Feast (2005)

Kod nas nazvan: Gozba
Žanr: Komedija | Horor | Akcija | Triler
Režija: John Gulager
Glumci: Navi Rawat, Krista Allen, Balthazar Getty...

Priča:
Posetioci izolovanog bara su primorani da se bore sa čudovištima.

Moj osvrt:
Mnogi filmovi imaju problem sa tim da im likovi od početka do kraja ostaju ravni kao daske. Recimo ako ste gledali Cave, to je sasvim ok filmić ali likovi su tako nezanimljivi i tako loše predstavljeni da su ih zamenili sa vevericama, ne biste primetili neku razliku. Feast ima jedan blesav način za upoznavanje sa likovima. Kako se neko od njih pojavi, slika se zaustavlja i dobijamo karakteristike iznete na duhovit način. Na kraju tih karakteristika čak i dobijamo tzv. Life Expectancy tj. očekivanje koliko će taj lik preživeti. Npr. za jednog momka u kolicima dobijamo "a ne bi oni ubili nepokretnog čoveka ... zar ne?" Samim tim, svaki lik je ovekovečen nekom blesavom karakteristikom. 

Druga dobra stvar je to što se film sprda sa standardnim šablonima likova na maestralan način. U jednoj sceni u bar uleće onaj heroj koga smo videli previše puta. I kada on pokazuje taj svoj opaki karakter istog momenta skončava uz gomile krvopljusa. Imamo ovde i Henrija Rolinsa koji glumi lik koji non stop izgovara one ključne rečenice u filmovima. Sve te rečenice su ovde izvrnute ruglu na takav način da obavezno izazivaju salve smeha. Naravno, standardno loša gluma Henrija Rolinsa dočarava to na najbolji mogući način. Osim te igrarije sa likovima i rečenicama, film se genijalno sprda sa svim predvidivostima. Kad god pretpostavite šta će da se desi, ili se desi nešto drugo ili se čak i ne desi ništa. Većina stvari su tako neočekivane da čak iako predstavljaju neki nesrećan slučaj po glavne likove, obavezno izazivaju smeh. 

Što se tiče akcionih scena, prepune su originalnog preterivanja, gomile odvratnih situacija, krv pršti na sve strane itd. To nekada postane toliko odvratno da moram da kažem da nije za svačiji stomak. Većina takvih scena je prilično duhovito napravljena a neretko je prati i solidan humor. Film ima ponegde problem pri prelazu iz jedne akcione scene u drugu. Nekad to izgleda simpatično ali nekad to postane repetitivno pa opet slušamo slične dijaloge, opet imamo iste planove dok čudovišta lupaju spolja. Jedino što je tada popravljalo utisak su opet one Rolinsove izjave. Iskreno, meni su one najbolja stvar u filmu. Znate za one ključne momente u filmu kada neko izađe ispred i pokrene masu nekim tako velikim govorom. Negde je to odrađeno majstorski pa čak i ako je preterivanje (300), negde je to urađeno očajno (Immortals). E, takve rečenice su ovde izvrnute ruglu na najbolji mogući način. U momentima kada je takva rečenica i trebala biti izgovorena, kada je i trebalo pokrenuti likove, njih pokreće samo pretnja i gomila vređanja. To nije loša kontra svim onim velikim rečenicama. 

Što se tiče čudovišta, generalno ih je teško videti. Verovatno zbog malog budžeta, njihove maske nisu bile spektakularne pa se u scenama kada su prisutna ta čudovišta kamera konstantno drmusa. I ono što se vidi, meni deluje sasvim ok jer sam pristalica maski pre nego specijalnih efekata. Što se tiče bilo kakvih objašnjenja vezanih za ove zveri, to nećete dobiti. Što se tiče neke logike, neke smislene priče, što se tiče pametnog rezonovanja, i to zanemarite. Ovo je samo solidna sprdnja obogaćena nekolicinom originalnih pristupa, kolekcija blesavih scena bez ikakve logike i smisla, film za zabavu i ništa više od toga.

Zanimljivosti:
Klu Gulager, glumac koji igra barmena je režiserov otac. Originalni scenario je sadržao još više akcionih sekvenci ali su zbog budžeta morali da ih izbace. Uloga Heroja je ponuđena Marku Volbergu ali ju je on odbio. Zainteresovan za tu ulogu je bio i Džoš Duhamel, ali je već bio na snimanju drugog filma.

Naj scene:

Govori

Moja ocena: 6/10