Carnival of Souls (1962)

 

Žanr: Horor | Misterija
Režija: Herk Harvey
Glumci: Candace Hilligoss, Frances Fiest, Sidney Berger...

Priča:
Posle traumatične nesreće, žena biva privučena tajanstvenom napuštenom karnevalu.

Moj osvrt:
Carnival of Souls neretko izgleda prilično jeftino i amaterski a opet, donosi nešto drugačije, pogotovu za filmove tog vremena. Nije ovo tipična priča o duhovima i zombijima. Ovo je film o izolaciji, o otuđenju i o tome koliko je tanka granica između života i smrti. 

 

Radnja filma je jednostavna, pa možemo reći skoro i banalna. No, film nosi atmosfera i definitivno ideje koje su mnogo bolje nego što se i da videti. Kamera se neretko zadržava na prazninama, mostovima, ulicama, pustim mestima. I onda svet u kom se kreće naša glavna junakinja deluje pomalo nestvarno. Kao da stvarnost povremeno malo skrene sa šina. 

 

Glavna junakinja uvek deluje kao da ne pripada svetu u kom se nalazi. Njene interakcije sa ljudima su prilično ukočene, razgoviri deluju neprirodno a pogled stalno luta van prostora gde se ona nalazi. Kao da joj je glava sasvim negde drugde. 

 

Jedni od najboljih momenata filma su upravo ti prelazi gde više nismo sigurni šta je stvarno a šta nestvarno. Zbog ograničenog budžeta vizuelni trikovi su prilično skromni ali efektni a muzička podloga su orgulje i to dodatno doprinosi atmosferi filma. I same orgulje koje ovde prvo vezujemo za crkvu, ne vuku na utehu u veri već više podsećaju na smrt. 

 

Pojavljivanje misterioznog čoveka bi trebalo da predstavlja najjezivije momente u filmu. Sa jedne strane, efekti nisu brilijantni što oduzima ovim scenama na jezivosti. Sa druge strane, film na odličan način stvara tu atmosferu koja dovodi do osećaja paranoje. 

 

Film kao da povremeno odluta u noćnu moru. Izgleda kao oni snovi gde hodaš kroz poznata mesta ali sve izgleda prazno, neprirodno, kao scenografija. I tu odajem filmu priznanje, on ostavlja utisak košmara bez da mora da objašnjava šta se dešava. 

 

E sada glavni problemi. Ideja je sjajna, atmosfera snažna ali sama izvedba često deluje klimavo. Likovi su neubedljivi, ne samo zato što su nezanimljivi već su površno napisani i još lošije odigrani. Dijalozi zvuče nategnuto, reakcije ljudi su neprirodne i to izbacuje iz ritma. Moralo je biti daleko više misterioznih nagoveštaja ako već ne i scena kako bi se atmosfera konstantno održavala i priča delovala ubedljivije. Film se, čini mi se, zadovoljava time što ponavlja isti osećaj umesto da ga produbi. Sve ovo je šteta jer je potencijal filma ogroman. 

 

Glavna junakinja ostaje intrigantna ali uopšte nije zaokružena. Njena otuđenost deluje snažno ali nekad ona izgleda kao rezultat slabe režije i slabih sporednih likova a ne kao namera filma. Tako da sam povremeno dolazio u nedoumicu, da li film ovako treba da izgleda ili je film jednostavno nedovršen. 

 

Sama priča je prilično linearna ali postoji taj utisak sna - stvari se ponavljaju, vraćaju, deluju poznato iako naizgled ne vode nigde. Sa jedne strane to stvara dobru atmosferu, sa druge je malo monotono jer očekujemo nove začkoljice. Da je ubačena još koja scena koja bi gradila misteriju ili pojačavala sumnju efekat bi bio jači. 

 

Vizuelno, postoji nekoliko jako dobrih scena. Puste hale karnevala i jezivi ples su jedna od boljih scena koje možete videti u ovakvim filmovima. To je jedna od scena koja je sigurno služila kao inspiracija kasnijim hororima. Problem je što između tih nekoliko odličnih scena imamo dosta praznog hoda. 

 

Kada je simbolika u pitanju, film govori o otuđenju i smrti ali i o nemogućnosti da pronađeš svoje mesto u društvu. Meri ne upeva nikako da se uklopi, ni sa muškarcima, ni u crkvi ni u novom gradu. Ona je strano telo i film ovo koristi kao metaforu za stanje između života i smrti. 

 

Uprkos slabostima, Carnival of Souls je film koji je definitivno ostavio trag. Neminovno je imao uticaj na filmove kasnijeg doba, ne samo horore već i psihološke trilere. Iako nije tehnički savršen, njegova ideja je dokaz da možeš da nadživiš budžetske i glumačke nedostatke. 

 

Na kraju, ovo je film koji vredi pogledati ali ne treba očekivati previše. Meni on više deluje kao eksperiment, vizija koja je malo i ispred svog vremena ali je ipak ostala donekle neostvarena. Njegova vrednost je definitivno u atmosferi i onim momentima kada nismo sigurni u kom svetu se nalazimo. 

Zanimljivosti:
Džordž Romero je izjavio kako mu je ovaj film bio inspiracija za Night of the Living Dead. Film je omanuo u bioskopima ali je posle prikazivanja na tv-u stekao kultni status. Agent Candace Hilligoss je odbio da sarađuje sa njom posle gledanja ovog filma. Ona je bila plaćena 2500 dolara da glumi u ovom filmu a 1998 je odbila da glumi u rimejku. Šteta koju su naneli mostu prilikom snimanja filma je koštala 12 dolara. 

Naj scena:

Neprikladne melodije...

Moja ocena: 6/10