The Guard (2011)

Kod nas nazvan: Čuvar Zakona
Žanr: Komedija | Triler | Kriminalistički
Režija: John Michael McDonagh
Glumci: Brendan Gleeson, Don Cheadle, Mark Strong...

Priča:
Nekarakteristični irski policajac odbojne ličnosti dobija F.B.I. agenta za partnera kako bi raskrinkali krijumčare droge.

Moj osvrt:
Posle Calvary evo nama još jednog filma istog režisera i sa istim glavnim glumcem. Calvary je opasno pametno napravljen film. Volim kad pogledam film i vidim nešto drugačije, nešto novo. To je za svako poštovanje. Calvary je uz to bio i veoma smeo. Uprkos traljavom kraju, Calvary je verovatno najbolji film iz ove godine koji sam gledao. The Guard je tri godine stariji film i očekivao sam nešto slabije ostvarenje od Calvary. Posle gledanja mogu da kažem da je Calvary zreliji film ali je The Guard kompletniji. Brendan Glison naravno dominira i ovo je još jedna maestralna uloga. Iako je ovo uslovno rečeno neozbiljniji film, uloga nije ništa manje zahtevna. 

Zanimljivo je posmatrati The Guard i Calvary paralelno. Dok smo u Calvary imali pristupačnog sveštenika, čoveka koji je bukvalno dostupan svima pa čak i onom ko ga želi ubiti, ovde imamo neverovatno odbojnog čoveka, čoveka koji osorno nastupa, koji se ne libi da uvredi. Na prvu loptu to možda ne izgleda dobro zato što ovo zvuči kao da imamo lika kojeg niko ne može da smisli. Ako čova vređa sve bez imalo pardona, ako se postavlja nadmeno, kako može da uopšte bude dopadljiv? Ako je ovakav lik potpuna budala, onda nema šanse da se nekom svidi. A šta ako je inteligentan? Onda bi rekli da je bezobrazan, tu nema sumnje. Ali ako je već čovek inteligentan a ima onakve stavove, onda moramo da se zapitamo zašto, zbog čega bi iko imao takav pristup. U jednom momentu saradnik kaže ovom čoveku da ne zna da li je budala ili je prokleto inteligentan. U tome i jeste caka ovog lika, što vas on tokom filma šeta i na jednu i na drugu stranu. Originalno, nema šta. 

Najluđa moguća stvar je ta što umesto da vas taj njegov bezobrazluk nervira, on vas nasmeje. Ne umem to da objasnim ali jednostavno kao i Calvary, film je mnogo drugačiji od onog na šta smo navikli. Da bi bezobrazluk bio ok kao humor treba vam jak stomak i veliki prag tolerancije. Međutim ako imaš majstora da to predstavi, onda ni jedno ni drugo nisu potrebni. Gleeson se savršeno igra u ovoj ulozi. Imamo npr. scenu u kojoj izvređa momka, šutne ga u tur dok ga izbacuje iz sobe i kako momak više nije tu on kaže partneru "divan momak" što nije fora već zvuči iskreno. Nije to kvalitetno samo sa strane humora, ovo je genijalni začin u celoj ovoj priči. Ako neko ko je prek, ko nema pardona ni prema kome pa ni prema tom liku kaže zapravo da je on dobar momak, nije li to velika pohvala? Mislim, na stranu što je šutnuo tog momka u tur, on koji nikog ne priznaje ni u čemu zapravo odaje nekom priznanje. Onda vi pomislite da je ovaj lik samo dvoličan, ali vas on ubedi u suprotno. Kada vidite neku budalaštinu koju izvede, pomislite da je on idiot ali vas on opet ubedi u suprotno. Zamislite da je onog momka hvalio pred njim samim, da mu je u lice rekao da je on dobar. Da li bi momak verovao u to? To je recimo primer jedne od mnogo scena koje vam Guard i Glison prodaju usput. 

Pazite, čovek jeste bezobrazan, ali postoji jedna bitna stvar u svemu tome - krvavo je iskren. Eto zašto ga ljudi poštuju. Pre ćete respektovati čoveka koji vam u lice iskreno kaže da u nečemu grešite, da ste očajni u nečemu nego onog ko vas laže da ste dobri a zapravo ne misli tako. To je jedna od dve stvari zbog koje ga ljudi poštuju. Pazite, ovde crni humor seva na sve strane. Žena traži muža koji je nestao. Posle par dana ovaj čovek joj zbog činjenica i dokaza kaže da je on verovatno mrtav. I sad to izgleda kao "pazi budalu šta govori uznemirenoj ženi".  Šta je tu problem? Ne mislim samo na tu scenu, ona je skoro i nebitan primer. Problem je u tome što ljudi više cene belu laž nego istinu. Pazite, dolazimo do toga da je laž zapravo dobra stvar a istina je neviđeni bezobrazluk i nemar. Jeste to kontradiktorno ali je isto tako istinito. Ceo film je pun tih kontradiktornosti. Mislim, film se zove Guard (Čuvar) a čovek koji čuva sve zapravo se sukobi sa svima. Tačnije tu nema sukoba, on je taj koji napada, odbrane nema. Pomenuh da je bezobrazan a zadobija naše simatije. Prvi razlog je humor koji puca na sve strane. Drugi razlog i svakako bitnije je ipak sama iskrenost. Čova ima onu stvar da kaže nešto što je činjenica. Nema maske, nema skrivanja. Recimo u sceni gde ga kritikuju zbog rasističke izjave on kaže "Ja sam Irac. Rasizam je deo naše kulture." To je kao kada se mi žalimo što nas prikazuju u lošem svetlu a onda dođe strani državljanin i mi ga pretučemo samo zato što navija za drugi klub ili nije iste seksualne orijentacije. Nemojte sad da mi govorite da je to manjina koja pravi gluposti i zbog koje smo na lošem glasu. Šta smo mi kao većina uradili da do tih gluposti ne dođe? 

Najbolja stvar za mene je to što je ovaj čovek postao autoritet. Ček ček, kako neko ko je možda i budala, ko vređa, ko je bukvalno protiv svih, ko je neprimeran za posao kojim se bavi, kako neko takav može biti autoritet? E u tome je genijalnost ovog filma. Nije neko autoritet zbog nekih tamo ustaljenih kriterijumima. Autoritet se gradi i stvara. Šta je onda ovde autoritet? Prvo taj njegov stav da uprkos suprostavljanju svima on ima razlog zašto je takav. Ok, ti ga napadneš zbog tog njegovog stava ali ti on da validan razlog zašto tako misli. Pokušaš da ga spustiš dole kao neobrazovanog a onda te on izmesti time što zna sve što i ti ali i više od tebe. Op, imamo i znanje. Čovek poseduje inteligenciju i znanje. To je drugi razlog za autoritet. Treći i najbolji razlog je zapravo ono što film pokušava da nam prikaže a to je humor kao autoritet. Uprkos svemu što gledamo, uprkos svim crnim stvarima, humor nadvladava, lepe stvari nadvladavaju. Koliko god loših stvari se desilo, uvek postoji nešto svetlo da izvuče situaciju iz krize. Postavljanjem humora za autoritet ti jasno kažeš da crnilu nema mesta. I ceo taj autoritet ovaj čovek kruniše i herojstvom. Ludačka završnica upravo pruža trijumf ove ličnosti. Ako svojim postupcima pokaže da je heroj, zar je bitno onda što ne radi po pravilima, što voli da se provodi sa "damama noći", što uzima slobodan dan u sred slučaja, što otvoreno spusti svakog. Mislite da to nije ok? Zar vam nije muka od superzajebanih i čistih heroja? Zar heroj ne može biti malko prljav? Zar ne može imati svoje mane, perverzije, i sve te loše stvari koje neće gubiti moralnim preokretima. Zar nije sjajno što će voleti te svoje bubice i posvećivaće im pažnju bez obzira na sve? 

Kada je pisao scenario za ovaj film, imam utisak je scenarista za svaki prokleti detalj mislio "a što ne bismo to napravili potpuno drugačije". Zbog toga mi je ovaj film tako dobar. Ok, imamo glavnog lika kojem je posvećeno najviše vremena i u kog je uloženo najviše truda, ali pazite, imamo likove koji se bave trgovinom droge a komentarišu o Sartru, pričaju o tome čemu bi posvetili život a za divno čudo to nije trošenje para na kocku i devojke, pričaju o tome da bi se napokon vezali i skrasili. Prestupnici kao inteligentni, obični ljudi. Nije to epohalno ali je svakako drugačije. Onda i takvi likovi budu vredni pažnje. Pazite, ti likovi su ovde manje više nebitni a opet vam daju neku priču. Najboljeg od tih likova tumači vazda podcenjeni Mark Strong što je još jedan veliki plus. The Guard je odličan film baš zbog te svoje originalnosti, zbog toga što je imao onu stvar da bude potpuno drugačiji, zbog toga što nam je ispričao nešto novo, nešto neobično, zbog toga što je imao hrabrosti da pljune na svaki šablon, zbog odličnog odabira muzike i sjajno iskorišćenog "The Star of the County Down", zbog toga što nam je dao neviđene likove, zbog toga što su čak i oni sporedni vazda karakteristični i na kraju zbog toga što ima Glisona koji briljira. Zbog svega toga, iskreno se nadam da ova ekipa koja je napravila Calvary i The Guard ima još ideja, još motivacije i još kečeva u rukavu.

Zanimljivosti:
Čamac koji policija traži je "Annabel Lee". To je ime jedne poeme Edgara Alana Poa.

Naj scena:

Osmeh na samom kraju

Moja ocena: 8/10