Buried Alive (1990)

Kod nas nazvan: Živ Sahranjen
Žanr: Triler | Horor
Režija: Frank Darabont
Glumci: Tim Matheson, Jennifer Jason Leigh, William Atherton...

Priča:
Klint je dobar čovek i vredan radnik. Njegova žena ima aferu sa doktorom sa kojim smišlja plan da ubije Klinta i dočepa se njegovog novca. Problem je što ga otrov koji su mu dali nije ubio i Klint je sahranjen živ.

Moj osvrt:
Frenk Darabont je čovek koji je režirao tri remek dela: The Shawshank Redemption, Green Mile i The Mist. Malo ko zna za ovaj njegov prvenac. Ja ga se sećam rado baš zbog nekoliko ludih ideja. Svakako, nije ovo ni blizu ranga pomenute trojke ali ja sam sasvim zadovoljan onim što sam video. 

Pisao sam već o filmu Premature Burial. Generalno, ovo je veoma slična priča ali opet odrađena na znatno upečatljiviji način. Osnova je prilično jednostavna. Klint je dobar, vredan čova, njegova žena je nezadovoljna što žive van grada i depresivna je zbog učmalog života. Ona ima ljubavnika koji joj predlaže da se reše Klinta i krenu u zajednički život sa Klintovim novcem. Ne mislim da je Dženifer Džejson Li loša glumica, daleko od toga, ali ovde je i više nego jasno kakva ona osećanja (ne)gaji prema svom mužu. Malo više teatralnosti ima ovde nego što bi trebalo. Kada dolazi već u mogućnost da ga otruje, ne vidim tu neku veliku moralnu dilemu. No kako je film prilično brz, nisu ovo neke velike mane. 

Elem plan im uspeva, Klinta smeštaju pod zemlju ali ne znaju da je on samo klinički mrtav. Ovde moram da pomenem dva novija "hita" kako bih vam pokazao šta reklama može da učini za film. Ovaj film nije hit, nije naročito ni poznat, ali za ta dva filma je pojam. (spojleri za ta dva filma u najavi) Prvo Buried, osim što je idiot uspeo da se uguši ispod (najviše) pola metra peska, on uspeva da se okrene u sanduku na drugu stranu a ne uspe da podigne ruku kroz napuklu dasku i izađe napolje. To je samo jedna od gazilion mana te gluparije. Ovde nemamo taj slučaj. Imamo sve uslove pod kojim ovaj čovek (koji nije retard poput pomenutog iz Buried) može izaći napolje. Sasvim legalni uslovi su se stvorili. Jedino što mi nije jasno (što je pomalo i glupavo) je dubina na kojoj je sahranjen. Zbog toga filmu ide ocena manje. 

Drugi film je After.Life gde lik Kristine Riči doživi udes i niko od doktora ne proveri da li je ona živa (logično) već je odmah proslede kod čove da je on spremi za sahranu. Ko još proverava da li je neko ko je doživeo saobraćajku živ i ko još vrši autopsiju u tom slučaju. Užasavajuća glupost i rupa u filmu. E ovde su se u nekoliko kratkih scena potrudili da nemamo ni te rupe. Cela ta priča zaista ima smisla i dobro je da nije beskrajno mužena. Možda je moglo još malo vremena biti posvećena scenama u sanduku. Realno, čovek je živ sahranjen i teško je zamisliti takav užas. Moglo je biti barem još malo vremena posvećeno razlogu njegovog predstojećeg ludila. Da braćo i sestre, čovek je (ne bukvalno) poludeo i zamislite taj bes kada otkrije celu priču. 

Kada već otkrije celu priču, imamo tu scena po kući gde se on krije. To je opet malo neubedljivo. E sada, sve ovo pobrojano ne bi dovelo do toga da ovaj film ima naročitu vrednost. Ono što ovaj film svakako izdvaja u solidne je osveta. Jedna stvar je nekog mrcvariti, mučiti, kasapiti a druga je nekog mentalno zlostavljati. Darabont ovde pokazuje ono što će ga kasnije proslaviti a to je simbolika. Pošto dobih mnogo vaših kritika za hvaljenje filma Mist, dok on ne doživi nov prikaz, moram da pomenem da je taj film ubedljivo najbolja simbolika za ljudski strah od nepoznatog. Ali o tome detaljno u posebnom prikazu. 

Ova osveta, iako smišljena neverovatno originalno, moram reći da sadrži malo preterivanja (nerealna brzina ostvarenja nečega ovakvog). Mada šta čovek može da učini sve u besu, možda ovo i nije tako nerealno. Klint na početku filma ima jednu raspravu sa suprugom u kojoj vidimo šta je zapravo njeno nezadovoljstvo. Kada vidite osvetu (ceo njen proces) koju je Klint smislio, morate biti oduševljeni. Sve što je ona figurativno predstavila kao svoje nezadovoljstvo, Klint je pretočio u bukvalno. Na sve to, servira nam se šokantan kraj tako da sam ja kao fan šokova i boleština morao da budem zadovoljan. 

Buried Alive svakako nije remek delo, ali za mene predstavlja sasvim solidan, zanimljiv filmić kojem uvek mogu da se vratim. Ima gomilu sjajnih ideja sasvim dobro izvedenih. Ima smislenu priču iz koje nam se prikazuje najbitnije. Glumačka ekipa je i više nego dobra.  Mane su maskirane u brzini ali taman toliko upečatljive da ovo ne bude odličan film. Zbog njih, možda mogu da kažem da je ovo zrelo za jedan rimejk, pri čemu režisersku palicu treba dati nekom ko ima onu stvar a scenario nekom ko ima kefalo za razliku od balvana koji su pisali Now You See Me. Sve ovo je pak fino upakovano u sat i po tako da vam toplo preporučujem ovaj film.

Zanimljivosti:
Frenk Darabont je ponudio čuvenom režiseru Džonu Karpenteru, inače svom velikom prijatelju sporednu ulogu u ovom filmu. Karpenter je odbio pod izgovorom da bi jedino glumio nekog ko je ubio ili se sprema da ubije nekoga, ili je pak u krevetu sa prelepom ženom. Film je doživeo i nastavak kao i verziju koju su napavili tako što su isekli neke scene iz ova dva filma i spojili u jedan.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 6/10