Fritt vilt (2006)

Alternativni naziv: Cold Prey
Žanr: Horor | Misterija | Triler | Drama
Režija: Roar Uthaug
Glumci: Ingrid Bolsø Berdal, Rolf Kristian Larsen, Tomas Alf Larsen...

Priča:
Janike, Morten Tobias, Eirik, Mikael i Igun idu na snoubording. Kada Morten Tobias slomi nogu, primorani su pronaći sklonište u napuštenom hotelu.

Moj osvrt:
Iskreno, nadao sam se da će ovo biti mnogo bolji slasher od holivudskih ali ovo je ipak uzelo isti recept. Nemam ništa protiv sporih filmova, pogotovu kada oni imaju spektakularnu priču i/ili ideju koja se razvija i kada tim sporim ritmom polako grade atmosferu. Recimo tipični primeri su The Shining i Don't Look Now. Ok, ne treba sada ići toliko daleko, ali samo želim da napravim odstupnicu i kažem da mi ne smeta kada je film spor. Druga stvar je kada se u filmu predugo ništa ne dešava. Ovde prvih pola sata protiče ni u čemu. Taman sam pomislio da će ovo biti dobar uvod koji će proći uz snoubording, nesreću i to je to i da će seks, alkohol itd. biti preskočeni. Donekle sam bio u pravu - snoubording jeste bio dobar uvod, ali za seks i alkohol. 

Premotajte slobodno prvih pola sata, ništa nećete propustiti. Na sve što sam nabrojao, tokom celog filma imamo moralne ljubavne dileme. Ok, ne mogu da kažem da su ovo idioti od likova kakve viđamo u holivudskim slešerima, ali ne mogu da kažem da nečemu vrede jer ništa posebno i ne prikazuju. Ljubavne moralne dileme su im glavna i jedina tema u filmu. Ako ste zainteresovani za takve stvari plus dobranih 35 minuta bez ikakvog dešavanja, navalite. Ponavljam, nemamo idiote od likova i nemamo kretensko ponašanje na koje su nas navikli u standardnim, novim holivudskim hororima. Ali kako nepostojanje priče o likovima i njihov dijalog ubijaju u pojam, kako pola sata ne vidimo ništa bitno u karakteru ovih likova, oni su prilično nezanimljivi. 

E onda je došao i ubica. On se pojavi malo, ubije nekog, i nestane. Nigde tenzije, nigde neke veće priče. On se pojavi na minut, pa onda likovi opet beskrajno trube o ljubavnim dilemema, pa se ubica pojavi na koji sekund i ubije još jednog, pa likovi kontaju da se nešto čudno dešava, pa se ovaj pojavi na koji sekund i ubije još jednog, pa likovi kreću da paniče, pa kreću da se jure sa ubicom kome treba brdo vremena da se pojavi na još koji sekund itd. Nigde nečeg originalnog i karakterističnog. Mogu da kažem da nisam osetio ni malo tenzije između pojavljivanja ubice. Zašto je to tako - zato što se film ni ne trudi da je stvori. Ne trudi se da ubaci neku muziku koja će najaviti potencijalnu opasnost, ne trudi se da ubaci takvu atmosferu. Samo isprazni dijalozi uz standardnu paniku nezanimljivih likova. Film je savršeno ravan od prvog do poslednjeg minuta, i to toliko ravan da ne mogu da izdvojim još puno karateristika o kojima bih pisao. 

Što se tiče ubice - ooo čoveče. Prvo, njegov izgled je potpuno neupečatljiv. Drugo, jasno je ko je on od samog početka, iako se film kao trudi da krije to od nas. Ok, može se desiti da se ne skonta, ali kada se skonta/sazna imamo tu dve stvari. Jedna od njih je šok zbog sudbine jednog lika. Ako ne uključite kefalo, ovo zapravo može da bude dovoljno dobro da film ne bude gubljenje vremena. Problem sa tim ko je ubica je to što je to rešenje savršeno nelogično. Zbog karaterističnosti tog lika priča ne pije vodu jer... jer ne pije vodu. Jednostavno nemam snage da nabrajam zašto. Ne pije vodu iz svih mogućih logičnih razloga. Npr, treba mu hrani da bi preživeo - kako dolazi do nje? Hotel je zatvoren sedamdesetih, okolo nema naselja ni na vidiku. Kada već dođe do naselja - e tu smo. Sve te nelogičnosti ćete skontati ako razmislite o tome. 

Glavna odlika ovog filma je to što je užasavajuće prazan, što se ništa ne dešava većinom vremena, što je ubica nezanimljiv, što je priča o njemu nelogična do krajnjih granica, što su likovi neupečatljivi i zaboraviš ih za čas, što je dosadan do krajnjih granica poimanja. Imao sam želju da pogledam neki neholivudski hororčić, a pogledao sam upravo to što sam hteo da izbegnem. Da je ovo trajalo nekih četrdesetak minuta, da su se barem malo potrudili oko izgleda ubice, da su osmislili barem neku prosečnu priču vezanu za njega, možda ovo ne bi bilo takvo gubljenje vremena.

Zanimljivosti:
Greška: Kada Janike ode da proveri šta se dešava sa Ingun, vrata sobe se otvaraju na spoljašnju stranu. Kada se ona vrati do te sobe, vrata se otvaraju na unutrašnju stranu.

Naj scena:

Uklanjanje tela.

Moja ocena: 4/10