Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 10. мај 2015.

The Wicker Tree (2011)


The Wicker Tree (2011) on IMDb
Žanr: Drama | Horor
Režija: Robin Hardy
Glumci: Brittania Nicol, Henry Garrett, Graham McTavish...

Priča:
Očarani stanovnicima Tresoka u Škotskoj, u potpunosti nesvesni posledica, dvoje mladih misionara prihvata poziv da učestvuje na lokalnom festivalu.

Moj osvrt:
Wicker Man (1973) je remek delo i o tome ste mogli čitati više puta na ovom blogu. Posle gledanja tog filma gledao sam i brdo dokumentaraca, čitao tekstove o njemu i saznao da su sve verzije koje trenutno postoje nepotpune. Kada je film prosleđen u SAD, tamo su ga dobrano isekli. Originalni snimak je tada izgubljen i nikada više nije pronađen. Tek kasnije su pronađene još neke scene (npr. odlični Gently Johnny segment) i dodate u postojeću, prilično osakaćenu verziju. Kada sam čuo da Hardi snima nastavak, iskreno sam se obradovao. Ovo je bila šansa da ispuca sve što mu je oduzeto u Wicker Man-u. 

Iskreno, nije mi bilo bitno da li će ovo biti nastavak ili možda prethodnik starom filmu. Kada sam pročitao prve kritike, pojavio mi se znak pitanja iznad glave. Da li je moguće da je toliko omanuo? Nisam verovao u to. Pomislio sam da možda ljudi nisu spremni na ovako nešto. Čovek je napravio originalnog Wicker Man-a, Kristofer Li je pročitao scenario i rekao da je dobar, čak je i pristao da glumi ali je bio bolestan u vreme snimanja pa se pojavljuje samo u jednoj sceni. Kako je moguće da je ovo onda promašaj?

Dvoje likova koje pratimo su užasno naivni. U originalu smo imali narednika Hauija, čoveka koji je bio čvrst u svojim verovanjima. Ovde imamo dvoje balavaca koji pevaju o Isusu pokušavajući da šire veru. Ti balavci su toliko naivni i iritantni, toliko plitkoumni da vas jednostavno nije briga za njih. Umesto da se priča gradi oko njih, vas zanima sve sem njih. Kada pogledamo narednika Hauija iz originalnog Wicker Mana vidimo inteligentnog, pravičnog i odlučnog čoveka koji se vodi svojom verom. Ovde vidimo dvoje tupavaca. Ne kažem da nema ovakvih, plitkih zaluđenih verom. Ali me ti sektaši ne zanimaju. Daj mi nekog ko razmišlja svojom glavom, poput pomenutog narednika. Onda ću moći da ga posmatram kao ličnost. 

Problem je generalno što su ovakvi likovi lake mete. Vidi se da su poglupi, što znači da ih nije problem prevariti. Znamo šta je bila tema Wicker Man-a. Ne mogu nas šokirati kao tamo. Tamo nismo očekivali onakvo finale i onako čudan film. Ovde znamo ka čemu sve to ide. Sa ovakvim likovima, nemamo za šta da strahujemo. Znate one jurnjave automobilima po filmovima gde pratimo onog koji beži i one koji ga jure. Tu imamo vazda sudara automobila koji nisu predmet ove jurnjave. To su takozvane usputne nezgodacije. E ovi likovi su za volanom tih automobila koji se slupaju uz put. Jednostavno ne razmišljamo o njima. 

Problem je što onda vidimo poigravanje. Ovo je igra mačke i miša pri čemu je miš slep, slabo pokretan i nesvestan da se igra sa mačkom, a mačka zapravo nije mačka već lav. Nema ovde nikakve tenzije, nema straha za likove, nema materijala da razmišljate o njemu. Samo preostaje da se čeka kada će igra početi da se odvija i kada će žrtve shvatiti da su to i postale. Zašto se onda Hardi i kompanija ponašaju kao da niko ne zna za postojanje Wicker Man-a? Čoveče, morao si da igraš na drugu kartu. Tamo si mogao da nas držiš na tihoj vatri i zbunjuješ do bolesno dobrog raspleta koji eksplodira u svoj svojoj mračnoj originalnosti i jezivosti u isto vreme. Ovde nema mesta tome.

U originalu gledamo narednika kako se bori za svoju veru i vidimo kako je doveden u iskušenje. Iskušan je od strane prelepe žene i to izgleda kao opasno dobro iskušenje (savršena scena sa Brit Ekland koja igra u sobi do narednikove). Muškarac se nekako može otrgnuti od svega ali zaista je teško okrenuti se od prelepe žene. I upravo tu film trijumfuje kada narednik uspeva da pokaže snagu svoje vere i volje. Šta ovde vidimo? Momka koji ne može da sačeka da se oženi kako bi konačno izgubio nevinost. I to se iz scene u scenu ponavlja. On krene, ona ga zadrži pa mu obeća pa je kao njemu jasno i sve to razume i poštuje. I koliko je jaka vera u ovog momka govori to da je pao pred prvom golom sisom. E sada, ne volim da komentarišem ovakve stvari jer je lepota u oku posmatrača, ali ako tvoja vera padne pred ovakvom sisom (ženom)onda ti volja (vera) i nije bila baš jaka. Nisam očekivao Brit Eland ali su se mogli malko potruditi oko izbora zavodnice. Ako ste Hrišćanin, ovakvi likovi će biti opasna uvreda za vas. 

I da zažmurimo na jedno oko i preguramo ovakve kretene, opet se oni trude da budu nepodnošljivi svojim idiotskim dijalozima. Generalno dijalozi su baš očajni. Ne razumem kako čovek koji je pravio Wicker Mana i onako dobre dijaloge, tekstove pesama, dođe dotle da snimi ovako nešto. Kada ovaj dvojac razgovara, nekako osećate sramotu zbog njih. Kada oni razgovaraju sa ostalim, deluje kao da su prespavali ceo svoj život do pre par dana i to je to. Drugi likovi prave budale od njih a oni toga nisu svesni. Želite li da gledate ovako nešto? Ja sam se zbog Hardija tj njegovog Wicker Mana iz sve snage trudio da mi se ovo dopadne, ali nije išlo. Ovo je zaista loše. 

Ok, kontam da je ovo nastavak Wicker Man-a ali ono što mi smeta je što su zapravo prepakovali taj masterpis u ovo đubre. Tamo smo imali priču o sušnim godinama, ovde imamo neku drugu pošast. Već vidite kuda ovo ide. Neko mora da plati, nekome treba pustiti krv da bi sve bilo kako valja. Mislim ok, ali čoveče zar mi to već jednom nisi pokazao. Bolje da si rekao "hej, hoću da napravim doslovni rimejk Wicker Mana i da ubacim sve one scene koje su bile izgubljene". Podneo bih to lakše nego reciklažu i izvrtanje ruglu nečega što je već bilo veličanstveno. 

Evo za nešto ću im odati priznanje. Promenili su način pristupa prema potencijalnim žrtvama. Ovoga puta nisu odbojni kao u orignalu već su prijateljski nastrojeni. I to je dobro, zar ne? Hm. Hajde ovako. Odbojnost i neprijateljsko raspoloženje prema naredniku u originalnom filmu su uveličavale misteriju i stvarale sablasnu atmosferu. Zbog takvih likova je ceo film delovao čudniji i interesantniji. Ovde nije bilo potrebe za takvim stavom zato što za glavne likove imamo dva idiota koje lako možeš da uljuljkaš nekim prijateljskim postupcima. Iako sve oko njih vrišti "bežite odavde", oni ne vide zlo ni u čemu. Nije to zato što su dobrodušni, to je zato što su glupi kao daske. Ok sam sa tim da se ovde ide sa prijateljskim odnosom ali su morali da nam daju takve likove da je način odnosa bitan.

Setimo se muzike iz starog Hardijevog čeda. Pesme su bile neverovatno čudne ali su pričale neku svoju priču. Na žalost, Pol Đovani, čovek koji ih je komponovao nije više među živima. Verujem da bi on ovde napravio još nekoliko memorabilnih stvari. Ali opet, s obzirom na kvalitet filma, možda je i bolje ne ubacivati u njega nešto tako dobro. Za divno čudo, i ovde imamo tek nekoliko dobrih stvari. Neke pesmice i jesu u duhu onog što je ovaj film trebao biti. Na žalost, neke su klasična verska, ljigava propaganda. Ali kada podvučem crtu, muzika, iako nije ni prići onoj iz Wicker Man-a, ima od mene prelaznu ocenu. 

Završnica Wicker Man-a je bila veličanstvena i šokantna. Ovde su išli da drugu kartu i priznajem da je to svetao aspekt filma. Ne mislim na rasplet niti na ono što se desilo, mislim na ideju koju su imali. Ovde jedino vidim da je uložen neki trud. Da je prethodnih 90% filma imalo kakav takav kvalitet, da su likovi barem 1% bili vredni pažnje, ovakva ideja na kraju je mogla da donese neki kvalitet. Imamo opet ta čudna verovanja, običaje i obrede ali dok je film u ranijem periodu ukazivao na njih, bili smo zatrpavani drugim glupostima. Scene izgledaju prelepo, okruženje je fenomenalno i što se toga tiče, postojali su svi preduslovi za uspeh. Ali zbog predvidivosti i mlakih likova, zbog težnje nekom usilovanom humoru zbog čega ne znamo više ni kom žanru pripada ovaj film, i kraj je omanuo kao i sve ostalo. 

Hardi sprema još jedan nastavak. Ne znam šta da kažem i šta da očekujem. Čovek koji je napravio Wicker Man-a uspeo je da omane u skoro svakom aspektu u ovom nastavku. Neubedljivi likovi, loši dijalozi, naivna priča, predvidivost na svakom koraku, neiskorišćenost nekih glumaca koji su mogli da dostave (Greem MekTaviš, Klajv Rasel), preloše prepakivanje stvari koje su bile dobre u Wicker Man-u, sve je dovelo do toga da se zapitamo ima li potrebe za još jednim nastavkom.

Zanimljivosti:
Snimanje je trebalo početi 2007 ali je zbog finansijskih razloga odlagano do 2009. Uloga Ser Lahlana Morisona je originalno pisana za Kristofera Lija. Li je na snimanju filma The Resident (2011) povredio leđa i morao je da odustane od uloge. Ipak, pojavio se u jednog kratkoj sceni. Ulogu koja je bila namenjena njemu preuzeo je MekTaviš a ulogu koja je bila namenjena MekTavišu preuzeo je Rasel. Džoan Kolins je trebala biti Lijeva partnerka u filmu ali kada je Li odustao i ona je zamenjena sa Žaklin Lenard.

Naj scena:

Kraj trke.

Moja ocena: 4/10

Нема коментара:

Постави коментар