Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

недеља, 20. октобар 2013.

Rope (1948)


Rope (1948) on IMDb
Kod nas nazvan: Konopac
Žanr: Drama | Kriminalistički | Triler
Režija: Alfred Hitchcock
Glumci: James Stewart, John Dall, Farley Granger...

Priča:
Dva mladića su zadavila svog "inferiornog" druga, sakrili su telo u svom stanu i pozivaju mladićeve prijatelje i porodicu na zabavu kako bi testirali savršenstvo svog zločina.

Moj osvrt:
Jedno je sigurno, sa Hičkokom nema promašaja. Na prvi pogled, Rope izgleda kao nešto što je nastalo iz romana Agate Kristi. Ako ste čitali nešto od pomenute spisateljice, znate već koncept. Međutim, ono u čemu se Rope razlikuje od Agatinih romana je to što se ne zasniva samo na ubistvu i njegovom rešavanju. Rope je nešto više od toga. 


Odmah na početku vidimo ubistvo i ubice. Tu se otvara pitanje zašto bi neko ubio? E ovaj razlog mi se čini malo drugačijih od svih ostalih. Kada sam pisao o 8MM, pomenuo sam scenu u kojoj jedan lik postavlja pitanje zašto bi poznat, bogati čovek platio da gleda ubistvo. On dobija odgovor "zato što može". As simple as that. Ovde imamo lika koji, da tako kažem, boluje od kompleksa nadčoveka. Osmislio je ubistvo, izvršio ga i na neki način organizuje ljude u svojoj maloj igri kako bi pokazao svoju superiornost. Ono što je zanimljivo, većina stvari mu i polazi za rukom. Upravo se stvari odvijaju kako je on i poželeo. Za sve koje smatra inferiornijim od sebe, ispostavlja se da i jesu. Odličan pokazatelj da najveća opasnost dolazi od inteligentnih. 


U razgovoru, svakako smo čuli sve i svašta kada se desi ubistvo. Ako je ubijen neko ko je beznačajan, nebitan, nepoznat, velike šanse su da će većina ljudi olako preći preko toga. Kome to radi u korist? Ako je ubijen neko ko je ubica ili silovatelj, većina ljudi će reći da je to zaslužio. Pruža li to opravdanje čoveku koji bi iz zadovoljstva ubijao a ovaj je bio njegova meta? Koliko puta u šali čovek kaže "ubiću te" ili tako nešto slično? Koliko puta u bizarnim šalama ili besu kaže da bi svet bio bolji bez nekog? A šta ako zaista misli tako? Rope se igra sa svim ovim stvarima. 


Jedan čitalac mi je davno napisao da ako želiš u nečemu da vidiš logiku, pronaćićeš je. Tako je i u ovom slučaju. Lik koji ubija nalazi svoj podsticaj u rečima čoveka kojem se divi. On koristi ideju kojoj ubistvo nije cilj i okreće je u svoju korist. On neke stavove pretače u praksu i izvršava gnusan čin ubistva. Zašto? Zato što može, zato što želi da podrži teoriju po kojoj su superiorni ti koji treba da odlučuju, koji imaju prava na ovakvo nešto, da su inferiorni nebitni i da jedino oni zbog svoje nemoći uviđaju neku razliku između dobra i zla dok su superiorni znatno iznad oba itd. Podseća li vas ovo na nešto ili nekog? Jesmo li imali ratove gde su jedni tvrdili da su viša rasa, da li smo imali ratove zato što su jedni smatrali da je njihova vera ova prava i da druge treba ubiti ili pokrstiti. Zar ovakva verska previranja ne traju i dan danas gde će ih "superiornost" njihovog cilja i njihove vere svakako odvesti na krvi put. E tu se postavlja veliko pitanje. Ko je taj koji će reći da je neko superioran? Da li čovek može doneti odluku da je on sam takav? Ili se sve ipak može podvesti pod moć? 


