je dostupno na ovaj ili onaj način. Ono šta su nam ovde servirali, kako je dimenzija dostupna, kako je sve to stvoreno i kako funkcioniše je mnogo, mnogo slabo. Ako napraviš najbolji automobil ikada, nećeš postaviti konja da ga vuče. Ako napraviš najbolji TV ikada, nećeš napraviti da ne mogu da se menjaju kanali. O tome se radi ovde.

Sa druge strane, finale filma mi deluje prilično inspirisano finalom iz Abyss. Problem je što je u odnosu na kraj tog Spilbergovog filma, ovaj u potpunosti inferioran. Znači daješ mi nešto što prilično liči na nešto drugo ali se ne potrudiš da napraviš to kvalitetnijim već opet serviraš neki obrt. Hm. No ne deluje samo kraj kao "pozajmljen". Ceo film je protkan scenama i scenicama iz Odiseje u Svemiru. Samo što su spore scene u Odiseji bile spektakularne i prikazivale mnogo. Interstellar je čak i periodično dosadnjikav. Eto, rekao sam. Zbog siromašnog sadržaja, ovo me je povremeno teralo da bacim pogled na sat da vidim koliko je ostalo do kraja filma. 

Moram da se prebacim na neki drugi film da ne bih spojlovao a da bih napravio neku paralelu. U filmu Jacket lik iz budućnosti govori sebi u sadašnjosti da je nešto rešenje nekog tamo problema. Lik iz sadašnjosti uspešno koristi rešenje i čini veliko delo. E sada, kako je taj lik iz budućnosti mogao da zna to rešenje ako mu niko nikada nije rekao i ako ono nikada nije ni postojalo do ovog momenta u sadašnjosti? Nolan je želeo da nam ispriča veliku priču - nije uspeo. Uspeo je da nam prodaje neku priču o znanju koje ne dolazi niotkud, ne ide nikud a evo ga ovde. Uspeo je veliku priču o sudbini čovečanstva da svede na patetične drame i dramice, na preokrete, akciju i nešto vizuelnog spektakla. Interstellar nije čak ni solidan film. Interstellar spada u onu kategoriju "može da se pogleda". Sa ocenom sam milosrdan jer sam u mnogo dobrom raspoloženju. A ovo je prilično slabo. Ako hoćete da vidite kako se pravi film sa ovakvom temom, pogledajte Odiseju u Svemiru. Ovo, da nije ovoliko izvikano, palo bi u zaborav mesec dana posle prikazivanja. Neko je pretio Kjubrikovoj Odiseji sa ovom sprdnjom. Mene je to slatko nasmejalo. Odiseja kaže da smo bezgranični i više od onog što vidimo - Interstellar kaže da nas je patetika održala, njojzi hvala. Odaberite vašu verziju velike naučno fantastične priče o čovečanstvu, odaberite budućnost koja vam deluje veliko. 

Zanimljivosti:
Oblaci prašine su kreirani pomoću ventilatora koji su raspršivali sintetičku prašinu. Do post-produkcije, MekKonahi nije želeo supruzi da oda rasplet filma. Za potrebe filma, zasejano je 500 hektara kukuruza. Na kraju je taj kukuruz prodat i ostvarena je zarada.

Naj scena:

Poruke

Moja ocena: 6/10