Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 05. фебруар 2014.

Dallas Buyers Club (2013)


Dallas Buyers Club (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Poslovni Klub Dalas
Žanr: Biografski | Drama | Istorijski
Režija: Jean-Marc Vallée
Glumci: Matthew McConaughey, Jennifer Garner, Jared Leto...

Priča:
1985 u Dalasu, nakon što je saznao da je i sam zaražen, električar Ron Vudruf pokušava da pobedi sistem u borbi da dostavi lekove obolelima od AIDS-a.

Moj osvrt:
Poštovani čitalac je primetio kako ne posvećujem puno pažnju biografskim filmovima. Zaista se teško nateram na tako nešto iz prostog razloga što takav film skoro da i ne postoji. Recimo Potraga sa Srećom sa Vil Smitom ima veze sa realnošću koliko i Bitka kod Helmovog Ponora sa Kosovskim Bojem. Čovek nije ni video sina dok se borio za posao, pre toga je dilovao drogu ali dobro. Nećemo se sažaliti na takvog lika kao na poštenjačinu i dobričinu koji jednostavno nema sreće. To je meni iskreno prenisko. A da ne pričam o smeću od Social Networka, bajkoviti film napravljen da ga deca "lajkuju". Da sam poznavao priču o čoveku po kome je snimljena Potera za Srećom, verovatno bih popizdeo na taj film. Ovako ispada bolje da ne znam pravu priču, već samo gledam film. Mada Social Networku ne bi pomoglo puno ni da nisam poznavao priču o Cukerbergu. 

Dallas Buyers Club je počeo kao klasični film o čoveku koji oboljeva od smrtonosne bolesti i obećavao je nastavak u tom duhu. Vidimo ono što treba da vidimo. Prvo nevericu koju opet nagriza prst sumnje. Pisao sam o tome koliko strah i sugestija umeju loše da utiču. Možeš sebe da lažeš da si učinio najbolje što si mogao u nekoj situaciji, možeš sebe da lažeš da si dobra osoba, možeš sebe da lažeš da ćeš ostvariti neki cilj, ali ne možeš lagati sebe kada su život i smrt u pitanju. Nakon šoka i neverice ide očaj. Čovek je spreman učiniti sve kako bi se izvukao iz užasa. Plašio sam se da će film otići na tu stranu da će se ljudi ovajditi o nesreću ovog jadnika. Dobro je što nije otišao tamo. Vidimo sve ono što je očekivano: Borbu, očajanje, nadu, okretanje veri itd.

Ono što mi se nikako nije dopalo to je izopštavanje iz društva. Ok, videli smo to i u Filadelfiji ali tamo smo videli genijalnu scenu u kojoj su porodica i neki prijatelji uz lika kome se tragedija desila. Bili su uz njega i kada im je saopštio da je gej. Iskreno ne mogu da verujem da ni jedan od prijatelja nije uspeo da stane uz Rona i podrži ga. Jadno je kada čovek ostane sam. Na svu bedu, nemoć i očaj, to dođe kao stena koja poklopi čoveka. Možda je to moglo ovde malo elegantnije. Ovako se bez veze budi bes prema mombrilima od prijatelja umesto da se dobije drama čoveka kome nije mnogo preostalo.

Nezamisliva je situacija u kojoj čovek čuje saopštenje da mu je preostalo malo vremena. Može tu da se ide na priču šta sve uraditi sa tako malo vremena. Oprostiti se od najdražih, tražiti oproštaj za loše učinjeno, napraviti nešto upečatljivo i otići sa stilom, uraditi nešto veliko, učiniti nešto za šta već dugo vremena postoji želja itd. Veliki je spektar jer realno, šta je najgore što čoveku tu može da se desi. Šta god radio od toga, izgleda mi kao da se čovek pomirio sa situacijom. To je naravno meni u ovom položaju nezamislivo. Šta god od toga čovek radio, postoji ono što je neminovno, a to je čekanje - čekanje da smrt konačno dođe. Koliko je samo to jezivo. Ron je imao drugi princip. Borio se do zadnjeg momenta. E tu njegov očaj donosi dobre rezultate. Braćo i sestre, ne mora iz očaja da nastanu drama i patetika. Očaj može da da i dobre rezultate.

