Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

петак, 08. мај 2015.

Borgman (2013)


Borhman (2013) on IMDb
Alternativni naziv: Borhman
Žanr: Drama | Triler
Režija: Alex van Warmerdam
Glumci: Jan Bijvoet, Hadewych Minis, Jeroen Perceval

Priča:
Skitnica ulazi u život arogantne porodice iz višeg staleža i od njihovog života pravi noćnu moru.

Moj osvrt:
Borgman je jedan od najčudnijih, ako ne i najčudniji film koji sam do sada gledao. Sa jedne strane je prilično pitak, sa druge veoma težak. Povremeno je užasno konfuzan a opet se jasno vidi šta se tu događa. Jasno vam je šta je cilj ali nije baš najjasniji način koji vodi do tog cilja. Teško je opisati ovaj film, teško ga je objasniti, teško je shvatiti sve što on hoće da ispriča. 

Ne pokušavajte da objasnite ovaj film i da mu ogolite svaki detalj. Podsećam, gledaćete psihološko slamanje jedne porodice. Gledaćete kako nerealne stvari koje im se dešavaju, od njihovog života stvaraju realnu noćnu moru. Razmislite o košmarima koje ste imali. Koliko je tu stvari koje je lako objasniti i napraviti logičan sled događaja a koliko je zapravo prisutno konfuznih, neobjašnjivih i nadrealnih stvari bogatih ludilom. To je jasna aluzija na noćnu moru. Sve što je film kompleksniji, noćna mora je očiglednija, veća ali i nadrealnija. 

Na samom početku filma vidimo da Borgman i njegovi pomagači žive pod zemljom i odatle bivaju isterani od strane sveštenih lica. Ovo je odlična aluzija na proterivanje Satane od strane Boga. Sa druge strane, ovo je odlična aluzija i na to da smo mi ljudi pustili zlo tj. oslobodili ga da luta zemljom. Ne pokušavamo trajno da se oslobodimo zla već ga teramo i prebacujemo na nekog drugog. Bitno nam je da samo mi nismo pod uticajem zla. Ima tu svega po malo. U svakom slučaju, reč je o nečemu mračnom što nije baš lako prepoznati na samom početku filma. 

Možda bi najpribližnije bilo reći da je ceo film zapravo oslikavanje toga kako zlo deluje podvodljivo, kako lako zavede ljude da krenu pogrešnim putem. Na prvi pogled, ono deluje sasvim nevino. Pogledajmo samog Borgmana kako prilazi ljudima. On traži samo malu pomoć, mali gest dobrote. Vidite li nešto zlo u tome? Naravno da ne, ali kako da vas neko lako navede na loš put ako od vas jasno traži da napravite pogrešan korak, da napravite neki sulud postupak. 

U jednom momentu Borgman kaže jednom od likova da ga poznaje. Zamislite se malo ovde. Zlo koje poznaje čoveka. Kako god to zvučalo, nije li to prelep način da se kaže da je neko već učinio nešto zlo, da je neko sklon nečemu mračnom. Ne mora to nužno da bude zla osoba ali je dozvolila da se njeno belilo okalja. Na neki način to je kao da ste znali da neko nepoželjan može da dođe ali ste svesno ostavili otključana vrata. Nije slučajnost što to postaje prva osoba sa kojom se  Borgman povezao. 

Zanimljiv mi je način na koji sam Borgman reaguje što se više ta osoba otvara ka njemu. On joj posvećuje sve manje pažnje. Pazite, jeste to povezano i sa onim da joj od života pravi pakao ali ako se zagledamo, Borgman već prilazi drugim osobama pokušavajući i njih da pridobije. Nije ovo najbolji film sa tim fazonom. Deveta Kapija Polanskog je majstorija prve vrste. Lako je pridobiti osobu koja želi da ti priđe - izazov je pridobiti onog ko je pristalica svega suprotnog od vas. 

Pisao sam već o tome kako su deca nesvesna zla. Ovaj film je odvratan u tom smislu što decu privlači zlu bajkama. Nečim što deci treba da probudi osećaj lepog, da pokrene lepe emocije, zlo ulazi pod kožu i tera ih da nesvesno deluju u lošem smeru. Nego, mislite li da zlo samo decu kupuje bajkama? Oooo ne. Ljudi se potkupljuju upravo bajkama, bajkama da će im biti bolje, bajkama o neverovatnoj dobiti, uslovima, zadovoljstvima, obećanjima. Samo je bitno znati o čemu ko mašta. Većina ljudi bi za svoju bajku učinilo sve. 

Videćemo kako seme zla raste, videćemo kako zlo obuzima sve i videćemo potpuni haos koji donosi. Upečatljvo je to što zlo upravo preokrene najveće vrline ljudi, ljubav, nevinost, povrenje, hrabrost, smirenost itd. Videćete potpuno izvrtanje svake od velikih vrlina. Dok se ljudi menjaju, svet oko njih se pretvara u pakao (to je ovde baš slikovito prikazano) Problem je što čovek koji je obuzet zlom u cilju sopstvenog zdovoljenja previše slep za sve oko sebe. Na kraju, za njega zlo postane jedna obična predstava kojoj aplaudira. Onog ko gleda sa strane to samo može da boli. Zbog toga ćete osetiti nelagodu dok sa strane gledate šta se jednoj porodici dešava. 

Borgman je prilično surov film. Retki su filmovi koji vam ponude jednu verziju pri čemu ne daju šansu onoj drugoj. Borgman upravo ne nudi spas, ne nudi nadu, ne nudi šansu za izbavljenjem. Zlo dopre do čoveka, zlo ga trajno obeleži a tada je gotovo. Čovek je previše slep da vidi šta mu se desilo, čovek je previše zaveden da ga zanima šta drugi osećaju. Ne samo da se promenio, čovek i sam postaje zlo koje uvlači druge. Na tu kartu veoma uspešno igra ovaj film. Ovo je bez ikakve sumnje konfuzan i jako čudan film. Takođe, bez ikakve sumnje, ovo je jedinstven, veoma dobar i nadasve zao film kome treba pružiti šansu.

Zanimljivosti:
2013 je ovo bio prvi holandski film prikazan u Kanu posle 38 godina. Iako to nije navedeno u filmu, Borgmanovo ponašanje podseća na ponašanje "alpa", demona noćnih mora iz nemačke tradicije. Zvanični predstavnik Holandije za Oskara za strani film.

Naj scena:

Početak

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар