Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

петак, 28. новембар 2014.

The Prestige (2006)


The Prestige (2006) on IMDb
Kod nas nazvan: Prestiž
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Christopher Nolan
Glumci:  Christian Bale, Hugh Jackman, Scarlett Johansson...

Priča:
Dva mađioničara se upuštaju u neverovatni duel u potrazi za savršenom iluzijom.

Moj osvrt:
Sećam se kada se Prestiž pojavio. Nije bilo velike pompe, nije bilo bombastičnih najava ali je film dostavio ono što je trebalo. Nolan je ovim filmom pobrao još veću količinu fanova. Naravno, najviše ljudi je kupio dobrim ali vazda precenjenim filmovima o Betmenu. I to razumem. E onda je otišao korak dalje i najavio nešto što redefiniše pojam naučne fantastike i drame. To je rezultiralo smešnim Interstellarom, patetičnom, poglupom i povremeno zanimljivom naučno fantastičnom dramurdom na koju se niko ne bi osvrnuo da nije ovoliko najavljivana. Njegov Inception ne smatram tolikim remek delom ali je doneo za mene ono što sam želeo da vidim od naučne fantastike. Ima je dopadljivu priču u koju je ubacio solidne a povremeno i jedinstvene ideje. Pravo osveženje posle gomile bezidejnih projekata prethodnih godina. Posle Interstellara, ne mogu da kažem da se radujem narednim Nolanovim projektima. Može on napraviti nešto dobro ali budimo realni, kada jednom kreneš putem da uveseljavaš decu dok sebi puniš pare kešom, ne silasiš s tog puta nikada. Uostalom, pitajte Finčera. Mogu slobodno da kažem da me je Nolan izgubio sa Interstellarom. Ali isto tako mogu da kažem da me je prvi put kupio upravo sa Prestižom. 

Prestiž je na odličan način prikazao duel dva mađioničara i kroz njega prikazao sukob dva čoveka bilo koje profesije ili opredeljenja. Prikazao je razvoj čoveka u svojoj profesiji, želju za znanjem, žrtvovanje i mudrost. Osnova od koje treba krenuti je znanje. Kako stičeš znanje? Ok, proučavanjem istorije tvog posla ali najbolji način da stekneš znanje je da radiš i da radiš sa nekim ko je bolji od tebe. Upravo to je polazna tačka. Moraš da pokupiš sve što znaju oni koji su uspešni u poslu. Od jednog čoveka ćeš kupiti znanje sve dok ne vidiš da on više nema šta da te nauči. Onda ćeš "krasti" znanje od nekog drugog. Kada je ovo u pitanju, Borden (Bejl) i Anžier (Džekmen) su na istom nivou. 

Ako svo znanje koje si stekao koristiš, ti ćeš biti uspešan. Ali šta ako si vizionar, ako vidiš i dalje od tog znanja, ako možeš da napraviš mnogo više nego svi ljudi od kojih si učio? E onda imaš šansu da postaneš besmrtan i to uradivši nešto što niko do tada nije učinio. Tu dolazmo do Bordena. On je čovek ideje, on je neko ko ima hrabrosti da se upusti u nešto što do sada niko nije. Ne pričamo sada o tome da li je to dobro ili loše, ne govorim da li je to uspešno ili ne, govorim samo o spremnosti i hrabrosti. To je pokretač i za stvaranje nečeg velikog ali i za totalnu propast. Tanka je linija između ta dva a nekada jedno neminovno povlači drugo. 

Sada je tas vuče na Bordenovu stranu. Međutim, hajde da to posmatramo ovako. Recimo da ste osmislili proizvod koji rešava neki veliki problem za koji do sada nije bilo rešenja. Ako jednostavno izađete u javnost govoreći da imate rešenje za taj problem, plašim se da ćete zvučati kao nekada davno gospodin Šećeroski. Mislim sve to zvuči lepo u teoriji ali morate ubediti ljude da je to što prodajete zaista ono za šta ga izdajete. E tu dolazimo i do prodavanja znanja. Koliko god da ste genijalni, inventivni, koliko god da dobro obavljate svoj posao, koliko god bili inovator i neko ko može unaprediti bilo šta, morate znati da prodate svoje znanje. Ne misilm tu samo na materijalno, mislim uopšteno. Neko mora da kupi to što prodajete, neko mora da prihvati to što nudite, neko mora da uvidi da ste u pravu. E, ovde već tas vuče na Anžierovu stranu.

Prestiž forsira priču o sukobu dva čoveka iste profesije. Iako bi sva lepota trebala biti u sukobu razlika ova dva čoveka, ono što je karakteristično za Prestiž, upečatljivije su stvari u kojima su ova dvojica slični. Kroz ceo film se potencira na ulozi žrtve, ali ne one patetične žrtve za opšte dobro. Zajebimo malo tu herojsku priču. Pričajmo o ljudima koji su spremni na sve, koji su voljni žrtvovati drugog za svoj uspeh. Možemo da morališemo koliko god hoćemo ali to su ljudi koji najčešće završe na vrhu. Pitanje je samo da li neko planski žrtvuje druge stvari i druge ljude u traganju za svojim ciljem. I jedan i drugi mađioničar žrtvuju ali je jedan svestan dok drugog zaslepljuje cilj. Koji je prvi a koji drugi? Da li je Borden prvi ili možda Anžier? Imena nisu bitna. Svestan je onaj ko je trenutno na vrhu. Ovog koji zaostaje, cilj čini slepim za sve ostalo. 

Da bi zaista mogao žrtvovati nekog za ono što radiš, morao bi biti toliko zavisan od svog posla, usresređen na njega, i sve u životu bi podredio svom zanimanju. Neki takve ljude mogu posmatrati kao velike, kao majstore u svom poslu. Ok, nije da nema takvih primera ali mislite li da su svi majstori sto posto orijentisani na svoj posao. Mislite li da su oni najveći zanemarivali porodice zbog svojih zanimanja? Ili su možda upravo u porodici pronalazili snagu. Upravo ovde imamo mrtvu trku u jednom čoveku između mađioničara i roditelja. Ne zavaravajmo se da ova dvojica rade da bi bili najbolji u svom poslu. Svaki od njih radi da bi bio bolji od ovog drugog. Bez tog duela, njihovo zanimanje nema svrhu. Oni prestaju biti mađioničari i postaju ono drugo, što su bili van svog posla. E tu smo. Ako živiš svoj posao, izgubićeš život koji si trebao imati van onog što radiš. Ok, posao nas definiše ali ga ne radimo večno. Radimo ga da bi život van posla vodili lagodnije. Kada sam pomenuo mrtvu trku između mađioničara i roditelja, mislio sam na momenat u kom čovek prestaje da bude radnik a počinje da bude ono drugo, ono van posla. 

Dok se nije prodao za jeftine obrte poput one katastrofe u Povratku Mračnog Viteza, u Prestižu, Nolan ih je odlično koristio. Naravno, ne koristiš obrt ličnosti bez velike potrebe, već koristiš obrt događaja. Daješ nam nešto što se zbilo a nismo videli. Time ne menjaš karakter svojih likova jer onda sve ispadne idiotski poput trećeg dela Betmena. Samo menjaš igrača koji vodi igru. Zbog toga mi je, braćo i sestre, sve vreme u glavi bio šah. Gledamo duel dva mađioničara a kao da gledamo šahovsku partiju. Prvo, planira se toliko poteza u napred, skrivaju se karte, prave se diverzije, vidimo konstantno nadmudrivanje, vuku se i očekivani ali i neočekivani potezi itd. Upravo tu Nolan odlično koristi obrte. Obrtom samo daje veće šanse jednom igraču, nipošto ne menja karaktere igrača. Karakter smo videli. On nam samo otkriva njihovu genijalnost i potpuno ludilo.