Ron pronalazi način da preživi. E sad, imamo onu čuvenu rečenicu da tek kada nešto izgubiš, svestan si šta si imao i kontaš da nisi cenio bla bla bla. Zašto se onda ne pomiriti sa situacijom i uvideti šta može da se napravi u njoj. Ronov najveći kvalitet kao osobe je upravo to. Prihvatanje i pronalaženje načina da se prilagodi situaciji. Neodgovornošću je doveo sebe zamalo do propasti. Zašto odgovornošću ne bi izvukao najbolje iz trenutne situacije. Nema tu mrsomuđenja o tome da li je on dobra ili loša osoba. To nije tema ovog filma i to bi samo karikiralo celu situaciju. Imamo tu i priču o tome da on prodaje lekove (usluge) obolelima. Ne treba tu potencirati priču o moralu. Celo društvo nam nije zasnovano na moralu. On daje mogućnost ljudima da prežive. Rizik postoji. E sada, to u realnom životu izgleda sumnjivo. Sad će neko doći i reći vam kako ima način da vas drži u životu a lekari nemaju. Logično je da mu nećete verovati. Ali šta ako je on živi dokaz toga? Doktori i farmaceuti će i dalje tvrditi da to nije ok. A pazite ovu kontru na njihov takav stav. U širokom spektru biljaka koje postoje kod nas, postoji jedna koja je za srce bolja od svih lekova. Problem je što ona raste samo u jednom regionu Srbije. Naravno, ima je tamo koliko god hoćete. Može lako da se nabere i prodaje, verujem da možete stvoriti uslove i da je sami uzgajate. Te biljčice nisu nikada skupe. Čega su se doseitili? Stavili su zabranu prodaje te biljke. Šta im je opravdanje? Ta biljka je ugrožena vrsta. Biljka koju praktično možete da gajite u vašim baštama, plastenicima, koje ima u izobilju u jednom delu Srbije je ugrožena vrsta? Ok, uvek postoji rizik od prevare ali očajni nemaju šta da izgube. 

Cela ona gungula sa prijateljima mi je mirisala na loše. Ron više puta pokazuje kako mrzi gej populaciju. Sve je izgledalo kao priča gde će Ron da doživi otkrovenje i prihvati tu populaciju. Iskreno, da se to desilo, napljuvao bih film samo tako. Ovo je opako pametno urađeno. Moram ovde opet da pomenem da nemam apsolutno ništa protiv gej populacije. Imam problem sa onima kojima je to zanimanje a ne opredeljenje. Kao što rekoh, Ron pokazuje jasnu netrpeljivost. Kasnije ipak postaje prijatelj sa jednim homoseksualcem. Neko će reći da je to usrana propaganda. Može biti, ali taj sigurno nije gledao film. Ron ni jednog jedinog momenta ne prihvata stav tog čoveka, ali prihvata njega kao osobu. E tu smo. Pitanje za sve one balvane koji su namerni fizički se obračunavati sa gej populacijom: da li ste svesni da možda tučete budućeg doktora koji može nekom spasiti život, budućeg pisca koji će napisati nešto veliko, budućeg sportistu koji će doneti slavu vašem omiljenom timu, bućeg Fredija Merkjurija, Klajva Barkera, Iana Mekelana itd. Možda tučete doktora koji i jeste nekom spasio život, možda tučete odličnog pedagoga, možda ste razbili glavu koja je krila neverovatne ideje. Niko od vas ne traži da prihvatite stav. Prihvatite osobu. Ko zna, možda i naučite nešto od nje, a možda steknete i velikog prijatelja. 

Tu imamo za mene najbolju scenu u filmu. Teško mogu da vam je opišem da zvuči kako treba, ali ću pokušati da ubodem poentu. Znate moj stav prema religiji od ranije ali znate i da sve to poštujem. U jednom momentu, momak koji je gej, u očajnom stanju, izgovara da kada stigne pred Boga, biće prelepi anđeo. Ovo ne zvuči nikako kada napišem, ali verujte mi, ako ja koji nisam gej i nisam religiozan kažem da je to savršena scena, zamislite onda koliko je to dobro. Religiozan čovek je go pred Bogom. Kada izađe pred Boga, biće ono što oseća da je i neće imati strah da će biti neprihvaćen. Ne biraš da ti prijaju stvari koje ti prijaju već otkriješ da ti prijaju, ne biraš da se osećaš dobro u nečemu već ti nešto donosi dobar osećaj. Pred Bogom, u momentu kada ne možeš slagati, ono si što si, ono si što osećaš da jesi. I napokon si potpuno slobodan da budeš ono što želiš biti i srećan si u toj svojoj lepoti. Nije samo ovde pitanje da li je osoba gej, već ovde je tema da si nešto što društvo ne prihvata, što nije po kroju većine. Užasno jaka ali i tragična scena koja na neverovatan način pokazuje mentalno stanje čoveka izopštenog iz društva. 

