Wild (2014)

Kod nas nazvan: Divljina
Žanr: Avantura | Biografski | Drama | Istorijski
Režija: Jean-Marc Vallée
Glumci: Reese Witherspoon, Laura Dern, Gaby Hoffmann...

Priča:
Priča žene koja je sama peške prešla put od 1100 milja kako bi se oporavila od nedavne tragedije.

Moj osvrt:
Po onome što sam pročitao, ovaj film me je užasno podsetio na Into the Wild. Naslov sličan, radnja slična - šta su mogli napraviti koji đavo a da ipak ne bude nalik na starije ostvarenje. Mislim, sama divljina ili put u divljinu označavaju nešto nepoznato, nešto u čemu se teško prilagodiš. To je jasno i jasno je da od prvog momenta ovaj film vuče ka tome. U Into the Wild ti je bilo jasno zašto, kako i šta. Ovde je to previše u magli. Vidiš put u maglu, ne vidiš zbog čega. Da li je to loše? Za mene jeste. Osim ako nemaš neki bum zbog čega neko radi nešto i taj bum želiš da serviraš kasnije, treba da pokažeš razlog na samom početku. Ovako mi je to delovalo kao mrcvarenje dok sam gledajući besmislene stvari tražio razloge. 

Samim tim što ne znaš razlog šetnje, šetnja ti ne izgleda tako bitno. Prvo to izgleda kao da ona želi da ubedi nekog u nešto. U fazonu "profesore, vidite šta ja umem". Nikom ovaj lik nije jasan, nikom šetnja nije jasna, stoga who the fuck cares. Ok, lepo je kad kolega dođe i kaže da je istrčao maraton ili polumaraton. To zaista zaslužuje poštovanje i divljenje. Ali mi taj isti kolega ne trubi toliko koliko je taj maraton bitan za ne znam šta. On to uradi zbog sebe. Čak i da mu je plan da dokaže nešto nekom drugom, ako traži svakog momenta potvrdu za sopstveni uspeh od osobe kojoj jednostavno nije stalo, to je prokleto pogrešno. I sada imamo ženu koja šeta tamo negde, treba da izvede veličanstven podvig, mi ne znamo zbog čega. Ona prenosi svoj napredak nekom liku kojeg to baš i ne zanima - ne znamo u kakvom su oni odnosu i koliko je cela ta priča bitna. Što je najgore, čak i kad se sve rasvetli, to je i dalje totalno promašena i nebitna priča. 

Potom nam otkriju šta je radila ova žena. Ono, varanje muža, drogiranje i kretenluk na sve strane. Razlog? Fuck you, that's why. Ček, imamo onda lika koji radi kretenluke bez da znamo zašto? Zašto bi me bila briga onda za nju? Mislim ok, možda tu ima neke drame ali rekoh već, idioti u filmovima me ne zanimaju. Onda ovde već kreneš da nagađaš da ta njena šetnja ima veze sa iskupljenjem. Ali dobro, pustimo priču da se slegne pa ćemo videti. Možda ipak tu ima neka poruka, neka poenta, nešto što nam žele ispričati i reći. 

Najveću pažnju u priči ima odnos između ove žene i njene majke. I šta se tu dešava. Imamo konstantno neke segmente iz prošlosti gde se vide neki razgovori i dešavanja vezana za ova dva lika. Kao njena mama je tučena, jadna, bolesna ali ona vidi svetlo u životu i srećna je. I time nam kažu kako treba da pronađeš najlepši deo svog dana i uživaš u njemu bez obzira kakva sranja ti se dešavaju. Nije to loše ali zašto ne pokušaš da pobegneš od sranja i uživaš u životu barem bez dela njih? Ne ne, ćuti dok te biju, to je ok, ali budi srećan onim što imaš. E pa, jebite se i vi i vaša poruka i vaša patetika. Gledamo glavnog lika koji se ne trpa samo sa onim ko ne pita i onda je vidimo kako ona u tim momentima vidi svoju majku kao neku opomenu da je izašla na krivi put. I ona naravno nastavlja da tone sve dublje. Mislim, koliko je ovo loše, patetično i idiotski, teško je opisati. Keva mi je umrla pa ću da se heftam sa kim stignem - logika at it's best. Ovo je za one koji vole patetičnu višnjicu na šlagu na torti od splačina, za one koje ne zanima suština već trikovi i kod kojih prolazi prodavanje muda za bubrege. 

