The Island (1980)

Žanr: Avantura | Triler | Akcija | Drama | Misterija | Horor
Režija: Michael Ritchie
Glumci: Michael Caine, David Warner, Angela Punch McGregor...

Priča:
U Nju Jorku, novinar Bler Mejnard ubeđuje svog poslodavca da ga pošalje na Floridu kako bi istražio misteriozne nestanke brodova u Bermudskom Trouglu.

Moj osvrt:
Bermudski Trougao je neiscrpan izvor ideja. Trenutno mogu da se setim barem pet filmova koje sam odgledao na temu ove lokacije ali ni jedan od njih baš i ne može da se pohvali nekim zavidnim kvalitetom. The Island je jedan od vaših predloga koji je bilo lako odabrati za gledanje. Pre svega zbog Majkl Kejna, što zapravo može biti i dovoljan razlog. Potom, scenarista je Piter Benčli, isti čovek koji je pisao scenario za čuveni Jaws (Ajkula). Scenario je zasnovao na svojoj knjizi. I na kraju, sama tema je dovoljno zanimljiva. 

Možda i najbolji deo filma je uvod. Prvo vidimo da se čudne stvari dešavaju u okolini samog ostrva. Ne cedi se tu suva drenovina već nam se servira nekoliko scena sa žestoko brutalnim sadržajem. Misterija oko čuvenog trougla sa primesama horora - dovoljno da mi privuče pažnju. Potom imamo i upoznavanje sa glavnim akterima, Blerom (Kejn) i njegovim sinčićem Džastinom. Kejnov lik, ne samo u ovom delu filma, već kroz ceo film sipa sjajne fazone. Ako je raspoložen, to su veseli štosovi, ako je u nevolji, to su gadni crnjaci. Odavno nisam video da se neko trudio da napiše ovoliko dobrih fazona i da ih iskoristi u manje više svakom dijalogu. 

Na žalost, sva ta misterija je i nosila neku zanimljivost. Kada ubrzo otkrijemo šta stoji iza famoznih nestanaka brodova, sva draž te misterije prestaje. E ovde sam imao problem kao u filmu Zardoz. Hteli su nešto da nam kažu ali su nabacali svega i svačega, potom su neke nedopadljive stvari servirane i odvlačile su pažnju sa možda neke poruke koju film nosi. Sama premisa je ostala negde između horora i avanture za tinejdžere. Što je najgore, ima tu potencijala i za kvalitetno ostvarenje u oba pravca. Recimo, da su išli na avanturu za mlađe, mogli su nam servirati neke vratolomije na ostrvu, neke zanimljive zadatke koje likovi treba da ispune. Ne bi film bio naročito otkrovenje, ali bi barem predstavljao zabavu. Da su išli na mračnu stranu, onda bi morali osmisliti znatno ozbiljnije likove. Ovako imamo karikature za Petra Pana ili neki od Pirata s Kariba a oni treba da nam dostave neku jezu. To ne ide. 

Ono što mi se dopada to je simbolika samog ostrva. Ostrvo je nešto što je izdvojeno. Ako to preslikamo na ljude, dobijamo ljude bez interakcije sa okolinom. Zamislite sada grupu ljudi koja dugo vremena nema nikakvu interakciju sa drugim ljudima. Ako trčimo pred rudu, možemo reći da će takva grupa biti nerazvijena, zaostala. Zavisi. Zamislite sada da izdvojite grupu mladih entuzijasta, najboljih u svojim oblastima. Ta grupa neće stagnirati, tako da nam ona tvrdnja ne pije vodu. Fazon je u tome što će grupa koja je izdvojena imati potpuno drugačiji razvoj od ostalih. Ako tu grupu većinom čine ljudi koje sam naveo, oni će imati svoju viziju budućnosti. Ako pak tu grupu čine ubice i prestupnici, ukoliko se ne istrebe međusobno, njihova interakcija sa okolinom će biti samo da ispune svoju životinjsku potrebu za krvlju. Takva izdvojena grupa će imati svoje zakone. Ok, u momentu kada se izdvoje, neće biti razlike između te grupe i ostalih. Ali ta grupa će tumačiti i zakon i religiju na način na koji ona smatra da je ispravan. Vremenom, sve to neminovno vodi ka stvaranju kolosalnih razlika između njih i ostatka sveta. 

Ako posle određenog perioda neko dospe u tu grupu, grupu koja se toliko razlikuje od onog na šta je navikao, kakva će biti reakcija? Ne samo njegova, već i reakcija cele grupe. E tu se ovaj film pogubio. Snažna ličnost koja nema nameru za velikim sukobljenjem može i te kako da utiče na one koji hoće da slušaju. Tu nema sumnje. To je donekle i iskorišćeno. Međutim, ličnost koja je slaba, podvodljiva, lako će biti potčinjena i prihvatiće sve ono što grupa neguje. To ovde nikako ne valja. Kontam da je decu možda najlakše preobratiti ali meni je to ovde baš neubedljivo. Da bi pridobio dete, moraš mu dati ono što voli, moraš ga nateratri da se oseća velikim, poželjnim i voljenim. Zbog toga sam imao problem sa This is England. Tamo imamo scenu pljuvanja po ocu klinca što je momčića povredilo da bi taj isti klinac kasnije krenuo za osobom koja mu napljuva oca. Ne možeš iživljavanjem nad detetom dobiti njegovu naklonost. 

Što se tiče ovog avanturističkog dela filma, nema tu puno šta da se vidi. Od celog ostrva, slabo je šta iskorišćeno. Ako je već lik trebao da beži, moglo je tu biti malo lomatanja kroz neke pećine, susret sa nekim životinjama, upadanje u više problema. Ovako je bilo malo trčim, malo plivam, malo omanem itd. Kada misterija zamre samim otkrićem ko i šta stoji iza nestanaka brodova, tu je barem avatura morala da preuzme. Za tu avanturu je trebalo znatno više mašte i mnogo manje karikiranja likova. Na žalost, do samog kraja filma dominira neka neopredeljenost, i u priči i u žanru i u onome što je pisac hteo kasti. Prosek koji ni solidna glumačka ekipa na čelu sa uvek sjajnim Kejnom ne može da izvuče.

Zanimljivosti:
Iako je film imao slabu zaradu u bioskopima, kasnije je stekao kultni status. Posle Jaws (1975) i Deep (1977), treća adaptacija nekog Benčlijevog romana. Ostrvo Antigva je korišćeno za potrebe snimanja. Film je nominovan za Zlatnu Kupinu i to u kategorijama Najgori Glumac (Majkl Kejn - koji debil može kejna da nominuje za najgoreg glumca, nikada mi neće biti jasno) i Najgora Režija (Majkl Riči). Film je izašao samo godinu dana posle knjige po kojoj je snimljen. U vreme izlaska filma, nestanci brodova u Bermudskom Trouglu su bili velika tema. Jedini bioskopski film Džefrija Frenka, momka koji glumi Blerovog sina. Ime knjige pravila glasi "The Covenant". Film prikazuje najčuveniju piratsku zastavu "Jolly Roger".

Naj scena:

Opasnost

Moja ocena: 5/10