Pisao sam jednom o prevarama faramaceutske industrije sa lekovima za izmišljeni ptičiji i isto tako nepostojeći svinjski grip. Napisah i sada ovaj fazon sa biljkom. Zabranjena je zato što niko ne bi kupovao skupocene lekove. Ron Vudruf od momenta kako kreće da prodaje lekove kreće i u borbu sa zakonom i industrijom. Ok, ne zvuči komplikovano, pronađeš rupu u zakonu i udaraš. Problem je što je zakon zapravo "zakon". Diktira ga, menja i prilagođava onaj ko je iznad. Sad se setih jednog predavanja sa fakulteta kada je profesor pitao "Šta je u vašem slučaju kvalitet vašeg softvera". Fino smo se svi izlupetali šta bi generalno kvalitet softvera trebao biti. Odgovor na to pitanje je mnogo jednostavniji: "U vašem slučaju, kvalitet vašeg softvera je ono što ja kažem." Da li je nešto po zakonu ili ne, određuje onaj iznad vas. Zakon je jedna stvar, pravda je nešto sasvim drugo. Ako taj ko propisuje zakon smatra da treba da se prodaje lek koji ubija umesto pomaže, sve da ste iscelitelj, sve da imate lek za bilo koju bolest, sve da ste Isus sa svim opisanim čudima, vi ste sa druge strane zakona. Svesni smo da je to naša realnost. To je borba u kojoj ne možemo da pobedimo. 

Ima ovde jedna simpatična scena. Rekoh da ne možemo da pobedimo sistem koji uspostavlja pravila. Suviše smo sitni za njega. Ali generalno, ako vodiš borbu koju možda i ne možeš dobiti a vodiš je iz pravih razloga, boriš se za pravu stvar, ne možeš izgubiti u potpunosti. Za nekog si pobednik, a možda i heroj. Nije isključeno da će tvoja pobeda stići kasno za tebe, ali možda si pobedio za neke druge. Ron je takav lik. Bila bi nepravda ne osvrnuti se na maestralnu predstavu Metjua MekKonahija. Videli smo na primeru Bejla ekstremnu posvećenost, jer napraviti nešto onakvo svom telu za ulogu u filmu (Machinist) je neverovatno. MekKonahi je ovde napravio sličnu stvar. Mada, to nikako nije glavni utisak. Utisak je njegova odlična gluma. Tek sada kontam da sam propustio mnoge njegove filmove u međuvremenu pa mi je činjenica da je čovek izrastao u strašnog glumca velika opomena. Svakako treba pomenuti i glumu Džareda Letoa. Ne mislim na to na koji način glumi ženstvenost svog lika. I to je ok ali pomenuta scena u kojoj se obraća Bogu je ipak nešto što nije lako izvući.

Međutim, nije mi jasna poslednja rečenica koja se pojavila na kraju filma. Znate ono, šta se kao desilo posle događaja prikazanih u filmu itd. Ceo film pokazuje kako je jedan lek koji se koristi u borbi protiv virusa AIDS-a štetan po zdravlje a ni pošto ne leči već ubija i ono dobro u organizmu što postoji. Ron se ceo prokleti film ubija da to dokaže. I na kraju filmotvorci napišu rečenicu da je pokazano da taj lek u malim dozama u kombinaciji sa drugim lekovima daje dobre rezulatate. Ček, nije mi jasno. To je skoro isto kao da kažem da sumporna kiselina ne pomaže čovekovoj glavobolji već će ga ubiti ako ga polijemo njome. Ali ako ga ubijemo, onda ga npr. neće boleti glava jer je logično mrtav. Ali ako je pospemo po čoveku u malim količinama i damo mu Analgin, Kafetin, Aspirin ili šta već, dokazaćemo da u kombinaciji sa tim lekovima, H2SO4 savršeno leči glavobolju. Ako su filmom naneli nepravdu leku, čisto da bi napravili neku dramu, onda razumem rečenicu, mada su u tom slučaju trebali promeniti ime leku. Ako je pak sve onako kako je pokazano u filmu, onda se vi gospodo koji ste pravili film jebite svi do jednog. Predavali ste nam životnu lekciju koju ni sami niste skontali.

