Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

субота, 12. септембар 2015.

Raiders of the Lost Ark (1981)


Raiders of the Lost Ark (1981) on IMDb
Kod nas nazvan: Indijana Džouns i otimači izgubljenog kovčega
Žanr: Akcija | Avantura
Režija: Steven Spielberg
Glumci: Harrison Ford, Karen Allen, Paul Freeman...

Priča:
Arheolog i avanturista Indiana Džons unajmljen je od strane vlade kako bi pre Nacista pronašao Zavetni Kovčeg.

Moj osvrt:
Šta su sinonimi za avanturu? Svakako zanimljivi lokaliteti, obično povezani sa istorijom, možda nekom nestalom civilizacijom, njihovom kulturom itd. No, moraš da imaš još jednu stvar - ono što tražiš. Dakle tu imamo neko blago neprocenjive vrednosti, bitno za određeni period, kulturu, nauku, čovečanstvo. Ok je i jedno i drugo ali još nešto ovde mora da postoji. Akcija. Iako zvuči najmanje bitna, ona zapravo povezuje ove sjajne stvari u avanturu. Film počinje tako što nam sve ovo nudi u prvih nekoliko minuta. To je dobar način da se ugrabi pažnja. Stvar je u tome što u ovom filmu nema zaustavljanja - avantura je neprestana. 

Lepota ovog filma su zamke i tzv. trikovi. Još kao klinac, kada sam gledao treći deo ovog filma, omiljena scena mi je bila kada Indiana prolazi kroz smrtonosne zamke kako bi došao do Grala. Ne moram ni da pričam koliko me je oduševio onda film Cube sa tim fazonima, mada je cilj tog masterpisa nešto sasvim drugo. Neke od smrtonosnih zamki vidimo na samom početku. Kasnije vidimo i te uslovno rečeno trikove. Tu mislim na mehanizme koje su osmislili stari narodi. Imamo npr. način na koji Indiana saznaje gde je kovčeg zakopan. Kada pogledam ovako sa distance, u školama, kada smo učili od koje do koje godine je neko vladao, koje godine se nešto desilo, mogli smo i učiti o tim kulturama više od običnih brojeva. Brojeve uvek možeš pronaći u knjigama, na internetu. Učenjem o nečijoj kulturi, nauci i običajima bi zapravo približio učenike temi i tom narodu. Ali jok, drži mo se starog, potvrđenog sistema. Bitne su megazanimljive brojke. 

Indiana Džons je jedan od onih likova koji prerastu film. Imate kultne filmove a opet imate likove čije ime znači i više. Niko danas ne priča da su najbolje avanture u fazonu  Pljačkaša Izgubljenog Kovčega već svi kažu da su avanture u fazonu Indiane Džonsa. Ne možeš da ne voliš ovakvog lika. Harison Ford ima opasnu harizmu. Njegov lik je neustrašivi avanturista sa neverovatnim talentom da nanjuši veliku priču i sa još većim talentom da upadne u opasnu nevolju. Malo li je na ovu skupoću. 

Kad već pomenuh nevolje. Činjenica da je glavni lik skoro neprestano u opasnosti radi opasan posao. Prvo, tempo filma je odličan. Frka je neprestana a to je nešto što želiš da gledaš u filmu koji obiluje akcijom. Opasnosti u koje ga bacaju veoma dobro variraju. Imamo zamke vezane za cilj potrage, imamo neprijatelje koji su u potrazi za istim, imamo usputne nezgodacije i to skakanje iz problema u problem donosi gomilu zabavnih scena koje ne daju gledaocu da predahne. 

No, kako se naš junak uvek izvuče iz problema, mogli bi reći da su ti problemi onda banalni ili su neprijatelji prilično nesposobni. E pa to nije slučaj zato što nam svaku scenu opasnosti ovde odvuku na nešto sasvim drugo. Stvar je u reakcijama glavnog lika koje unesu veliku dozu humora. Onda opasnost shvatite kao nezgodaciju i manje ili više kompleksan problem koji treba rešiti. Da je ovo suva akcija, morao bi da doneseš kolosalnu opasnost. Ovo je avantura, tu ti treba šarolikost i dobra zabava. Ubacivanjem humora u akciju i dobiješ ovako dopadljiv rezultat. Ako baciš prevelik fokus na akciju, dobiješ smeće koje piše Klajv Kasler (Sahara, Buđenje Valhale, Blago, Kanovo Blago, Velika Poplava...) gde čitaš ciglu od knjige prepunu dosadne, repetitivne akcije i opisa gazilion puta viđenih borbi. 

Indiana za protivnike ima realno zlo, što su nacisti i bili. Recimo, ako ti se avantura otrgne kontroli, možeš da dobiješ nešto previše bajkovito. Mnogo je lepše kad prizemljiš celu stvar. Time što su stavili Hitlerovu Nemačku kao veliku prepreku, dali su nam neku vezu sa istorijom. Nije tajna da su Nacisti bili zainteresovani za drevna blaga i znanja. Zašto to ne iskoristiti u filmovima? Kada malo bolje razmislim, tu ima vazda ideja koje su filmovi na ovaj ili onaj način iskoristili. Doduše, malo ko je napravio dobar rezultat kao Indiana Džons u prvom i trećem delu. 

Za oko mi je zapalo nekoliko scena gde se vidi odlična upotreba senke. Recimo, gledamo zid na kom se vidi odsjaj od vatre i pojavljuje se senka čoveka sa šeširom uz naslovnu temu filma. Lepa najavica za Indianu. Nešto kasnije, čujemo muziku koja najavi opasnost i sada senka koja je slična onoj prethodnoj izgleda preteće. Postoje ti momenti u filmu koji treba da najave nešto opasno što sledi. Recimo savršen primer je originalni Clash of The Titans gde slepe veštice usmeravaju Perseja na Meduzu. Kada jedna od njih izgovori Meduzino ime to zvuči kao jeziva pretnja. Ovde, u jednoj sceni Indiana izlazi iz prostorije, okrene se pri čemu mu senka pada preko lica, vidite mu samo oči i zabrinut pogled. To jeste sitnica, ali je tako prokleto dobra sitnica. Ubaci mi gomilu ovoga u film i napravio si odličan posao. 