Nisam fan scena žrtvovanja za opštu guzicu, tj opšte dobro. Teško je napraviti nešto takvo a da bude ubedljivo. Kada pođe za rukom, to su opasne scene. Terminator 2 ima jednu takvu scenu i to je masterpis. Ali na žalost to uglavnom ispadne baš kao ovaj poslednji Interstellar, "fakjea vidi kakav sam majstor, kako sam se lagano žrtvovao sa osmehom a par sati pre toga sam pizdeo kako hoću da vidim svoju decu". Spasite me tih patetičnih scena. Ako ne znaš da je napraviš, nemoj je ni praviti. Reci da ti je lik pao u borbi za veće dobro. Biće mi lakše. Pre nego što se prepustio tim dečijim pizdarijama, Nolan je umeo da napravi i ovo. Jedno je kada se žrtvuješ za opšti cilj. Tema je šira, mogućnosti je više. Ali najčešće se žrtvujemo za sopstveni cilj. Ako mi je cilj da moje dete odrasta zdravo i bezbrižno, žrtvovaću se za to. Nemoj da mi neko kaže da je u Interstellar priazano žrtvovanje za decu. Ono je žrtva za imidž, patetiku i potpuno očajno pokraden kraj superiornijeg Abyss. No, ako mi je cilj mir u svetu, onda sam teška budala jer verujem u takve stvari koje se pominju još samo u izboru za mis sveta. Setimo se kraja u Spasavanju Redova Rajana. Vidiš da se neko žrtvuje za tebe. Ne dozvoli da žrtva bude uzaludna.

Film otvara i zatvara odlična naracija velikog Majkla Kejna. Tih nekoliko rečenica opisuje mađioničarski akt ali opisuje i ceo film. Prvo nam mađioničar pokazuje nešto obično - poput dva mađioničara i njihovih trikova. Potom, pokazuje nešto neverovatno - nije li upravo takav sukob ove dvojice, pun neverovatnih i suludih gestova i događaja, žrtvi, nanošenja zla itd. Potom imamo finalni deo gde se sve vraća u normalu. Pogledajte poslednju scenu filma. Da li možete na osnovu nje zaključiti da se u toku filma desilo nešto loše? O ne. U tome i jeste caka. Kada vidite nešto poput ovog kraja, nasmejani ćete uživati u toj sceni. Da li nam je bitno da li je sve ono između iluzija? O ne. Braćo i sestre, koliko god to zvučalo glupo, nekada realnost nije tako zanimljiva, dopadljiva ili prijatna. Nekada nam prija i zaista želimo da budemo prevareni. Nekada iskreno uživamo u iluziji a Prestiž upravo iza te iluzije krije tragediju. Vidite li koliko je jaka moć obmane.

Zanimljivosti:
Čung Ling So, mađioničar koji se pojavljuje u filmu je bio stvaran lik. Inače, to je bio Amerikanac, belac, Vilijam Elsvort Robinson koji je i u javnosti bio prerušen u starog Kineza. On se odao kada je trik sa hvatanjem metka pošao po zlu. Tada je rekao "Bože, upucan sam" posle čega je i izdahnuo. Riki Džej, koji i sam igra mađioničara u filmu, pripremao je Džekmena i Bejla za snimanje scena sa trikovima. 

Naj scena:

Now you're looking for the secret. But you won't find it because of course, you're not really looking. You don't really want to work it out. You want to be fooled.

Moja ocena: 9/10

4 коментара:

  1. Ovo je jedan od mojih najomiljenijih filmova svih vremena, pravo i istinsko remek delo na svakom nivou. Iako je i roman po kom je snimljen sam po sebi odličan, film je neuporedivo bolji jer je priča promenjena tek toliko da bude dosta uverljivija a da osnova i dalje bude tu. Od stvari koje bih posebno izdvojio je činjenica da ovde nema heroja i zlikovaca i ništa nije samo crno ili samo belo: svaki lik ima neku svoju stigmu i svaki reaguje pravedno ili nepravedno u zavisnosti od situacije, baš kao u stvarnom životu. Plus su nijanse koje Bejl i Džekmen daju (svim) svojim likovima nadrealno dobro izvedene, što postaje očigledno tek nakon više gledanja. Od mene lagana desetka, velika kao kuća.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, slažem se. Knjiga je zabavna ali nema dubinu poput filma. Jedan od retkih slučajeva gde mi je film bolji od knjige.

      Избриши
    2. Ovo je moj omiljeni film. Bas me je onako oduvao na prvo gledanje. Kroz ceo film ti se bukvalno nudi resenje, sve je nekako blizu i onda na kraju shvatis da su te presli. Film je pravi madjionicarski trik.

      Избриши
  2. Jedan od najprecenjenijih filmova, IKADA. Magija i madjionicari jesu umetnost i umetnici, ali opet samo jedan jeftin trik. Ovaj film je jedan veliki trk. Najlosije Nolanovo djelo. Interstellar je za dvije klase bolje od ovoga, a da nepominjemo njegova ostala djela.

    ОдговориИзбриши