Zanimljivosti:
MekKonahi je izgubio preko 20kg za potrebe filma a Džared Leto oko 13. Film je finansirao sam MekKonahi. Duet koji je hteo da napravi ovaj film je prvo bio Bred Pit i Mark Foster a potom i Rajan Gosling i Kreg Džilespi. Džared Leto je bio u ulozi za sve vreme snimanja filma. Čak je i u kupovinu odlazio tako gde je nekoliko puta i doživeo neprijatnosti. Prvi film Džareda Letoa posle pet godina.

Naj scena:

I will be a beautiful angel.

Moja ocena: 7/10

12 коментара:

  1. Solidan film, dobiće po koji Oskar, malo jače od proseka.
    Meni je zasmetala ona kvazi transformacija Vudrufa pri kraju, gde kaže da želi normalan život. Te promene su toliko retardirane da nemam reči. Kao želeo bih samo ladno pivo i te fore; pre toga je jebao sve što ima rupu, pio, narkomanisao se, i kao na kraju biva prosvećen, ma idi.
    Dalje, lik doktorke takođe ima momente kada nije baš sasvim načisto sa tim šta hoće, a šta ne. Izjave tipa:"normalan život? šta je to?" - su toliko imbecilne i moda u Holivudu, da su ovde svakako mogli da je izbace, nije mnogo, ali ubije momenat samo tako.
    Ima i par dobrih fazona: "da idemo kao Boni i Klajd u banku po kredit".

    Nisam gledao ostale Oskar kandidate (i ne planiram), ali verujem da će MekKonahi dobiti, ili bar Leto, koliko god ta nagrada bila izvikana.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma da, oskar nema više veze s mozgom. Mada ja kontam da će ga dati onom Eljaforu iako je to teški vezer od glumca. Znaš da vole kad glumiš nekog plemenitog ili tragičnog. Mislim Sandra Bulok je dobila oskara za smešni Blind Side. Šta je tu glumila, veze ja nemam. Veći glumački izazov je lagano imala u Razbijaču sa Staloneom. Jest, lik doktorke je totalno nebitan, zato ga i ne pominjem. E sad, nisam primetio neku transformaciju osim one na koju je primoran pa se tu ne mogu 100% složiti. Pitanje "šta je normalan život" je zanimljivo iz sledećeg razloga. Recimo da je normalan život njemu bio kada je bio zdrav, ali pazi šta je radio tada - seks, droga, alkohol pa u krug. A sad kada ne vodi taj normalan život, sve izgleda normalno. Realno, i da mu vratiš zdravlje, opet bi otišao u neku krajnost. Možda se ne bi onoliko uništavao, ali nemam utisak da bi bio 100% "normalan". Van toga, apsolutno se slažem da je film soldian, ništa epohalno, ali ima nekoliko dobrih momenata.

      Избриши
  2. Politička nagrada, koja ima mnogo više veze sa propagandom, i služi kao postojana potpora Holivud-industriji, koja tu može da postavi standarde kvaliteta i da nagradi svoj sveprisutani (propagandni/mažeoči) trud.

    Mislim, nije se transformisao, ali to šatro želi, nije to neki propust, ali mi je zasmetalo, jer nije on pre toga bio klinac pa da ne zna šta radi, svako snosi posledice za svoje postupke, okej je to, pozitivno, kao došlo mu iz dupeta u glavu, samo što bi meni više pasalo da je ostao doseldan sebi u potpunosti.
    Da, da, nikako ne bi bio normalan u tom društveno prihvatljivom okviru; mislim da su baš retki potpuni preobražaji, i oni moraju biti plod korenite promene svesti, jednostavno su brojniji primeri vraćanja na staro, nego nekog preobražaja.

    Inače, odličan osvrt na film, i ovo za pedere, strašno mi smeta svreprisutna propaganda gej lidera s' jedne, i plitkoumnih idiota s' druge strane. Ne zna se ko je gori. Nema tu ni truda za prava, ni truda za očuvanje vrednosti, ekstremi koji imaju svoj interes i vešto rade za isti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako kaže moj ortak "sve si rek'o". Sad sam se setio jedne scene koja je bila višak tako da si ubo tačno gde treba. Kada mu sekretarica kaže da nemaju novca i da nije sigurno da nekim tamo ljudima treba da daju lekove, on joj kaže da proda auto i da im da te lekove. E to im svakako nije trebalo. Mislim čemu? Na početku svog posla, još kada je sve to bilo sveže, onom momku nije dao da se učlani u klub jer nije imao novca. Što se tiče i jednih i drugih ekstrema, muka mi je i od jednih i od drugih. Ali šta da radiš. Ti likovi imaju sva prava dok se zbog šala ukida Mentalno Razgibavanje. Jer Srbija.