Ako uzmete da radite bilo kakav posao, da se bavite bilo čime gde jurite uspeh, kada dođete do nekog nivoa u kom mislite da ste postigli fantastičan uspeh, da li će vam biti dovoljno to što ste sami ubeđeni u svoje dostignuće, ili ćete pak potražiti potvrdu? Dok ste gradili svoj put ka uspehu, svakako ste imali uzora ili možda nekog koga ste želeli prestići. Ne bi li vaš uspeh bio potpun  ako bi taj vaš uzor ili taj sa kim ste se poredili priznao šta ste postigli, ili biste ga čak porazili u nečemu u čemu on vlada? Ovde imamo takvu igru. Takođe, ako nekog želite da varate, varajte ga poznatim elementima ne iskačući iz svog ponašanja i šablona. Onaj ko je majstor u tome u čemu ga želite prevariti, primetiće i najmanju razliku. 


Možda povremeno cela ova priča deluje naivno, ali mislim da cilj svega ovoga nije bila igra o otkrivanju ubice već je cilj nešto sasvim drugo. Ako pomislite da je ovo jednostavno kao što izgleda, razmislite još jednom i setite se ko je režirao ovaj film. Rope ima za cilj da otvori pitanja motiva ubistva, ličnosti ubice i pokazuje nam to sa jedne strane na koju se malo filmova odlučuje. Možda ovo nije baš u rangu Hičkokovih remek dela koja sam do sada odgledao ali je svakako reč o odličnom filmu.

Zanimljivosti:
Prvi Hičkokov film u boji. Film je decenijama bio nedostupan jer su prava prodata samom Hičkoku koji je film ostavio u zaostavštini svojoj ćerci. Jedini Hičkokov film koji se Stjuartu nije svideo. Dejvidovo ime se pominje 73 puta. Film je zasnovan na drami Patrika Hamiltona ali je Hičkok napravio veliki broj izmena.

Naj scena:

Govor

Moja ocena: 8/10

22 коментара:

  1. Bilo bi lepo da vidimo jos prikaza Hickokovih filmova,pocevsi od Psiha :) Inace sjajan blog!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Biće naravno, Hičkok je jedan od najvećih pa planiram blagovremeno svaki od njegovih klasika komentarisati

      Избриши
  2. Meni je delovalo kao je Filipovo ime puno puta ponovljeno!?
    Ovaj baja u plavom odelu je odlican, za James-a se zna.

