%2B-%2Bposter.jpg)
Žanr: Horor | Naučna Fantastika
Režija: Ubaldo Ragona, Sidney Salkow
Glumci: Vincent Price, Franca Bettoia, Emma Danieli...
Priča:
Kada zaraza ljude pretvori u žive mrtvace, poslednji čovek na Zemlji postaje odlučni lovac na vampire.
Moj osvrt:
Metisonovu knjigu "Ja sam Legenda" sam pročitao pre nekih pola godine. Očekivao sam lako i zabavno štivo, ništa više od toga. Dobio sam odličnu knjigu sa neverovatnom simbolikom, slobodno mogu reći masterpis. Kada su u pitanju ekranizacije, uključujući i ovu, pogledao sam tri. Omega Man je zabavan, povremeno originalan ali nije uspeo da donese nešto više. Malo su izgubili dramu zbog šminke ali sve u svemu, bio je to ok filmić. Ja sam Legenda sa Vil Smitom ne zaslužuje da nosi isto ime kao ova knjiga. To je "Ja sam Legenda" za dečicu. Potpuno promašeno viđenje onog što ova knjiga jeste. Last Man on Earth se najviše približio knjizi ali je prilično zbrzan. Bez obzira na relativnu sklepanost, ovo je najbolji film po pomenutoj knjizi.
Režija: Ubaldo Ragona, Sidney Salkow
Glumci: Vincent Price, Franca Bettoia, Emma Danieli...
Priča:
Kada zaraza ljude pretvori u žive mrtvace, poslednji čovek na Zemlji postaje odlučni lovac na vampire.
Moj osvrt:
Metisonovu knjigu "Ja sam Legenda" sam pročitao pre nekih pola godine. Očekivao sam lako i zabavno štivo, ništa više od toga. Dobio sam odličnu knjigu sa neverovatnom simbolikom, slobodno mogu reći masterpis. Kada su u pitanju ekranizacije, uključujući i ovu, pogledao sam tri. Omega Man je zabavan, povremeno originalan ali nije uspeo da donese nešto više. Malo su izgubili dramu zbog šminke ali sve u svemu, bio je to ok filmić. Ja sam Legenda sa Vil Smitom ne zaslužuje da nosi isto ime kao ova knjiga. To je "Ja sam Legenda" za dečicu. Potpuno promašeno viđenje onog što ova knjiga jeste. Last Man on Earth se najviše približio knjizi ali je prilično zbrzan. Bez obzira na relativnu sklepanost, ovo je najbolji film po pomenutoj knjizi.
%2B-%2B2.jpg)
Verujem da priču znate. Zaraza vlada i mi pratimo jednog čoveka koji je imun i sam se bori protiv svega. U novoj verziji ovog filma su odlučili da to budu neki efektima nabudženi vampiri što zaista ne služi ničemu. U Omega Man su očigledan primer simbolike o kojoj ću kasnije. U Last Man on Earth su isto to. Oni neko vreme deluju kao zombiji koji pomalo i rezonuju. Nije to nešto opasno sjajno na izgled ali opet radi posao bolje od efekata za klince.
%2B-%2B3.jpg)
Ono što u ovakvoj priči moraš da dostaviš je drama. Čovek je izgubio sve, sam je i moraš da pokažeš efekte te samoće. U I Am Legend su donekle uspeli to da predstave. U Last Man on Earth su to doveli na zavidan nivo. Ne kao u knjizi ali svakako zadovoljavajuć. Recimo imamo jednostavnu scenu gde glavni lik uzima dečiju lutku u ruku i zamisli se. To je sitan detalj ali pokazuje već nešto. Vidi se i zasićenost celom situacijom. Kada toliko vremena provedeš u borbi protiv nečega i ne možeš pobediti, ne vidi se izlaz, mora se javiti i malodušnost, mora se javiti i izgubljenost, mora se javiti i koketiranje sa predajom. Ovde vidimo sve. Vidimo da se bori ali vidimo i koliko mu je teško. Vidimo da polako gubi nadu. Nema filmskog heroja, samo odlučan, običan čovek.
%2B-%2B4.jpg)
Čovek ima neke ustaljene navike, stvari koje non stop ponavlja. Vremenom se on njih zasiti i menja ih. Stvar je što mu navike na koje ovaj čovek pokazuje spašavaju život. Kroz gađenje svakodnevnom rutinom mi zapravo vidimo koliko je ovom čoveku dosta svega. Sada već možemo postaviti pitaje, ako je izgubio ženu i dete, šta to gura ovog čoveka napred? Šta ga motiviše da svakog dana traži izlaz, da traži lek za one kojima lek ne treba, da pokušava da spase one koji ne žele spas?
%2B-%2B5.jpg)
Veliki deo filma je posvećen sećanju glavnog lika. To se ispostavilo kao dvosekli mač. Problem sa tim je što je dosta usporio do tada prilično brz film. Zapravo da film traje znatno duže, ovo ne bi ni bio problem i bilo bi dosta vremena da se ona priča iz knjige primi kako treba. Sa druge strane ova priča iz prošlosti daje neko objašnjenje i početak nečeg što je dovelo do ovako lošeg stanja. To i nije tako bitno koliko je moćno prikazana drama glavnog lika. U verziji sa Vil Smitom gubitak žene i deteta je odrađen pomalo patetično i već viđeno. Ovde je to opak šamar. Iskreno, od filma iz ove godine nisam očekivao ovako mudadžijske stvari. Drama glavnog lika je zaista potresna i donosi set memorabilnih scena.
