Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 09. април 2014.

Noah (2014)


Noah (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Noje
Žanr: Avantura | Akcija | Drama
Režija: Darren Aronofsky
Glumci: Russell Crowe, Jennifer Connelly, Anthony Hopkins...

Priča:
Čovek je izabran od strane kreatora njegovog sveta da na sebe preuzme zadatak spašavanja nevinih pre nego što apokaliptični potop očisti zlo.

Moj osvrt:
Pre svega da neke momentalno (bez zle namere) isključim iz daljeg čitanja ovog teksta kao i da kažem kakvo mišljenje me ne zanima naročito. Objaviću ga ali neću diskutovati na tu temu. Ako ste fanatično religiozni i smatrate da je biblijska bajka o Noju priča prepuna činjenica, preskočite film i preskočite moje mišljenje, samo imajte u vidu, mit o potopu je stariji zapis od same biblije. Ako ste pak tip ateiste koji mrzi religiju i smatrate da je ovo promocija jedne takve, preskočite ovaj tekst i preskočite film. Ako spadate u ove dve grupe a pogledali ste film pa ste pobesneli, overite tekst, možda skontate da nema mesta tolikom besu. Ako ste religiozna osoba koja razlikuje bajku od vere, ako ste ateista koji može ovo da prihvati kao fantastiku, ja ne vidim nikakav razlog da ne pogledate film. Aronofski je poznat kao čova koji ume da da neki poseban šmek filmovima, koji ume da začini sve nekim misterioznim stvarima i drago mi je što je preuzeo ovaj posao. Predviđao sam da će ovo biti opasan film - promašio sam. Film jeste dobar ali Aronofski je poklekao poput Nolana sa poslednjim Mračnim Vitezom. Dakle, znate moje stavove povodom religije. Ovo ću posmatrati kao fantastiku i kao film. Naravno, ako na bezobrazan način pokušava da nam proda nešto, svakako ću to išamarati. Da se ljutim zato što to tako nije u bibliji onda bih se trebao posvetiti samo bibliji i ne gledati i slušati ništa drugo na temu religije. Da se bunim zato što je film nerealan, onda ne bih trebao da gledam fantastiku.  

Znamo šta je prethodilo potopu. Očekivano je da vidimo scene u kojim će nam se ljudi ogaditi šablonskim glupostima, bezosećajnošću, bezrazložnim zlom itd. Aronofski je uzeo mnogo bolji princip. Malo nam se priča da je čovek pokvario svet. Mnogo više vidimo na šta liči taj uništen svet. U tako uništenom svetu i jedan običan cvet je čudo. E to je pametan pristup. Previše sam gledao ljudoždere, previše sam video bahatosti, bluda, razvrata, previše sam video takvog dna. Uništenim svetom Aronofski prikazuje koliko je čovek zapravo zanemario ono što mu je tvorac dao. Koliko ne gaji prave vrednosti, ne ostavlja ništa iza sebe za druge, ne bavi se stvaranjem već samo uništenjem i korišćenjem. 

Vidim da su mnogi ljudi imali problem sa "Nadziračima" ili "Divovima" ili kako ih neko nazva "Transformersima". Ljudi, gde vam je mašta, da ne kažem da li razmišljate dok gledate filmove? Nemojte mi reći da niste skontali da su to anđeli? Nemojte mi reći da nikada niste čuli za izraz "anđeo čuvar"? Nemojte mi reći da niste čuli za pale anđele? Meni je ta priča tako bolesno dobra. Čuj dobra, ona je čista genijalnost. Anđeli su predivna stvorenja. Čoveče, decu nazivamo anđelima. Tvorac napušta ljude koji su ogrezli u greh. Anđeli i dalje veruju u ljude i žele pomoći. Iskreno, njihova sudbina mi je mnogo potresnija od sudbine čovečanstva. Oni su verovali u ljude. Način na koji su kažnjeni kada padaju na zemlju je užasno bolan. Zbog vere u čoveka oni gube sve ono predivno, svu svoju lepotu i sve ono uzvišeno. A kako čovek uzvraća na sve to? Gaženjem po svojim čuvarima, gaženjem po onim koji veruju u njega, koji mu žele pomoći. Ne samo da su ljudi nesvesni šta čine, oni su to gaženje pretočili u svoj uspeh. 

Moram sada da pomenem događaj iz bioskopa. Levo od mene su sedele dve gospođe koje su malo malo pa komentarisale "e sad je preterao, ovako sigurno nije bilo, sramota zbog biblije itd." Postoji jedna na prvi pogled nebitna i pomalo bezvezna scena. U sceni drveće niče u par trenutaka. Kada sam čuo komentar ovih gospođa u sebi sam rekao "Aronofski, ti si jebeni genije". Zašto? Evo vam primer. Dve, očigledno regligiozne gospođe, prilično se okakiše po ovoj sceni. Ok, nije teško pokakiti se po nečemu što izgleda ovako nerealno. Ali čekajte drage moje gospođe, kako je kreator mogao stvoriti biljke za dan ako nisu ovako brzo rasle? Au kakva je ovo bila pobeda od scene. Neko religiozan se okakio po nečemu što bi trebao da bude deo nastanka sveta. To je jasan dokaz da si došao da mrziš film, da si mu prišao tako da mu nećeš dati šansu. I tu već dolazimo do glavne stvari u veri - sve je stvar vere. Ako veruješ, znaš zašto veruješ i veruješ u lepotu čuda. Ali dobro, verovaćemo ovim gospođama, sigurno nije bilo tako. Garant poznaju čoveka koji poznaje čoveka koji je bio tamo... ili je možda čuo od Krkobabića. 

Ono zbog čega sam u najavama filmova smatrao da će ovo biti dobar film je drama. Pazite samo kakve moralne odluke mora Noje da donese. Ok, ceo svet je ogrezao u greh. Ako se ne varam, priča o potopu koju sam čitao ga upravo takvim i predstavlja. Iskreno se ne sećam da li je bilo priče o maloj deci. Ne možete me ubediti da su mala deca zaslužila da umru. Takođe, neverovatno je da na celom svetu nema časnih ljudi osim Noja i njegove porodice. E i Aronofski se igrao s tim i to mogu vam reći odlično. Ok, jasno je da je odluka teška, jasno je da će se svi likovi pitati da li su trebali pomoći nekom. Tu nema velike mudrosti. Opasne su i scene u kojim pri potopu Noje i porodica čuju krike ljudi napolju. Ali Noje je tu zanimljiv jer pokazuje snagu vere. E tu je nešto što mora da se poštuje. Svestan je svega, svestan je užasa od odluke koju mora da donese. Do vraga, do zadnjeg momenta on nosi taj teret. Nije sva njegova svrha što je odabran da obnovi svet, da napravi nešto veličanstveno. Onda bi bilo laganica. Noje bi bio srećan, uživao u onom što je postigao ili šta već. E malo sutra. Noje ima moć da spase mnoge, samim tim i njihovo potomstvo. Noje ima moć da time spase milione. Ali zbog snage onog u šta veruje on odustaje od toga. Nisam li već rekao da je u religiji sve stvar vere. 

Naravno nije se Aronofski bavio logikom kako su te životinje opstale na brodu, došle na brod, nisu pojele jedne druge ili šta već. Tu nam je nabacao nekoliko fantastičnih scena koje su čista zabava. Videti sve te životinje je bila samo simpatična zanimacija. Tema filma je ipak nešto drugo. Već vam je jasno koliko se tu pitanja otvara. Ako su ljudi ogrezli u greh, ako su spremni da prodaju jedni druge, da zanemare jedni druge, ne čini li to i Noje istim time što ne pomaže nekim koji su vidno neiskvareni. E to Nojevo shvatanje, šta je postalo od ljudi i to shvatanje koliko je i sam nemoćan promeniti nešto i pomoći, koliko zapravo i on ostavlja neiskvarene njihovoj teškoj sudbini, to je odlična scena. Momenat u kojem on kaže We're all the same je neverovatna istina. Možemo mi i danas da pričamo kako je čovečanstvo iskvareno, kako sve ide do vraga, ali i mi smo deo svega toga. 

I sada neko može da kaže da ja dovodim odluku Tvorca u pitanje. Mislim zašto bi Tvorac dozvolio stradanje onih nedužnih? Prvi odgovor je Nojeva konstatacija da smo svi isti. Drugi odgovor je taj da u celoj ovoj priči i u religiji, nije čovek taj koji određuje šta je dobro a šta loše. Tvorac je taj koji procenjuje. U tom slučaju, procena svih ostalih je nebitna. Možda bi i taj koji bi procenjivao šta je pravično zapravo bio daleko od dobrote. Tu dolazimo i do toga što mnogi smatraju da tvorac treba da im se obrati. Oooo kakva greška u koracima. Zar ne rekoh da je sve stvar vere. Ako verujete u tvorca, ne očekujete da će vam se obratiti. Zadovoljni ste onim što vam on daruje. Vi ste ti koji se obraćate njemu. To i jeste lepota ali i srž vere. Ili veruješ ili ne. 

