Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

петак, 27. новембар 2015.

Modern Times (1936)


Modern Times (1936) on IMDb
Kod nas nazvan: Nova Vremena
Žanr: Komedija | Drama
Režija: Charles Chaplin
Glumci: Charles Chaplin, Paulette Goddard, Henry Bergman

Priča:
Skitnica pokušava da se uz pomoć beskućnice uklopi u moderno društvo.

Moj osvrt:
Kao što sam već pisao, Čaplin u svakom svom filmu kroz humor priča svevremenu životnu priču. Modern Times nije kritika tehnološkog napretka društva već je kritika modernog društva. Da je ovo prvo u pitanju, film bi već odavno zastareo. Ovako je on svevremen i lako je pronaći u njemu i ovo što danas živimo. 

U prvoj sceni vidimo stado ovaca i tu scenu odmah smenjuje sledeća, veoma slična, sa grupom ljudi. Ovakvom analogijom, Čaplin nam sve govori. Kroz film je to i više nego jasno. Prvo, ovce smo u smislu da nam je dovoljno malo da bi nas neko koristio. Generalno smo nebitni. Obično predstavljamo zupčanik u mašini koji je lako zameniti drugim. I što je najgore, takvih nikada ne nestaje. 

Način na koji je predstavljen čovek koji upravlja kompanijom može da bude pogrešno shvaćen. Vidimo da on čita strip, slaže puzzle. Nije to prikazano da bi se došlo do utiska da ovaj čovek ne radi ništa. To je smešteno u priču kako bi se videlo da on ima vremena i mogućnosti za te stvari. Još bolje je to što gledamo dve strane i njihove glavne brige. Dok Čaplin i drugarica provode dan u brigama da li će imati hranu i krov nad glavom, ovaj čovek je opušten i nema te brige. Jedina njegova briga je da što bolje iskoristi ljude. 

Za to vreme, običan radnik u tumačenju besmrtnog Čaplina nema vremena ni da se počeše. Njegovo češanje u ovom slučaju je gubitak produktivnosti. Problem je što taj gubitak nije njegov ali zbog njega može da nadrlja. Vidite li se u tome? Koliko puta vam je ono što radite uzimalo vreme čak i za osnovne stvari kao što su klopa, odlazak do toaleta, slušanje premijerove konferencije ... a ne, ne to. 

Počašćeni smo gomilom scena gde Čaplinov lik ima tikove, gde refleksno obavlja pokrete koje obavlja dok radi. I dok se smejemo tome, jasna je poruka da neretko posao zaglupljuje. Pored toliko mašina koji okružuju čoveka, on i dalje mora da radi neki repetitivni posao u kom nema promene, napretka ili kreativnosti. Što je najgore, koliko god da se modernizujemo, neke stvari ostaju besmrtno glupave. Drage dame će se složiti sa ovim: dok vam smišljaju raznorazne unapređene pegle, nije im palo na pamet da smisle kako da vas liše peglanja ili uproste proces. 

Vidimo da šef čak i kontroliše zadržavanje u toaletu. U Pekićevom Zlatnom Runu postoji deo u kom gazda priča kako je unapredio efikasnost tako što je stavio đule iznad wc šolje. Ukoliko se neko od radnika zadrži u wc-u duže od jednog minuta, đule se otkačuje i pada na onog ko sedi na "prestolu". Elem, posao nas toliko okupira da nemamo mira ni jednog momenta. Ne samo da nam ne daje puno vremena već i na ono malo vremena koje imamo slobodno on ne želi otići iz misli. I dalje se rukovodimo njime. 

Mašina koja hrani radnika kako on ne bi prekidao rad je odličan primer do kog besmisla umemo otići. U svemu ovome, mi komplikujemo. Postajemo majstori da za prodavanje muda za bubrege. Bitno je da nekom u uho serviramo dobru priču, da mu njegov cilj izgleda bliže. Tako se pojave užasno besmisleni proizvodi koji treba da nam "olakšaju" život. Ne moram da navodim primere. Idite na bilo koju top shop, tv shop ili neku sličnu stranicu. 

Što društvo postaje "modernije" to se više trudimo da živimo po šablonima. Neko je rekao da to tako treba raditi, da se treba tako hraniti, da ovo treba ubaciti, ono izbaciti i mi kao ovce krenemo svi kao jedan da primenjujemo isti recept. He he, evo opet onih ovaca sa početka. Jel vam sad jasno? Elem, svako ko iole razmišlja osetiće gađenje prema tom šablonu. Jasno je da ono što je dobro za jednu osobu ne mora biti za drugu. To ovaj film pokazuje. Čaplin u to sve ubacuje veliku dozu haosa. I haos koji bi trebao izgledati kao nešto loše, kao nešto preteće ovde dolazi kao opasna zabava, kao veselje. Zašto? Zato što će usrani šablon zasiveti svet. Vi ga i dalje slušajte i postanite isti kao ostali. Bravo na teškoj prosečnosti. 

