Žanr: Avantura | Komedija | Fantastika
Režija: Terry Gilliam, Terry Jones
Glumci: Graham Chapman, John Cleee, Eric Idle ...
Priča:
Kralj Artur i njegovi vitezovi Okruglog stola kreću u nadrealnu, namerno „siromašno“ prikazanu potragu za Svetim gralom, usput nailazeći na brojne, potpuno apsurdne prepreke.
Moj osvrt:
Prvo gledanje ovog filma, pre nekih dvadesetak godina je prošlo neslavno. Posle urnebesno smešnog Life of Brian, sem nekoliko svetlih trenutaka, ovaj nisam uspeo da doživim kako treba. Tada mi je ovo delovalo kao niz glupih skečeva. Posle ko zna koje već reprize jasno je kao dan da se iza te "gluposti" krije nadasve precizna inteligencija. Da, ovo je i dalje haotično ali taj haos nije bez kontrole. Ovo je haos koji tačno zna gde udara i svaki put kad ti se učini da je film "prešao meru", zapravo si ti taj koji je izgubio osećaj za meru.
Priča prati kralja Artura koji je u potrazi za Svetim Gralom. No film od samog starta pokazuje da ga priča ni najmanje ne interesuje. Ne moram da nabrajam detalje koji to najbolje pokazuju jer svi koji ste gledali se sećate da konji ne postoje, zamenjeni su zvukom kakosovih oraha. Bitke su apsurdne, herojstvo je predmet sprdnje. Zašto baš ti elementi? To su elementi koji jednu ovakvu priču treba da učine epskom. E baš oni se ovde raspadaju u par sekundi.
Film se ne sprda sa periodom u kom se radnja odvija. Film se šali sa nama. Kako? On pravi šale na račun naše potrebe da verujemo u strukturu, u smisao, u red. Svaka scena deluje kao da počinje normalno i svaka od njih se raspadne u onom momentu kada očekuješ poentu.
Jedan od ključnih elemenata filma je odnos prema autoritetu. Kralj, crkva, vlast sve je to dovedeno do apsurda. Najbolja stvar je što likovi govore ozbiljno ali to što govore uopšte nema smisla. Neretko su takvi i govori autoriteta koje poznajemo u stvarnom životu.
Scena sa seljacima koji raspravljaju o političkom sistemu je možda i najdirektnija od svih. Nije ona samo šala, ona je brutalno tačna dekonstrukcija vlasti. Autoritet postoji jer ljudi pristaju da ga prihvate. No šta se dešava kada uklonimo tu saglasnost, kada ne pristanemo na tako nešto? Onda ostaje samo čovek koji se dere da je kralj.
Crni vitez koji odbija da prizna poraz dok ostaje bez udova je takođe jedan od najboljih simbola u filmu. Mislim da je to najbolji pokazatelj tvrdoglavosti koja je pretvorena u komediju. I ne samo komediju nego i nešto više od toga. To je savršena slika ljudi koji odbijaju realnost. Valjda je tako lakše nego priznati poraz.
Film se konstantno igra sa našim očekivanjima. Kad pomisliš da scena ulazi u finiš i treba da ima poentu i kraj, ona se naglo prekine. Kad očekuje objašnjenje - dobijemo apsurd. Kad tražimo smisao - dobijemo tišinu ili iznenadni prekid. Naravno da ovo nije lenjost autora. Ovo je stav.
Film ne napada religiju direktno ni jednog momenta ali je konstantno dovodi u pitanje. Sveti Gral kao centralni motiv gubi svoju težinu i to zbog niza besmislenih prepreka. Nešto takvo ovakve prepreke ne bi smele da obesmisle. Samim tim putovanje postaje važnije od cilja. I onda shvatamo da je i samo putovanje upitno.
Likovi su u potpunosti u funkciji ideja. Svaki od njih predstavlja neku vrstu ljudske slabosti - glupost, ponos, slepo verovanje, potrebu za redom. I baš zato su memorabilni ali ne kao ljudi već kao stanja.
Ovo je film o besmislu ali srećom ne o besmislu kao pesimizmu već besmislu kao oslobađanju. Kada konačno shvatimo da nema smisla, prestaje potreba da ga tražimo u svemu.
Monty Python and the Holy Grail je film u kom ako tražiš logiku, frustriraće te. Ako tražiš strukturu, izneveriće te. Ali ako prihvatiš da pravila ne postoje, otvara se potpuno novi svet. On ne razbija samo mit o viteštvu, on razbija našu potrebu da svet ima smisla. I baš zato mi je ovo drag film, jer pokazuje da kada se sve raspadne, kada više nema pravila, autoriteta ni cilja, ostaje nam samo jedno. Da se smejemo.
Zanimljivosti:
Led Zeppelin, Pink Floyd i Genesis učestvovali su u finansiranju ovog filma. Sredstva zarađena od albuma The Dark Side of the Moon benda Pink Floyd iskorišćena su za finansiranje ovog filma. Članovi benda bili su toliki fanovi serije Monty Python's Flying Circus da su čak prekidali snimanja kako bi je gledali. Čuveno prikazivanje galopirajućih konja pomoću kokosovih oraha (tradicionalni zvučni efekat iz radio emisija) nastalo je iz sasvim praktičnog razloga — produkcija jednostavno nije imala novca da priušti prave konje.
Kada je film prikazan na Kanskom Filmskom Festivalu, publika je već tokom uvodnih špica počela da se smeje. U jednom trenutku projektor je stao, a publika je nastavila da se smeje, ubeđena da je i to deo filma. Međutim, ispostavilo se da je u pitanju bila dojava o bombi, pa su vatrogasci ušli u salu i evakuisali sve prisutne iz bioskopa. Francuska taktika gađanja Artura i njegovih vitezova stokom u filmu podseća na relativno noviju legendu o srednjovekovnoj opsadi utvrđenog grada Carcassonne na jugu Francuske. Prema toj priči, stanovnici grada, koji su bili na ivici gladi, iskoristili su poslednje zalihe hrane kako bi gađali opsadnu vojsku, želeći da je ubede — koja je i sama trpela nestašicu — da grad ima dovoljno hrane i da je opsada beznadežna. Taktika je uspela i opsada je na kraju prekinuta.
Naj scena:
Crni vitez
Moja ocena: 8/10
Нема коментара:
Постави коментар