      Избриши
    2. E, vidiš, možda grešim, ali ja mislim da je on išao po onom principu "plati, pa se klati", što znači da ako daš 400 dolara za članarinu, na konju si, možeš da uzimaš koliko ti treba. A pretpostavljam da su ti ljudi već, kao, bili članovi kluba. Mada, opet, scenaristi su imali mnogo autorskih sloboda, pa su i čitave LIKOVE ubacivali u Vudrufov život, te me ne bi čudilo da je i to jedan od njihovih aditiva za dramatičnost.

      Избриши
    3. On je određivao "dozu", ako ne grešim, a i nije poenta na tome "plati pa se klati", jer je prikazan samo nasumično jedan lik, verovatno u želji da se prikaže i ta strana karaktera glavnog junaka. Verujem, da je kojim slučajem išao po principu kako ti tvrdiš, onda ta scena bi bila potpuno nebitna u filmu, prekobrojna i zalutala.

      To je problem kod biografskog igranog filma, daleko je druga priča kod dokumentarnog.

      Избриши
    4. Kao što rekoh, postoji verovatnoća da nisam u pravu. :) Uglavnom, pogrešno sam formulisao misao (okrivićemo hronični manjak sna, pošto tek sad vidim koliko ovo moje "koliko ti treba" nema smisla) - htedoh reći da su svi koji bi platili članarinu bili tretirani isto, ali da je to bio uslov za dobijanje lekova. "Pacijenti" bi dobijali isti koktel kao on, na isti vremenski period, ako se ne varam.

      Mada, opet, moram da se složim sa tobom - moguće je da su želeli da prikažu i tu njegovu stranu.

      Naravno, sve bi drugačije bilo da je u pitanju dokumentarni film. Mada bi objektivnost i tada bila diskutabilna.

      Избриши
    5. Naravno da si i ti u pravu, poenta je samo ko gleda sa koje pozicije. Ja sam posmatrao tu situaciju sa psihološke, a ti sa sociološke tačke gledišta.

      Избриши
  3. Rani radovi Outsider-a :)))

    https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/t1/1601132_10152228616189414_1015737974_n.jpg

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mada kontam da bi mi prvi prikazi bili Kickboxer 1, Lionheart, Terminator, Running Man, Predator, Best of The Best i Clash of the Titans. Te filmove sam kao klinja znao napamet. Damn, sad mi se opet gleda Lionheart :)

      Избриши
  4. Jos jedna biographical drama film, jos jedna stvarna i surova prica iz zivota. Film koji sa dosta malim budzetom (5 miliona) do sada dobija uglavnom visoke ocijene i pozitivne kritike. Ipak konacnu ocjenu dace kao za sve u zivotu vrijeme, pa cemo za nekih 20 godina bolje znati koliki je zapravo uticaj ovog filma na filmsku umjetnost i na publiku uopste.
    Ovo je jos jedna prica o borbi pojedinca protiv sistema, ali i protiv samog sebe, kada bolijest mjenja pogled na svijet i sa time same stavove pojedinca. Surovi prikaz stanja u kome zdravstvo i socijalna zastita nemaju nikakvih dodirnih tacaka sa etikom i humanoscu. I nadasve, prica o ogromnoj zelji za zivotom, o zelji koja kod svih nas treba u svakom trenutku da postoji!!! Zelja da jasemo jos dugo svoga bika, ali i snaga i borba da nas ta ohola, podmukla i strasna zvijer nikad do kraja ne zbaci pod svoja kopita!!!
    Ono sto sigurno ne treba da ceka ocjenu vremena u ovom filmu je gluma. McConaughey je maestralan i po meni najmanje tri koplja iza njega se nalaze Ejifor, DiCaprio i Bale (Derna jos nisam gledao) u trci za Oscara. No moji ukusi se bas cesto ne poklope sa ukusom akademije, sto je znak da im jos nisam dorastao. Zato je Leto apsolutni favorit medju epizodistima, ali bez obzira na sve, transformacije kako tjelesne, tako i psiholoske su kod oba glumca nevjerovatne i brilijantne i vjerovatno ce obe ove uloge uci u antologiju filma!!!
    Sto se tice moje ocjene slozio bih se ovoga puta sa IMDb (iako se i sa njima cesto ne poklapam) jedna okrugla 8,0 i moja apsolutna preporuka za sve koji ga jos nisu gledali!!!

    ОдговориИзбриши