E sada dolazimo i do onoga što ne valja. Kada već krene potop, jasno je kao dan da tu nema puno mudrovanja i da ne može da bude nekih velikih trzanja. E tu je Aronofski omanuo. Prvo, na brodu se našao jedan lik kome svakako tu nije mesto. Kako reče moj prijatelj "Ko da im ona silna voda nije bila dovoljna". On bukvalno ničemu ne služi osim da se ubaci u akciju u nekom tamo dramatičnom momentu. Nekako mi ubije celu dramu koja je rasla, kao i onaj idiotski preokret u poslednjem Mračnom Vitezu kada jedan od najopakijih negativaca na svetu filma postane kučka neke tamo žene i onda skontate da ceo film nema ama baš ni malo smisla. Nije tako užasno ali značajno kvari utisak. Druga stvar je drama između jednog od Nojevih sinova i samog Noja. Ok, mogao je tu da bude raskol ali ovako šablosnki, ovako jadan i sapuničast nikako nije smeo da bude. 

E sada o finalu i nečemu što se opet uglavnom nije svidelo ljudima. Vidimo neko Nojevo ludilo. Ne mislim na bukvalno ludilo ali teško psihičko stanje u koje je došao. Vi koji smatrate da je to nepotrebno, da li bi neko bio miran ako nosi toliko života na savesti. Razmislite malo, Noje je odgovoran za toliko smrti. Takođe, shvatio je da i sam nije čist, i sam je činio loše stvari. Njegovo ludilo je odlično ubačeno. U njemu je raskol između onog šta mora da učini zbog onog u šta veruje i onog što oseća da bi trebao uraditi. Problem je što nam je uz sve ovo servirana ona idiotska drama sa sinom i kretenski dodatak od negativca na brodu. Način na koji je Aronofski otvorio brdo pitanja, način na koji tera na intenzivno kefanje je savršen. Međutim, kao što je ubacivanjem negativca želeo da zadovolji formu holivudskog spektakla, morao je i slaboumnima istrubiti šta su zapravo gledali. Završnica filma je isforsirana. Trubi nam se o Nojevom psihičkom stanju. Ako nam i pre filma nije bilo jasno, onda nemam pojma što smo ga gledali. Trubi se o onoj drami između oca i sina - ta drama je sranje celom svojom dužinom. Umesto da razmišljamo o tome koliko je Noje bio veran svom Tvorcu, kakav je teret poneo i kako je isto toliko bio veran svojoj porodici, umesto da uvidimo kako su se ove dve vernosti sukobile u njemu, mi moramo da slušamo objašnjenja i da gledamo ono što nam je već jasno. To je prilično nepotrebno. 

Za mene je Noje sasvim dobar film. Nije ispao baš onakav kakvim sam ga očekivao. I Aronofski je morao da se potčini spaktaklu umesto da fura svoj fazon i siluje nam mozak nečim poput Fountain-a i da nam višeslojnost poput one u Black Swan-u. Taman kada bi prišao tome, spektakl je gazio po velikom potencijalu. Odlično je dostavio stvari koje jesu stvar vere, odlično je pokazao snagu vere i odlično je prikazao psihu nekog ko nosi možda i najveći teret ikada. Ima onih svojih začina, ima brutalnih scena od kojih će vam se zgrči stomak ali ima i onih šećerlama koje su slatkiš za oko i bez kojih je moglo. Ponavljam, ako niste fanatični po pitanju religije, ne vidim razlog da ne pogledate ovo i da ne uživate u nekoliko zaista dobrih kvaliteta koje film ima.

Zanimljivosti:
U filmu nisu korišćene prave životinje. Film je zabranjen u Kataru, Emiratima i Bahreinu. Rasel Krou je izjavio kako ljudi imaju pogrešnu percepciju kada smatraju da je Noje bio u potpunosti dobar. Jeste se on brinuo o životinjama ali je i stajao i gledao kako cela populacija na planeti nestaje. Treća saradnja Rasela Kroua i Dženifer Koneli. Ni jednom se u film ne koristi reč Bog već Tvorac.

Naj scena:

Odluka da se devojka prepusti svojoj sudbini je recimo opaka scena. Snaga vere, vera u Tvorca, jezivost odluke, sve je to obuhvaćeno. Ali opet, momenat u kom Noje kaže "We're all the same" je za mene ubo poentu.

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар