I Kina spiser de hunde (1999)

Alternativni naziv: In China They Eat Dogs
Kod nas nazvan: U Kini Jedu Pse
Žanr: Akcija | Komedija | Kriminalistički
Režija: Lasse Spang Olsen
Glumci: Kim Bodnia, Dejan Cukic, Nikolaj Lie Kaas...

Priča:
Priča o dva brata, jedan hladnokrvan i surov, drugi osećajan i mrzovoljan, i njihovim zgodama i nezgodama.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, nešto ovako blesavo nisam gledao odavno. U Kini Jedu Pse ne samo da je luda vožnja kroz potpuni haos od likova i događaja već je ovo fenomenalna sprdnja koja zaslužuje stojeće ovacije. Kao da je neko planski uzeo da napravi film potpuno drugačiji od svih ostalih. Na svaku scenu možete postaviti gomilu "zašto". Najlepše od svega je što vas zapravo odgovor na ta pitanja neće ni zanimati. Razlog za to je i više nego jednostavan. Ovo je tako ludački zabavno da vam nikakva logika, nikakvo traženje smisla, nikakva posebna ideja vodilja nije ni potrebna. Na neki način ovo se sprda sa svakim filmom izvrćući ruglu sve šablone, sve predvidivosti i sve stvari koje većina filmova voli da ponavlja. 

Evo malo detalja da potvrde ovo što sam prethodno napisao. Imamo dva brata koja su, možeš misliti, potpuno različita. Svi filmovi koji nam serviraju takvu priču taj odnos izglade nekom velikom patetikom, žrtvovanjem ili čemu već. Lik koji je zloćko napravi pak nešto veliko i ispadne zapravo meca dobrić. Šta ovde vidimo? Ovde braću ujedinjuju pljačka, bekstvo iz zatvora, ubistva itd. Pronađoše se ljudi u zlu. Zašto rade ono što rade? A zašto da ne? Zbog čega bi to trebalo da ima logike. Međutim, ako pogledamo malo bolje, vidimo da je razlog zapravo ta ljubav jednog brata prema drugom. Prodali su nam tu priču koja je opičena do krajnjih granica a opet su nam rekli nešto što nam dosta filmova govori. E to mogu samo majstori. Takođe, likovi koji su zli pa postanu dobri mi malo mnogo idu na nerve. Čovek nije zao u startu, čovek se prozli. Upravo to imamo ovde. Ali film se sprda i sa tom podelom na dobro i zlo govoreći da ni jedno ni drugo ne postoje, postoje samo ono što si uradio. 

Ovaj film me toliko podseća na nas Srbe da vam to ne mogu opisati. Ima tih elemenata i u Pusheru ali ovo što sam video ovde je čista pobeda. Ne znam, možda smo donekle slični Dancima pa mi je sve ovo tako leglo, možda su ipak ovo univerzalne stvari a ja to ne shvatam. Evo nekih simpatičnih detalja. Uvek imamo dežurne krivce, nekog ko nadrlja šta god da se desi, neko ko izvuče deblji kraj bez obzira da li je kriv ili ne. Zanimljivo, takav lik ovde se zove Vuk i Srbin je. Spreman je da obavi gomile sranja za druge i opet da radi za te iste bez obzira što ne dobija neku naročitu nagradu već samo opasno nadrlja. Ono što zaradi, troši na provod a govori da novac šalje porodici. Podseća li vas ovo za nešto? Nismo li sami skloni ovakvom samouništenju. 

Pogledajmo ovu grupu koja ide u pljačku, koja pravi frku - imaju li pravi razlog? Naravno da ne. Kada pitate praznoglavce zašto bi tukli nekog ko nije njihovog mišljenja, ko je drugačiji, mislite li da bi dobili pravi i logičan odgovor? Jednostavno to su ljudi koji prave gluposti zbog gluposti. U Kini Jedu Pse na duhovit način je pokazana sva besmisao ovoga. Pogledajte koliko ubistava ima u filmu. Postoji li razlog za bar jedno od njih. Posle urnebesne scene obračuna sa rok grupom gde svi rokeri završavaju mrtvi, lik koji bi trebao biti dobar kaže "ionako ih je previše". To nije glupost. U pitanju je savršen crni humor, ali ujedno i istina. Ljudi rasuđuju i presuđuju kako požele. Ako čuju da je nastradao neko ko im ne odgovara, neće se potresti uopšte. Evo šta se danas desilo. Pretučen je mladić jer je došao da učestvuje na skupu o pravima LGBT populacije. I eto, nađe se neko da mu presudi. Tragično je što postoje ljudi koji ovako nešto podržavaju. U Kini Jedu Pse je samim tim crna komedija koja pokazuje kako ljudski život baš i ne vredi mnogo. Razmislite o tome kada prođu salve smeha na blesavost ovih scena. 

Po čemu smo još poznati - po velikim planovima. Non stop se priča o planovima za budućnost, non stop se pominju veliki projekti, non stop potenciramo da i ovo što je loše danas, loše je da bi sutra bilo bolje. Šta se dešava ako se plan čak i ostvari. E onda postoje gomile ljudi koji će da omalovažavaju uspeh. Znate ono, i sami ste nekada bili u situaciji da ste kritikovali nešto što je na kraju zapravo ispalo i dobro. Teško je priznati grešku ali svakako manje boli nego ispadati budala posle svega. Takvi smo. Poznanik je trubio na sva zvona kako će se, zbog nestručnosti, svi mostovi koji su građeni za vreme Mrke srušiti najdalje za godinu dana. Šta god ja mislio o dotičnom "pre roka" gospodinu, ova izjava je tri puta veći promašaj.  Drugi problem je što i ako je plan ostvarljiv, ljudi koji treba da ga ostvare umeju da ga upropaste. I na kraju, najveći problem u svemu je što većina čeka da joj se nešto desi, da planovi drugih donesu opšte dobro za sve. Ova grupa opljačka banku, novac da nekom drugom. Spasu čoveka iz zatvora - istuku ga itd. Nije li ovo genijalan pokazatelj besmislenosti naših planova. Onda se stvarno zapitaš koliko truda ulažemo i koliko se to sve isplati? 

Kraj je vrhunska sprdnja gde vidimo da se i u raj stiže preko veze. Ok, neko može ovo smatrati uvredljivim ali zastanimo na trenutak. Zar nismo previše navikli da sve rešavamo preko veze. Uvek gledamo da li znamo nekog ili znamo nekog ko zna nekog, ili možda znamo nekog ko zna nekog ko zna nekog itd. Zašto da ne? To je još jedna od stvari koje me podsećaju na nas Srbe. Naravno, kao i u Pusheru, i ovde imamo Slavka Labovića sa svojim odredom Srbendi. Opet, režiser nas zna u dušu. Vuk radi najgore moguće poslove. Verujem da i drugi iz ove grupe Srba ne rade ništa posebno veliko. Ali kada dođu da razgovaraju, ponašaju se užasno nadmeno. Ne želim ništa da vam dokazujem ovde ali dosta nas je takvih. Umesto dokaza, daću vam primer. Kada je Ejmi Vajnhaus ojadila verne obožavaoce u Srbiji, gledao sam isečak jedne emisije iz SAD gde voditeljka kaže sledeće "Ljudi u Americi moraju da shvate bes njenih obožavaoca u Srbiji. To je zemlja sa veoma slabim standardom, ljudi su u proseku siromašni. Njihova prosečna mesečna plata je ispod 500 dolara." Prvi komentar sa najviše preporuka (lajkova, palčeva, čega već) je bio: "Ko siromašan, majku ti j....". Mislim da sam vam ovim sve rekao. Na to dodajmo samo teške narodnjake, zlatne kajle, opsednutost Mercedesom (znak na majici) ovaj film nas opisuje savršeno. 

Odlični deo ekipe čine dva kuvara. Oni služe da obavljaju najprljavije poslove ali uvek potenciraju da su samo kuvari i to povlače kao izgovor. Bez obzira na sve, bez obzira na činjenicu da nisu dovoljno plaćeni, bez obzira što za gazdu stavljaju glavu u torbu, bez obzira što ih gazda po njihovim rečima nervira i što najavljuju da će mu se usprotiviti, oni uvek odrade što se traži od njih. Što je najgore (ili najbolje), sretni su ako gazda nije ljut na njih. Nije li to paralela na odnos prema vođama, ne samo sada, ne samo kod nas, mislim na svuda u svetu. Ok, mnogi su jaki na rečima među svoja četiri zida ali javno ćute. Pak, mnogi koji javno pričaju protiv, budu kupljeni pa prestanu da pričaju. Činjenica je da svako voli vlast i da je srećan u njoj, ma kakvu ulogu imao. 

U Kini Jedu Pse je odlična komedija, savršena parodija i jedinstvena kritika filmu. Pravljen je da bude suprotnost svim ustaljenim principima snimanja filmova, pravljen je da nas zabavi i pravljen je da nam kaže nešto. Dat nam je atipičan junak. Za akciju koju gledamo pokriće je besmisleno a samim tim nosi odličnu simboliku i veliku dozu otkačenosti. Bez obzira na šaljiv ton, jasne su aluzije i na današnje društvo. Stvari koje nas zabavljaju su upravo te sulude koje prikazuju suštu suprotnost svemu na šta smo navikli: opljačkan novac se poklanja, spasen čovek bude pretučen, mafija štiti običnog radnika (koliko je samo ovo blesavo), umesto standardnih moralnih preokreta dobrica postaje zloća itd. Najbolja stvar je što u celom ovom besmislu, u haosu koji gledamo, ispod svog ovog ludila, vidi se tragikomedija društva. Vidi se istina.

Zanimljivosti:
U uvodnoj sceni vidi se sat na kom je 6:45. Nešto kasnije on počinje da zvoni ali i dalje pokazuje isto vreme.

Naj scena:

Obračun sa rokerima. Ako se ne varam, ovo je prvi put da geg biram za najbolju scenu. Cela scena je odlična ali momenat kada se pucnjava završi i Harald (vazda simpatični Kim Bodnia) se pridigne je urnebesan.

Moja ocena: 8/10