Tu dolazimo i do kovčega. To je čuveni religijski artefakt. Kada se igraš takvim stvarima, moraš da paziš. Ne mislim zbog toga da bi mogao da uvrediš nekog. Ako uvrediš nekog, svakako si promašio. Kritika je jedno, uvreda je drugo. Mislim na to što neki umeju da previše prodaju nešto. Četvrti deo ovog filma je recimo napravio tu grešku. Prodavanjem nečega otišao je u krajnost koju možemo poistovetiti sa besmislicom. Doduše tamo nisu imali religijski element ali svejedno. Najbolja stvar je da na kraju i dalje sve bude obavijeno delom misterije a da mi daš nešto dobro. To su ovde i uradili. Dali su nešto što nije lako pojmljivo a opet, nisu forsirali tu priču do iznemoglosti. Sve je i dalje obavijeno velom misterije i nismo puno pametniji nego što smo bili pre gledanja. 

Ovaj film u sebi ima i romantičnu komediju one najbolje vrste. Bez toplo - hladno igrarija, bez patetike, bez forsiranja praznih priča, dali su nam likove čiji odnos začini svaku scenu dobrim humorom. Mnogi se drže ovog pricipa - daj likove između kojih postoji sjajna hemija ali serviraj neku netrpeljivost koja donosi humor. Iskreno, mogli su slobodno ovde da dodaju još toga. Ford i Alenova su odlični u svojim ulogama i likovi su im opasno dopadljivi. Više scena sa njima bi značilo još više frke a to je uvek dobrodošlo u ovakvom filmu. 

Čini mi se da je ovde propuštena šansa da se od Beloka stvori Indianin arhineprijatelj. On se nekako uvek pojavi kada ne treba i napravi komplikaciju ali ništa od njega nismo posebno dobili. Mogao je film malo da se bavi njim. Ne kažem da je morao da se konstantno provlači kroz naredne filmove ali mogao je da bude tamna verzija Indiane. Ne uštogljeni zloća koji profitira na tuđim sposobnostima već vazda sposobni ali isto tako gadni lik koji i te kako može da pomrsi konce. 

Kada su avanture u pitanju, zna se zašto ime Indiane Džonsa nosi težinu. Ako film određenog žanra uvek porediš sa nekim filmom, jasno je šta on znači za sam žanr. No ne pričajmo samo o filmovima. Ako volite da čitate avanture, pogledajte poleđinu knjige i na skoro svakoj ćete naći da je porede sa filmovima o Indiani Džonsu. Ford je svojom harizmom otelotvorio najveću ikonu avanture kada su filmovi u pitanju. Kada je ceo serijal u pitanju, meni je najdraži treći deo. Prva tri filma su zaista dobri dok je četvrti na žalost promašaj. Najavljen je i peti deo. Kraj četvrtog mi je nekako predstavio mogućnost da će Ford dobiti naslednika. Ne znam da li će me ti filmovi u budućnosti zanimati. Nadam se da će ovaj peti zaokružiti priču i da će biti lep oproštaj jednog junaka.

Zanimljivosti:
Čuvena scena u kojoj Indiana puca u mačevaoca nije postojala u scenariu. Ford je trebao bičem da istrgne mač iz ruke protivnika ali je u jednom momentu, iznerviran što konstantno mora da izvodi taj poduhvat, odlučio da puca u njega. Za vreme snimanja u Tunisu, skoro svi glumci i ekipa su se pre ili kasnije razboleli. Jedini koji se nije razboleo je sam Spilberg koji je uvek nosio svoju hranu. Rečenica "It's not the years, honey, it's the mileage" je Fordova improvizacija. Pošto je scena u kojoj Indiana beži od kamene kugle morala biti snimana iz različitih uglova, Ford je deset puta trčao i svaki put zaista bio brži od kugle. 

Tokom snimanja scene sa zmijama, piton je ujeo za ruku pomoćnika režisera Dejvida Tomblina. Priznati britanski rvač Pet Rouč glumi dve uloge i dva puta gine u ovom filmu. U sceni kada Indiana preti Nemcima bazukom, vidi se da Polu Frimenu muva uleće u usta. Iako izgleda da ju je progutao, to nije tačno. Spilberg je isekao samo nekoliko frejmova da bi tako izgledalo. Tokom snimanja scene u kojoj avion ide u krug, Ford je podleteo pod točkove aviona i pokidao je ligamente kolena. Umesto da bude hitno prevezen u bolnicu, on je stavio led i odlučio da nastavi sa snimanjem. 

Tokom snimanja scene u Bunaru Duša, jedan piton je uginuo jer ga je ujela kobra. Prvi film Alfreda Moline. Idol koji Indiana nalazi u početku predstavlja boginju plodnosti. Za potrebe scena u Bunaru Duša, uzete su skoro sve zmije iz londonskih pet šopova. Ta scena je snimana na istom setu gde se nalazio hotel Vidikovac iz čuvenog The Shining. Ford je izveo većinu akcionih scena uključujući onu gde ga džip vuče. Tada je slomio dva rebra. Posle toga je izjavio "Da je postojala opasnost, ne bih snimio scenu". Inicijalno, glavni lik se trebao zvati Indiana Smit. 

Naj scena:

Bunar Duša

Moja ocena: 8/10

Нема коментара:

Постави коментар