No ima tu i nešto dobro. Ako već ovaj put kroz divljinu predstavlja put iskupljenja (bljuc), dobar je fazon što ona tu šeta sama. Realno, ako moraš nešto da preguraš, da opravdaš, da pređeš put kako bi popravio nešto što si pokvario, moraš sam da se izboriš sa sobom. Naravno, ima tu ljudi koji će te pogurati ili saplitati, ali na kraju krajeva, sam moraš da preguraš sve i dođeš do kraja puta. Neće to niko uraditi za tebe. Ok je i način na koji ljudi ovde podstiču ovu ženu. Ima onih koji je bodre, koji je savetuju i oni naravno utiču na to da ona nastavi. A kako utiču oni drugi? Zavisi kakva ste osoba. Ako vas neko sapliće, ako ste slabić, ostaćete na zemlji. Ako ste pak jaki, ustaćete i istrajati uprkos tim ljudima. E taj segment je ovde ok. 

 E sad ovo je zanimljivost. Na njenom putu se povremeno pojavi neka lisica koja kao natera glavni lik i nas gledaoce da se zamislimo. Uuuu lisica na njenom putu. Uuuu šta to može da znači? Zar je bitno. Gledamo kompletnog idiota koji šeta divljinom da bi dokazao ... hm, ček, šta zapravo želi da dokaže. Nebitno, gledamo ženu koja je pravila sranja i šeta divljnom zbog... hm, zbog čega šeta? Ma nebitno, imamo lisicu koja se pojavljuje na njenom putu - koliko je to samo brilijantno. Pa to je takav mozgolom da ću evo sad da se polomim da skontam zašto se lisica pojavljuje u priči o kretenu i divljini. Kad moram da preguram sve njene gluposti oko pokušaja da skuva hranu i nađe čistu vodu i pravu stazu, ova lisica mi baš češka mozak. 

Eeee ali kakav je to trijumf na kraju, braćo i sestre. Ova šetnja dolazi kao iskupljenje, kao šetnja kroz sopstveni život o kom ćeš da misliš i da proceniš šta i kako si radio. Pazite, prihvatio bih ovu priču da je ona imala smisla, da je lik shvatio nešto, da je šetnja simbolisala nešto dobro. Problem je što je ovo ona smrdljiva priča o promeni u životu od koja me, najiskrenije, tera na dugo sedenje na prestolu (simbolika at my best). Prošetao si par kilometara kroz divljinu, snalazio se kao prosečni, lenji čova što bi se snalazio, pričao mi svoju usranu priču kojom mi ništa nisi rekao, pokazao si mi karakter idiota i šta, sada si promenjen čovek. Može da bude, ali samo u usranim, patetičnim filmovima poput ovog. Ja nemam stomak, strpljenje niti toleranciju za idiote. Za ljude kojima treba pomoći, imam. Za ove koji se promenjeni ljudi posle jedne šetnje, koji prde filozofiju svojom glupošću, koji traže čudo u mokrom prdežu i na sve to tu patetičnu priču u kojoj su "naučili lekciju" prodaju mudroserima koji je popasu kao veliku - ni sekunde.

Zanimljivosti:
Mladu Šeril glumi ćerka prave Šeril Strejd. Prava Šeril Strejd se pojavljuje u filmu kada na početku poželi glavnom liku sreću. Režiser nije dozvolio Riz Viderspun da pročita uputstvo za postavljanje šatora tako da je njen bes tu iskren. Režiser je pokrio sva ogledala tako da se Riz nije mogla videti ni u jednom momentu snimanja. Ona je odbila ulogu u Big Eyes da bi glumila u ovom filmu. Po njoj, ovo joj je do sada najzahtevnija uloga. Ona je došla u posed teksta knjige pre nego što je knjiga i izdata. Laura Dern, koja glumi Šerilinu majku u ovom filmu je samo 9 godina starija od Riz Viderspun. U jednoj sceni Riz Viderspun čita Gone Girl knjigu. To je ubačeno zato što je ona producirala istoimeni film. Ranac koji ona nosi u filmu je bio popunjen novinama. Kada je Šeril Strejd pošla u ovu avanturu, imala je 26 godina.

Naj scena:

Nagoveštaj da bi možda moglo pasti silovanje. Naravno, ništa od toga ali eto, barem neku emociju ti film probudi pored dosade i gađenja.

Moja ocena: 3/10