    ОдговориИзбриши
  3. Teorija o nadcovjeku, savrsen zlocin, igra macke i misa, homoerotizam; sve su to teme o kojima mozemo satima da razglabamo poslije gledanja "Rope", medjutim ja bih skrenuo ovoga puta paznju na samu tehnicku stranu filma, jer bas se ona smatra za jednu od najeksperimentalnijih i najzanimljivijih u istoriji sedme umjetnosti.
    Film je snimljen u 10 kadrova, cije je trajanje od 5 do 10 min, sto nam kao konacan rezultat daje oko 80 min. filma u realnom vremenu, to jest period od pola osam do deset sati navece bez prekida, iliti 80 min. stvarnog zivota prenesenog na filmsko platno. Prebacivanje sa kadra na kadar jer duzina trake u kameri nije bila duza od 10 min. je zamaskirano zumiranjem likova ili namjestaja. Da bi kamera neprestano svo vrijeme snimala radnju, scenografija je morala da bude mobilna to jest pokretna. Zidovi i sav namjestaj su neprestano klizili i kruzili ili bili pomjerani od strane tehnicara, sto je kameri omogucavalo da se krece neometano po vec unaprjed utvrdjenoj putanji i vremenu. I naravno tu je bila sada vec cuvena panorama u pozadini od preko 3.5000 m2, najveca ikad koristena u nekom studiju. Prikazivala je preko 50km horizonta sa obrisima nebodera New Yorka osvjetljenog sa 8000 elektricnih sijalica i 200 neonskih reklama. Cak su i svjetlost to jes zalazak sunca i kretanje oblaka vjerno preneseni i koriscena je snimljena svjetlost pravog zalazeceg sunca, a za oblake su konsultirani ljudi iz opservatorija.
    Da bi sve ovo shvatili i pohvatali ovaj film moramo odgledati sa paznjom vise puta, jer je sa pravom jedan od najinteresantnijih filmova sa tehnicke strane. Pa cak i sam naziv "Rope" simbolise neprekinutu cjelinu, sa pocetkom i krajem, kao i kadar od trenutka paljenja do trenutka gasenja kamere.
    Inace, sama radnja koja je temeljena na istoimenom pozorisnom komadu Patricka Hamiltona je bila inspirisana stvarnim ubistvom jednog 14-godisnjaka 1924. god. od strane dvojice studenata Cikaskog univerziteta, Leopolda i Loeba koji su htjeli pokazati isto tako kako mogu nekaznjeno izvrsiti savrseni zlocin.
    I za sami kraj, poznato je da se Hitchcock u svim svojim filmovima pojavljuje u cameo ulozi, i ovdje se njegov lik pojavljuje, otkrijte kad i gdje? Zelim vam jos jedno uzbudljivo gledanje ovog nezaboravnog remek-djela!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Dobro vidjenje filma kao i uvek. Bravo. Zaista deluje da je film na momente i previse naivan sto me je malo iritiralo dok sam ga gledao.. ali ima svoju sustinu koju si odlcno opisao.. Voleo bih kada bi obradio sve filmove velikog Stenlija Kjubrika... naravno i sto vise Hickokovih takodje.. Pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Od Kjubrika sam komentarisao Eyes Wide Shut, Barry Lyndon ali moram da pogledam kvalitet ta dva prikaza i vidim da li je potreban nov tekst. Odiseju u svemiru sam relativno skoro komentarisao a u planu je i Paklena Pomorandža u skorijem periodu. Kako je Kjubrik jedan od najvećih režisera, planiram blagovremeno pokriti i njegove filmove.

      Избриши
  5. Super, evo ja sam u proslom glasanju, glasao za Full Metal Jacket. Voleo bih procitati i tvoje misljenje o Dr.Strangelove, Lolita, pa cak i starijih radova Kjubrika poput Paths of Glory do duse meni ne bas omiljenog, The Killing, cak i njegov A.I koji je Spilberg dovrsio(nazalost). Nije bas to kalibar koji bi Kjubrik odradio genijalno. Toliko o tome.
    p.s Dao bih ti i malu zamerku ako dozvoljavas, a to je da mi se licno nekad cini da dajes akcenat nekim manje vaznim filmovima, koje po meni ne zavredjuju paznju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Što se tiče Kjubrika, biće obrađeni. Što se tiče da li film zavređuje pažnju ili ne, dosta zavisi od toga šta ko želi da čita. Ja pokušavam da zadovoljim svakog. A opet, podsetiću da su čitaoci izglasali da komentarišem Now You See Me a npr. desilo se da jedan Luis Buñuelov film nije dobio ni jedan jedini glas. Ako Now You See Me zavređuje moju pažnju, onda je užasavajuće mali broj filmova koji ne zavređuje. Opet, postavlja se pitanje, da li si gledao te filmove ili misliš da ne zavređuju pažnju zato što su nepoznati. Ja pokušavam da ljudima predstavim i neke filmove za koje nisu čuli a koji su možda vredni gledanja. Opet, nisam ni ja taj koji određuje da li je film kako kažeš važan ili ne. Zato i komentarišem ono što tražite i ono što mi se gleda. A opet, među važnim i nevažnim, u potpunosti ću se složiti sa tobom da Kjubrik predstavlja ono najbolje.

