Kod nas nazvan: 500 Dana Leta
Žanr: Komedija | Drama | Ljubavni
Režija: Marc Webb
Glumci: Zooey Deschanel, Joseph Gordon-Levitt, Geoffrey Arend...
Priča:
Romantična komedija o devojci koja smatra da prava ljubav ne postoji i momku koji se zaljubljuje u nju.
Moj osvrt:
Odmah ću krenuti sa hvaljenjem i kritikom priče filma. Sve romantične komedije su se zasnivale na tome da glavni lik na kraju bude sa osobom koja mu/joj se dopada. Veliki plus ovom filmu ide za jednu stvar. Genijalno su obradili slučaj gde je jedan lik beznadežno zaljubljen i zavisan od osobe kojoj i nije toliko stalo do njega. Postoji mnogo sjajnih scena koje opisuju njegovo euforično a potom stanje očajanja. Druga sjajna stvar u filmu je gluma glavna dva lika koje tumače preslatka Zoi Dešanel i Džozef Gordon-Levit.
E sad malo o lošim stvarima. Prva stvar je dužina filma. Jednostavno su preterali sa nekim scenama. Čini mi se da su ih ubacili čisto da pojačaju agoniju glavnog lika a time nisu postigli željeno već su rizikovali da gledaoc počne da se pomalo zamara. To i nije toliko strašna mana. Ono najstrašnije je nepodnošljiva lakoća likova da useru film očajnim krajem. Ovo je završeno u fazonu, pričamo vam dva sata jednu priču ali evo sada ćemo da opalimo jedan hepiend čisto da devojčice i dečaci koji gledaju ovaj film osete kao neko zadovoljstvo. To je kao kad bi vam neko pričao dva sata kako je tragično izgubio nogu koja mu je za dva minuta ponovo izrasla.
I još jedna stvar koja nije nužno negativna ali mene takvi likovi nerviraju. Lik koji tumači Zoi Dešanel mnoooogo vremena u filmu širi neke stavove koji su joj svetinja, koji je čine takvom kakva jeste bla bla bla, i sve to gazi jednim jedinim postupkom. Ispada da su sve te scene mogle da se skrate a ne da se gubi vreme na gluposti. Sve u svemu ovaj film je veoma cenjen. Ja i nisam naročito uživao u njemu ali to nikako ne znači da i vi nećete.
Zanimljivosti:
Pol je izgovorio "humjob" umesto "blowjob" kako bi se izbegao "R" rejting za film.
Naj scena:
Zanimljivosti:
Pol je izgovorio "humjob" umesto "blowjob" kako bi se izbegao "R" rejting za film.
Naj scena:
Tom saznaje razlog.
Moja ocena: 4/10
Ja sam ovaj film prvi put pogledao iz razloga iz kojih se obično ne gledaju romantične komedije. Naime, budući da sam arhitekta po vokaciji, imam običaj da gledam filmove koji na neki način govore o arhitekturi i tako sam nabasao na "(500) Days of Summer" (glavni lik je neostvareni arhitekta, što se konstantno provlači kroz priču). Nakon toga sam ga pogledao bar još 3-4 puta, jer mi se jako dopao ton filma i narativna struktura koja je iskorišćena na vrlo zabavan način.
ОдговориИзбришиOvom prilikom se ne bih složio sa konstatacijom da je kraj filma očajan. Naprotiv, mislim da je kraj vrlo realističan i pravo osveženje u moru limunada sa hepiendom ili tragičnim krajem. Problem je u tome što nas mediji i školska lektira toliko kljukaju pogrešnim predstavama da većina nas zapravo nema pojma kako život zaista izgleda. Normalno je da se jedna osoba zaljubi u drugu koja ne želi ozbiljnu vezu i normalno je da onda prva osoba zbog toga pati. Ali, isto tako je normalno da ta prva osoba prestane da bude zaljubljena i da se zaljubi u nekog sasvim desetog, kao što je normalno da čovek godinama priča o nekim idealima pa se onda odjednom promeni. Sve je to normalan deo odrastanja i sazrevanja, koje se kod nekoga dogodi ranije, kod nekoga kasnije, a kod nekoga nikad. Zato mislim da je metafora sa odsečenom nogom prilično neprikladna, jer biti nesrećno zaljubljen nije isto što i ostati bez noge. Većina ljudi nisu Romeo i Julija ili Ana Karenjina da se ubijaju zbog ljubavi; emotivne rane zaceljuju kao i fizičke i život uvek ide dalje. Na nama je samo da odlučimo da li i mi idemo dalje sa životom ili ne. Iskreno, baš zato mi se i dopada ovaj film.
Inače, da ne ispadne da samo nešto kritikujem, mnogo mi je zanimljiv ovaj blog i način komentarisanja filmova. Koliko sam do sada uspeo da pogledam, sviđa mi se filmski ukus autora (autorâ?), tako da ću sigurno navraćati ubuduće po preporuke. Pozdrav. :)
Hvala najlepše. Davno sam ovo gledao ali sećam se da je devojka trubila neku filozofiju ceo film pa pljunula na sve to. Ne kažem da je to nerealno ali je nije za nene nešto na šta bih trošio vreme, pre svega što mi takvi ljudi idu na nerve. Iz sve snage sam na blogu trubio protiv naših spisateljica. Zamislite kako bi izgledalo da sad napišem post u kom ću hvaliti spisateljske mogućnosti Marijane Mateus. Nije za mene upitan kvalitet filma već kvalitet likova a oni mi se ne dopadaju. Tako da je ovo strogo subjekrtivno :)
Избриши