Mother! (2017)

Kod nas nazvan: Mama!
Žanr: Drama | Horor | Misterija
Režija: Darren Aronofsky
Glumci: Jennifer Lawrence, Javier Bardem, Ed Harris...

Priča:
Odnos bračnog para je na ispitu kada nezvani gosti dođu u kuću. Čak se i životi dovode u pitanje.

Moj osvrt:
Da li je ovaj film smeće kao što ga je javnost ocenila? Naravno da nije. Moraš da imaš stomak za ovako nešto, to stoji, ali ako kritikuješ nešto za šta nemaš stomak onda je to isto kao da ocenjuješ kvalitet kikiriki putera a alergičan si na kikiriki. Da li je ovo ipak masterpis neshvaćenog genija? Naravno da nije. Previše je propusta ovde za tako nešto. Ukoliko niste gledali film, ne čitajte dalji tekst. Ne mogu da pišem ovo a da ne spojlujem o čemu se zapravo u filmu radi. 

Jedan od razloga koji sprečava ovaj film da bude vrhunski je sama tema koja je promašaj sama po sebi. Ne možeš da napraviš remek delo ako ti je ciljna grupa ona koja se prima na jednu priču. Film je alegorija Knjige Postanja. Ostaviću sada na stranu to kako je on izveden. Želim još malo o temi. Nebitno da li vam je ta priča ok ili ne, morate priznati da čovek mora da prihvati Knjigu Postanja kao takvu da bi ova tema bila kako tako dostupna i prijemčiva običnom gledaocu. Ja to mogu da posmatram kao bajku ali ta bajka ne može da na mene ima neki veći uticaj. Tako da ako vam je ta priča ok, verujem da će vam se možda ovaj film svideti više nego meni. 

Film počinje laganim tempom, komplikuje se sve više dok ne eksplodira u suludim scenama koje ovu alegoriju dižu na nivo skoro pa negledljivosti. Ne shvatite pogrešno. Kada kažem negledljivosti, nipošto ne mislim da je ovo loše. Priznajem, uživao sam u momentima u kojima mi je Aronofski silovao mozak. Ako ste gledali Srpski film, znate kako su scene postajale sve brutalnije, gore i nepodnošljive. Nadali ste se da će se film zadržati na nečemu, da neće ići dalje a on je nastavljao i bez sumnje otišao predaleko. Mother radi upravo isto to. Odlazi dalje u momentima kada se nadate da je to to, onda vas išamara, slomi i provuče kroz drobilicu. 

Što se tiče Majke, ona je majka priroda. Tu nemam nikakvu zamerku osim na glumu Dženifer Lorens na samom početku filma kada pokazuje blaže emocije. Tu mi njeno preglumljivanje malo ide na nerve. Kasnije je sve leglo na svoje mesto. Ne verujem da je to bila namera Aronofskog ali majka priroda je jedini stvaralac lepog ovde. Ona brine o domu (zemlja), pokušava da popravi pokvareno, održava i donosi život. Ona je prelepa, inspirativna ali nadasve tragična kao i većina kreatora. I tu dolazimo do Boga. 

Ne verujem da je ovo bila namera Aronofskog ali Bog nije stvorio ama baš ništa lepo osim knjige koja je na prvi pogled inspiracija i spas ljudima (Biblija). U potpunosti je bezosećajan za Majku i zaslepljen je slikom o svojoj veličini. Meni je ovo u potpunosti ok. Bog kao neko ko samo mari o svojoj veličini, ko traži bezuslovnu ljubav, ko ne radi ništa osim konačne presude i jeste ono što nam se zapravo prodaje. Stvorio je zemlju koja je mrtva i Majka je ta koja je oživljava, stvorio je Adama i Evu koji su promašeni ljudi i imaju promašenu porodicu. Majka je ta koja nosi sve lepo i dobro. 

E sada, sve ovo ne bi bio problem da su Bog i Majka ravnopravni tj. imaju ravnopravnu podršku. Tu dolazimo do glavne mane filma a to su ljudi. Ovde ne vidimo ni jednog jedinog dobrog čoveka koji prati Boga. Čak u celom filmu vidimo samo jednog jedinog vojnika koji želi zaštiti trudnu Majku i on skončava sa metkom u glavi. Po Aronofskom Bog nema ni jednog jedinog dobrog pratioca. Bukvalno svi do jednog su slepi fanatici. Ovo me jako čudi s obzirom da je sam Aronofski jako religiozan. Ne mogu da kažem da me ovo vređa ali većina ljudi koje poznajem su religiozni a veliki broj njih su jako dobri ljudi. Ok, Aronofski nam daje ljude za koje se Bog bori kako bi sačuvao sliku o svojoj veličini. Za koga se Majka bori? Za koga želi da oživi svoj dom? Za Boga? Čime je on to zaslužio kada ne stvara ništa dobro a sve dobro što Majka stvori on uništi? 

I tu dolazimo do najškakljivijeg dela filma, do nečega što kritika i javnost ne mogu da oproste Aronofskom a to je beba i njeno žrtvovanje (Isus). E pa jebite se gospodo. Ovo je efektno, šokantno i ako prihvatate priču o Isusu, ovo je nešto što morate progutati. Jeste brutalno ali rekao sam već, ako nemate stomak, ne gledajte. Sa strane Isusove žrtve i slike Boga u tome ovo je prajsles. Kao kada u Saramagovom Jevanđelju po Isusu Hristu Bog kaže Isusu "Sada ti moraš da umreš da bih ja večno vladao." Ovde je ta žrtva neoprostiva. Kada slušate priče o tome kako je Bog poslao Isusa i žrtvovao ga za grehe ljudi, da li ste pogledali dalje od Boga. Šta je sa onim ko više krvari? Šta je sa Majkom? 

No ono što je Aronofski preskočio je uloga Isusa. On je ovde iskorišćen samo kao žrtva kojom je Bog nahranio svoje pratioce. To je pogrešno u samom startu. Ako se ne varam, Isus je taj ko je približio Boga ljudima. Igrati samo na kartu žrtve je po meni malo bezobzirno, bezobrazno i moram da kažem pomalo patetično. Ne možeš da upireš prstom samo na ono što želiš bez da dozvoliš nekom da vidi širu sliku. Ok, mi je znamo, ali nije Isus samo žrtva za Boga. Kažem, Aronofski je jako religiozan i sumnjam da je hteo da ocrni Boga. Mislim ok, mogao je, ali on se zasniva na knjizi iz koje je zapravo samo isekao delove koji prikazuju samo jednu stranu. 

Šta je po ovom filmu greh? Ništa što je učinjeno Majci nije greh, što je neoprostivo sa strane nas kao gledaoca. Ovde vidimo da je greh samo zlo koje je čovek naneo drugom čoveku. Taj trag krvi je neizbrisiv i uvek sve vraća (Kain). No ako pogledamo 10 Božjih zapovesti, zapravo nemamo ni jednu koja bi rekla da je zanemarivanje prirode greh. 

Možda je ta priča oko Majke pomalo nedovršena. Ona besni na kraju kada je izgubila sve što joj je bilo vredno. Po tome je mogla pobesneti mnogo ranije i sprečiti ono najgore. Njen strah od Boga kao njenog stvaraoca bi bio logičniji od bezuslovne ljubavi prema njemu koja joj donosi samo patnju. Na kraju priroda ne ispada tako jedinstvena i Aronofski zagonetno nagoveštava možda još jedan dolazak. No, ne bih dalje. 

Mother je prepun propusta u samoj priči i bavi se temom koja je po meni promašaj. Ali opet, ta tema je u rukama nesumnjivog genija pa ju je on napravio takvom da ju je uživanje gledati. Kada je Aronofski u pitanju, znate da su njegovi filmovi vizuelno perfektni i atmosfera dočarava ono osećanje koje vodi likove kroz film. Osim onog što sam pomenuo, gluma je na mesut. Ne vidim razlog za neku pljuvačinu ovog filma jer teško da možeš ovu temu obratditi bolje. Ali opet, nema materijala za neko uzdizanje u nebesa. Bez obzira na sve, ukoliko ste jačeg stomaka, ovaj film ima moju preporuku.

Zanimljivosti:
Ničije ime nije pomenuto u Filmu. Ne postoji muzika u filmu. Dženifer Lorens je bosa kroz ceo film. To je zapravo bila njena ideja kako bi se na bolji način pokazala povezanost njenog lika sa kućom. Brajan glisaon i Domnal Glison (Kain i Avelj) su braća u stvarnom životu. Na premijeri u Veneciji film je u isto vreme doživeo i negodovanja i stojeće ovacije.

Naj scena:

Suza

Moja ocena: 7/10