Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 19. јул 2015.

The Judge (2014)


The Judge (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Sudija
Žanr: Drama
Režija: David Dobkin
Glumci: Robert Downey Jr., Robert Duvall, Vera Farmiga...

Priča:
Advokat iz velikog grada se vraća u dom svog detinjstva gde je njegov otac, sudija, optužen za ubistvo. On kreće da otkrije istinu i usput, ponovo se povezuje sa svojom porodicom.

Moj osvrt:
Znate onaj osećaj kad vidite glumca i morate da pogledate film. E ovo je to. Nekako mi se sve to činilo zanimljivim, plus ovakav glumac i nije teško posvetiti se filmu. Naravno, govorim o Robertu Duvalu. Respekt za Juniora, on jeste vazda simpatičan ali u zadnjih nekoliko godina on glumi sebe. Uboli su mu ulogu Tonija Starka ali ne može da bude Toni Stark u svakom filmu. Ok je da odigraš na tu harizmu. Ljudi to vole. Judge pokušava povremeno, sa manjim ili većim uspehom da odigra na tu kartu, ali mislim da im to nije bilo potrebno. Zbog cele drame, ovde je bilo potrebno nešto drugačije. I dalje je Junior faca u zabavnim scenama ali ovde je trebao da bude veća faca u drugim momentima. 

Ono što mi se nikako ne sviđa je ta previše forsirana priča o neslozi u porodici. Ok, to jeste tema filma ali morali su malo da zauzdaju ovo. Čovek ne priča sa ocem i otac mu nije ni video dete ali kroz ceo film uopšte ne vidiš razlog zašto ne priča sa majkom. Ćerka ne zna ni kako deda izlgeda. Zašto onda ne zna kako baka izgleda? Zar nije mogao devojčici barem pokazati slike? Zar nije majci mogao poslati sliku svoje ćerke? Previše je ovo lupetanja. Mogli su da ubace neku neslogu između oca i sina oko koje bi se drama razvijala, mogli su da nam ranije daju razlog i to je to. Ovako ne znamo ni zbog čega se krve niti znamo razloge ovolike udaljenosti između njih dvojice. 

I onda se to razvije u još besmisleniju priču. Otac bude optužen za ubistvo i sada mu treba advokat i on zbog neke velike mržnje ne bira svog sina da ga zastupa. Pa onda krene gomila gluposti da bi došlo do toga da sinček ipak preuzme slučaj. Najgore od svega je što je na ove isforsirane stvari izgubljeno previše vremena a te stvari su i glavni minus filma. Uz preveliku i isforsiranu mržnju ti dobiješ i ta natezanja i nepoštovanja ili šta već. Znate li šta je još gore, kako se film razvija, naravno da ćale odaje priznanje sinu ali čemu ova natezanja onda? Pa naravno, mora da se pravi neka nazovi tenzija sa preokretima u radnji i preokretima u karakteru. Zadnji put kad sam se primao na takve stvari, brada još nije počela da mi raste. 

I onda odjednom matori namćor omekne pred svojom unukom. Ovo mi je i odlično i očajno u isto vreme. Očajno je zato što on ni jedan jedini put nije pokušao da dođe do ove devojčice, da je vidi, da je upozna. To je i dalje njegova krv. Ne mogu da zamislim da neko ko je toliko hladan sasvim normalno nastavi da se ponaša kao da mu je super drago što je tek po prvi put video svoju unuku. Odlično je to što ljudi i treba da spuste gard pred decom. Zaista je besmisleno terati inat kada su mališani u pitanju. Oni ne mogu biti krivi ni za šta. Ali i ovde nam je kao serviran preokret. Očekivali smo kao da će ovaj dekica biti hladan prema unučici kad ono prc. Meh. 

Volim kada se film umesto patetičnih govora bazira na detaljima. Ne moraš da me tučeš u glavu sa nekim plačljivim raspravama, otkrovenjima, možeš mnogo da mi ispričaš jednom rečenicom ili scenom. Recimo u The Last Man on Earth imamo scenu gde lik uzme dečiju lutku i zamisli se. Sve vam je rečeno. Ovde imamo nešto takvo. Ako nam se baš i ne daju najbolje razlozi za netrpeljivost, daju nam barem karakterne crte likova. U jednoj sceni, kada Juniorov lik priča ćerkici o svom bratu, kaže da su trofeji koji je taj čovek osvojio bili bitniji njegovom ocu nego njemu samom. Ovo je odlično. Može da bude i pozitivno i negativno u isto vreme a verovatno i jeste tako. Otac može verovatno biti opsednut time da njegov sin uspe ali u isto vreme, otac može biti ponosniji na uspeh svog sina nego što je sam sin ponosan na svoje postignuće. 

Koliko puta ste videli da se likovi koji su u velikom gradu vraćaju u staro mesto, mesto iz kog su potekli. Pa onda tu naiđu na osudu, znate ono, misliš da si bolji zato što si tako obučen ili šta već. Pa onda sretnu ljubav iz prošlosti kojoj bi se rado vratili. Pa je onda tu kao neka priča da li ostati ili ići. Gledali ste to, zar ne? Pa evo, imate priliku još jednom da pogledate tu istu priču po ko zna koji put. Da li je bolja ili lošija od onog na šta ste navikli? Ni jedno ni drugo. Potpuno je ista. 

Potom dolazi do ključne (neizbežne) rasprave između oca i sina, rasprave iz koje saznajemo sve. Za divno čudo, ovo što sam video je veoma dobro. Prvo, očevi argumenti su jaki. Drugo, vidite da iz sina govori nekada ogorčeni klinac koji ni ne konta da je postao to što je postao upravo zbog takvog oca. Ok, moralo je ovo mnogo ranije da se raščisti ali hajde sad. Nije ovo ozbiljan film pa možemo da idemo sa njegovim tokom. Odlična stvar je što su na najbolji način prikazane i jedna i druga strana. Obe strane su ubedljive u onom što pričaju i ono što zapravo drži kvalitet scene, vide se realni i krivica i razlozi i jedne i druge strane. Bravo. 

Što se tiče sudske drame, nije mi se to dojmilo. Slučaj je skoro jasan ali nam se prikazuje gomila trikova. Ispada da nije bolji advokat koji uspe da iznese čvršće dokaze već onaj ko izvodi bolje trikove. Mislim ok je to ako volite lagane sudske drame prepune mini preokreta i predstavica ali opet,  ništa što niste već videli. Niti vidimo neki žestok duel da se dokaže nevinost. Niti vidimo možda neku nemoć da se izvede odbrana. Kako se vara porota, tako se vara i gledalac. Tako da u ovoj drami u sudnici, osim jeftine zabave koja je sasvim gledljiva, nisam video ništa kvalitetno.

Rasplet je onakav kakav očekujemo. Sve je to na ivici patetike ali opet, sasvim gledljivo i podnošljivo. Imamo zanimljive glumce u ne baš tako dobro osmišljenoj priči i to je to. Problem je što je ovo, ne mogao, nego morao biti ozbiljan i dobar film. Prvo, morali su zauzdati tu porodičnu neslogu. Mogli su oni i dalje da budu u nekim zategnutim odnosima gde bi mi kroz film saznali zašto su odnosi takvi. Tim pristupom bi izgubili prvu, totalno nepotrebnu trećinu filma. Drugo, dramu su mogli zasnivati na ovome tako da umesto bude zabavna i donekle patetična, mogla je biti ozbiljna. Sudska drama je mogla da posluži u istu svrhu, da sve otkrije, ali onda je nisu smeli praviti ovako cirkuskom već recimo kao u filmu Dead Man Walking gde vas ona upoznaje sa likom do kraja. No, dovoljno je ovo zabavan film da ga pogledate jednom. Šteta što nije ostvario skoro ništa od potencijala koji je imao.

Zanimljivosti:
U jednom momentu neko od likova pominje kako bi svako voleo da mu je Atikus Finč advokat. To je lik iz filma Ubiti Pticu Rugalicu. Inače, to je prvi film Roberta Duvala. On je za ulogu u Judge bio nominovan za oskara za sporednu ulogu.

Naj scena:

Rasprava

Moja ocena: 6/10

1 коментар:

  1. Prosečan film, ali pamtiću scenu u kupatilu, u kadi, kada se vidi sva nemoć jednog čoveka u poznim godinama, na licu mu vidiš da shvata da je došao kraj, i vidiš mu u očima sram od rođenog sina. Imam osećaj da se Duval stvarno uneredio u toj sceni.

    ОдговориИзбриши