Dunkirk (2017)

Kod nas nazvan: Denkerk
Žanr: Akcija | Drama | Istorijski | Triler | Ratni
Režija: Christopher Nolan
Glumci: Fionn Whitehead, Barry Keoghan, Mark Rylance ...

Priča:
Vojnici iz Belgije, Velike Britanije i Francuske su opkoljeni od strane Nemačke vojske dok pokušavaju da se evakuišu.

Moj osvrt:
Iskren da budem, ovaj istorijski događaj nije nešto što bih ekranizovao. Nemci su prestali da napadaju, Britanci su to iskoristili da evakuišu vojnike i to je to. Ova situacija me pomalo podseća na Argo, kada zapravo nema ništa zanimljivo za videti pa ćeš prividno da kreiraš gomilu opasnosti da prodaš film. Nije ovde baš tako ali da li je ova ekranizacija potrebna, to već možemo diskutovati. Uglavnom, zaključak je da što ga više hajpuju, Nolan je sve gori. Intersterammuga su najavljivali kao graundbrejking, kao nešto što će da pomeri granice, kao nešto što se poredi sa Odisejom u svemiru. Dobili smo zanimljivi sci-fi, šupalj ko rešeto i generalno nebitan za bilo šta. Kakva je situacija sa Dunkirkom? 

Imamo tri priče koje pratimo u različitim ali bliskim vremenskim periodima. To izgleda dobro, pogotovu kada se te vremenske linije bliže. Šteta je što same te priče nisu dovoljno dobre da imaš neku tenziju pred sam kraj. Kada se te priče približe kraju, zevanje je već odavno počelo i gledaju se radi reda. Ali svakako sama ideja zaslužuje pohvale. 

Imamo priču u kojoj vojnici na sve načine pokušavaju da se evakuišu iz Dunkirka. Tu je Nolan tek malko zagrebao gde treba. U početku kada momak beži od pucnjave i nailazi na plaži na čoveka koji je uzeo odeću od umrlog vojnika kog sahranjuje. Posle toga ide malo bombardovanja i to sve izgleda kao opako dobar uvod. Na žalost, posle toga nema šta da se gleda. Malo odemo tamo pa ispadne sranje, malo odemo ovamo pa ispadne sranje. Ko su i šta su likovi nije bitno. Bitno je da im se serviraju patetične priče za loženje mase. Daš ljudima čoveka koji je sjajan, koji je heroj, za kog svi znaju da je dobar ali jebigica, okreneš masu protiv njega. Dobar primer kako se to radi - The Mist. Idiotski primer kako se to radi - Dunkirk. Imaš metke koji sevaju, bombe koje padaju a ti kreiraš idiote od likova zbog nebitnih ljudskih sukoba. A da, to je nolan koji je kandidat za najidiotskiji obrt ikada (The Dark Knight Returns). A rasplet ove priče pokreće pitanje da li smo heroji ili kukavice. Who the fuck cares. Nisi nam dao rat i vojnike. Dao si nam jebene Parove, Velikog Brata, Farmu i sva ta goveda koja se tu svađaju. 

Druga priča je o jednom brodiću koji je krenuo iz Engleske do Dunkirka da pomogne u evakuaciji. Kada kažem brodiću, mislim na jedan koji je manji recimo od onog iz filma Jaws (Ajkula). Nije to loše kao priča o ljudskosti ali je očajno kada se patetiše na sve strane. Ovde likovi nemaju normalan dijalog. Sve su to neke velike misli i velika iskenjavanja. To me podseti na Chariots of Fire i englesko iskenjavanje o njihovoj hrabrosti i savršenstvu. O tome da su ne samo odrasli već i klinci spremni da se žrtvuju u ovom slučaju. Ne vidite cilj, već je to u fazonu "e tamo se dešavaju neka sranja, sad ćemo mi tu da pomognemo". Na sve te dijaloge i gluposti dođu glupave nezgode van rata u kojima neko strada. Imaš rat, razaranje i pogibije ali jebiga, napravićeš mi priču u brodiću i nesrećnom slučaju unutra. Ova priča smrdi na patetiku celom dužinom. Umesto da se oda počast velikom gestu, izvrće se ruglu zbog jeftine patetike. 

Treća i najbolja priča je jedan pilotski okršaj. Ovo je čak moglo biti i odlično. Prvo, bitke su odrađene sjajno. Padovi aviona, kadrovi sa avionima gde vidite okean ispod - prajsles. Zaslužuju mnogo bolji film od ovoga. Na žalost, ova priča je toliko manjkava i predvidiva da ćete na samom početku znati šta će se desiti. Pretpostavite i nećete pogrešiti. Na početku sukoba tri pilota najave koliko imaju goriva. Par minuta kasnije jednom strada skala koja pokazuje koliko mu je goriva preostalo. I onda se on orijentiše po količini goriva koje imaju kolege i računa usput. Pa ne, deset puta me podseti na tu jednu stvar koja može da krene po zlu. Šta mislite, da li je imao problema sa gorivom? Imaš rat, imaš sukob, imaš katastrofu a ti praviš dramu od bravice koja se zaglavila u kabini aviona. Pa bravo Nolane. 

Zašto bi ovo neko nazvao čak i dobrim filmom. Pre svega on nema ništa vredno izdvajanja. Nema neku suludu ratnu scenu poput scene iskrcavanja iz Saving Private Ryan. Nema ono ludilo i likove iz Apocalypse Now. Nema ljudsku dramu iz Brotherhood of War. Nema moralne dileme iz The Cross of Iron. Nema avanturu iz Where Eagles Dare. Ne vidimo čoveka kao u The Thin Red Line. Osim nekoliko kratkih vizuelnih bravura, ovo je u najboljem slučaju prosečno. 

Dunkirk je bespotreban i dosadan. Promašili su sve što su mogli promašiti. Uspeli da ispatetišu svaku moguću situaciju u filmu. Nisu uspeli da naprave ni jedan jedini čestiti lik kojeg bih se setio godinu dana posle filma. Ali jebiga, ovo je napravio Nolan, ovo će da se smatra za jedan od najboljih ratnih filmova ikada. Interstellar mu je barem bio zanimljiv. E sad, zamislite da je Nolan napravio Brotherhood of War recimo. Pa to bi bilo nešto najbolje ikada. Ne, na to se ne lepimo iako dva minuta toga imaju više kvaliteta nego ceo ovaj film. Zašto? Zato što jebiga to nisu tamo neki lepi holivudski glumci, zato što ne razumemo ni reči od onog što se izgovara. Lepimo se na konstantni hajp koji krene dve godine pre filma. Lepimo se na to da nam javnost trubi da je ovo masterpis pre i nego što je pušteno na platno. Ako hoćete odličan ratni film, izaberite nešto od nabrojanog. Ako hoćete dosadnu, bespotrebnu, patetičnu bljuzgu, ne zajebavate se i odmah Dunkirk na gledanje.

Zanimljivosti:
Nolan je sa suprugom u brodu plovio od Engleske do Dankirka i trebalo mu je oko 19 sati. Nekoliko preživelih su pričali da su vojnici bili jako neiskusni i zbog toga je Nolan birao nepoznate glumce za ulogu vojnika. U sklopu pripreme za film, Nolan je leteo u Spitfire avionu. Čarls Lajtoler, preživeli sa Titanika, učestvovao je sa svojom privatnom jahtom u akciji spasavanja. Korišćeno je 20 brodova koji su zaista učestvovali u evakuaciji.

Naj scene:

Borbe u vazduhu.

Moja ocena: 6/10