U celoj ovoj priči modernog vremena, najveći prestupnici su oni koji kradu. Tačnije, vidimo da policija hapsi samo njih. Što je tragično, oni kradu jer su gladni. Da li je to prestup ili smo usrano čovečanstvo koje dozvoljava da neko bude gladan? Vidimo da samo obični ljudi ovde beže od zakona. Gde su u celoj priči oni koji su veći krivci? Nema ih. Kriju se iza tih sitnih, iza malih spektakla, iza smešnih šokova. Nije problem u tome da su loši ljudi u većini. Ne. Problem je da nas nije briga sve dok je nama dobro. Vidimo mi dobro šta se dešava ali se pravdamo da smo nemoćni to da promenimo. 

Tvrdnju da su uglavnom ljudi dobri potkrepljuje i sam Čaplinov lik kojeg u zatvoru brzo zavole čak i oni koji su ga uhapsili. Jasno je da ljudi vole dobrog i dobrodušnog čoveka, da će ga rado prihvatiti. Problem je što ga ljudi ne izdižu. Pokušaju nekad i to oni da urade, daju sve od sebe, ali njihova moć ne seže daleko. Danas dobrog čoveka niko ne izdiže bez sopstvene dobiti. 

Ovde smo počašćeni i vokalnim umećem Čarlija Čaplina. U filmovima starijeg datuma pesme obično budu ubačene da malo podignu atmosferu. Ovo je perfektno i priča više od toga. Čaplin izvodi pesmu na jeziku koji nam nije poznat (možda bude nekima) ali iz njegovih gestova, iz emocija, iz načina na koji pesmu donosi, vidimo sve. Čovek nam dočarava sve što treba da znamo bez da ga razumemo jednu jedinu reč. To mogu samo majstori, ali ovde je stvar u snazi koju ima emocija. Podsetiću na film Love Actualy i meni najdražu priču u njemu gde imamo dvoje ljudi koji se ne razumeju a uspevaju da se zaljube jedno u drugo. Emocijom ćeš dočarati sve. Reči umeju da lažu, reči umeju da budu neodređene - emocija je stvarna. 

Na kraju, posle sve frke, posle svih problema, šta ostaje? Još frke, još problema. Kada se to prekida? Nikada. Uvek će postojati problemi, uvek će postojati nešto što vuče na dole. Šta onda raditi? Otac mi je uvek kada bih doživeo neuspeh govorio, "Glavu gore. Sutra je novi dan." Sličnu poruku šalje ovaj film. Problemi su uvek tu. Treba da se potrudimo da uživamo uprkos njima, da se smejemo kada god to možemo, da volimo uvek. Ako su problemi večni, neka i lepe stvari budu.

Zanimljivosti:
Prvi put da čujemo glas Čaplinovog skitnice. Ovo je trebao buti u potpunosti ton film. Zbog ovog filma, Čaplin je bio optužen da je komunista. Po rečima Paulet Godard, Čaplin je sam radio u muzičkom studiju na pisanju muzike za film. Scena u kojoj sa povezom preko očiju čaplin vozi rolšue je snimana 8 dana. Kada vozi po ivici balkona izgleda kao da može da padne sa velike visine ali rupu ovde "glumi" ogledalo. Paulet Godard je imala veliki doprinos za samu priču.

Naj scena:

Smile

Moja ocena: 10/10

7 коментара:

  1. Sve, sve, samo ne znam ko je kod nas ovaj film nazvao "Nova" vremena. Zove se "Moderna" vremena otkad je gavran pocrneo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja ga znam tako ali ovo prepisah sa imdb-a.
      Mada smo poznati po suludim prevodima ali za mene su generalno to nebitne tehnikalije jer sve pamtim po nazivima na engleskom.
      Dešava se da film znamo po jednom imenu dugo vremena pa se neko napravi pametan i prevede ga drugačije. Takva moda je sad nastala i u sportu pa više ne znamo ni kako se neki sportisti prezivaju tačno :)

      Избриши
  2. Uvjek kada gledam Chaplina sjetim se djetinjstva.
    P.S.Sjajna recenzija,genijalnog filma.

    ОдговориИзбриши
  3. City Lights je bolji od Modern Times (subjektivno).

    Oliver

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svaki put kada sam u corsokaku, bedaku i tome sl. ja se setim ove naj scene i sve me prodje! Tekst je standardno odlican kao i za Diktatora .

      Избриши