      Избриши
  6. Hvala na brzom odgovoru. Evo ovako, postoji problem oko glasanja, ne znam dal si primetio.Ne glasa se jednom vec jedna osoba moze da glasa i po 3 4.. puta kako otvori sledecu stranicu. Dolazimo do toga da ti pojedinac namece sta komentarisati. Sa druge strane slazem se sta si napisao i da je ok predstaviti film nama koji citamo a koji mozda nismo gledali. Desava se da npr das ocenu 2, 3 4 i ja pogledam taj film i zakljucim da si u potpunosti u pravu. Eto na to sam mislio pod izrazom manje vaznim.
    Blog ti je odlican i samo tako nastavi, jer zaista imas dobre opise, kritike i pohvale filmova. Imam jos neke predloge za tebe ali da ne pametujem o to potom ... :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na komentaru. Slažem se da ti filmovi verovatno nisu vredni ali ne bih ni znao da su tako loši dok ih ne pogledam a kako sam ih pogledao, onda kontam da valja podeliti to i sa vama :) Nisam znao da može više puta da se glasa, ja barem sa svog računara sam probao i nisam uspeo više puta. Morao bih da potražim onda neki alternativni plugin za glasanje. Mada uglavnom rezultati glasanja pokažu da je u pitanju dobar film. Hvala na lepim rečima a što se tiče predloga, kritika, preporuka, slobodno šalji kad god ti nešto padne na pamet.

      Избриши
  7. Sta ja trazim od trilera? Da ima malu ali dobru pricu, da bude zanimljiv i napet, da likovi budu dobro karakterizovani i razvijeni i da scenario bude napisan hrabro. E sad, "Rope" ima sve to, samo jos dodat genijalan crni humor koji ide do granica savrsenog apsurda, i Dzon Cendler. Meni dovoljno za najvisu ocenu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni je sjajno što rope ako gledaš onako sa pola snage, bez da uključiš mozak, deluje kao jedan običan filmić. Hičkok ima neverovatnu sposobnost da u nešto pitko ubaci i nešto veliko. Recimo North by Northwest je takav. Rope je jednostavan a opet šokantan i jeziv.

      Избриши
    2. Voleo bih da vidim ovde tekst za Dial M For Murder. Kako je tu vrhunski osmislio pricu, samo geniji to umeju.

      Избриши
    3. Znaš kako, kad vidim u režiji ime Hičkoka i još nekih (Polanskog pre svih) film mi je pod moranjem. Ne znam zašto sam mislio da je taj film obrada M (1931).

      Избриши
  8. Zapravo Dial M for Murder ima svoj "liberalni rimejk" kako piše u zanimljivostima, sa Majkl Daglasom. U pitanju je "A Perfect Murder", gledao sam ga baš davno kao klinac i tad bio oduševljen ( mada su me tad oduševljavali i Badi Pas Košarkaš i Univerzalni Vojnik tako da...) Pretpostavljam da je original daleko bolji

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Badija nisam gledao ali Univerzalni Vojnik, iako je treš, bolji mi je od većine današnjih sci-fi filmova.

      Избриши
    2. Da, imali su neku draž ti filmovi, sećam se da mi je negativac iz Kiborga, takođe sa Van Damom, bio jedna od najvećih noćnih mora u detinjstvu. A Potraga je film koji sam verovatno najviše puta pogledao, uvek željno iščekujući finalni duel sa onom mongolskom gromadom

      Избриши
    3. O da, taj lik sa onim očima....
      Što se tiče tog mongola, za mene je bio šok kad sam skapirao da je to isti glumac kao i glavni negativac iz Kickboxera (Tong Po) i Lionhearta (Atila) :)

      Избриши
    4. Neverovatno haha, nikad ne bih rekao.

      Избриши
  9. Inace drama Patrika Hamiltona je inspirisana istinitim dogadjajem

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Auuuu. Sad sam baš pročitao ovo:
      https://en.wikipedia.org/wiki/Leopold_and_Loeb

      Избриши