%2B-%2B6.jpg)
Zapravo ovaj film (tačnije knjiga) je odlična simbolika na to kako se svet menja. Koliko puta ste čuli da je viteštvo izumrlo, da nema više džentlmena, da se niko više ne bavi određenim zanatom, da niko više ne pravi takvu i takvu muziku, da se sve manje ljudi druži uživo itd. To je jasan pokazatelj da se svet menja. Zamislite sada zaražene ljude kao one koji prihvataju promene a čoveka čiju priču gledamo kao nekog ko te promene odbija. Film jasno aludira na promene na gore jer one ne trpe različitost. Što smo stariji, svesniji smo tih loših promena. Ne potresaju nas mnogo ako je naš svet u njima siguran. Ali šta ako nije? Šta ako se menjaju oni koje volimo? I tu ovaj film poentira opasnim scenama.
%2B-%2B7.jpg)
Vidite li sada gde film sa Vil Smitom pada? Ovaj film promenjene ljude konačno prikazuje kao svesne. Kada prihvate promenu, ti ljudi su potpuno svesni ali su prihvatili zlo u sebi. To može i ovako da se gleda. Npr. vidimo haos koji se dešava oko nas. Zamislite da taj haos ljudi prihvate kao normalno ponašanje. Onda mi postajemo oni koji su čudni a oni postaju sistem koji određuje vrednosti. Šta onda znače oni CGI vampiri iz Ja sam Legenda? Tu onda imamo površnu priču o zombijima i čoveku koji treba da preživi sve to dok se nada da će pronaći još živih. Svaki film o zombijima je takav. Neću čak ni da pominjem koliko je taj film sa Smitom očajno razradio priču sa psom. Poglavlje u knjizi gde se odvija priča sa psom baš ostavlja gorak utisak. Ovaj film je donekle fino preneo tu priču ali mi smeta što ju je zbrzao pa ne ostavlja toliko jak utisak. Mogli su tu priču razvući između ostalih. Tada bi ovo baš imalo željeni impakt. Ali za to je bio potreban znatno duži film.
%2B-%2B8.jpg)
Zamislite sada čoveka koji odbija promene koje i nisu baš dobre, koji ne želi da prihvati deformaciju koje novo doba donosi, koji i dalje radi sve po starom. Nije li to čovek koji se suprotstavlja sistemu koji je truo? Nije bitno što je taj sistem moćniji, što je većina u tom sistemu. To ovog čoveka čini još većim jer vidi dalje od ostalih. Nije li ovakav čovek heroj jer ne prihvata ono što mu sistem nalaže. Nisu li heroji upravo takvi, dovoljno ludi da ustanu protiv lošeg, protiv snažnijeg? Bolna činjenica je da su takvi ljudi sve ređi. Vidite li sada paralelu sa ovim filmom. Nije li taj čovek veliki, nije li poželjan a opet teško da ga možemo pronaći. Nije li on deo priča koje slušamo? Nije li on legenda?
Zanimljivosti:
Kada Prajs ubacuje tela u svoj automobil, to nisu lutke već pravi ljudi. Sam Prajs je insistirao na ovome. Iako je ovaj film verniji knjizi nego li Omega Man i I Am Legend, on je promenio ime glavnom liku. Džordž Romero je izjavio kako mu je ovaj film bio inspiracija za Night of The Living Dead. Sam Ričard Metison (autor knjige) je napisao scenario za film ali kako mu se rezultat nije dopao, tražio je da ne bude naveden kao scenarista. On je smatrao da Prajs zbog svoje prefinjenosti nije pravi izbor za glavnu ulogu.
Naj scena:
Zanimljivosti:
Kada Prajs ubacuje tela u svoj automobil, to nisu lutke već pravi ljudi. Sam Prajs je insistirao na ovome. Iako je ovaj film verniji knjizi nego li Omega Man i I Am Legend, on je promenio ime glavnom liku. Džordž Romero je izjavio kako mu je ovaj film bio inspiracija za Night of The Living Dead. Sam Ričard Metison (autor knjige) je napisao scenario za film ali kako mu se rezultat nije dopao, tražio je da ne bude naveden kao scenarista. On je smatrao da Prajs zbog svoje prefinjenosti nije pravi izbor za glavnu ulogu.
Naj scena:
%2B-%2B1.jpg)
Zgarište
Moja ocena: 7/10
Cao ubacite film za ocenu i misljenje a film je Next of kin 1989, nije na spisku. :)
ОдговориИзбришиDa li si pored "Ja sam Legenda" čitao još nešto od Metisona? Meni je on i dan danas najveće otkrovenje žanrovske književnosti i prosto ne mogu da verujem da je taj čovek i dalje ovako podcenjen, posebno u kraćim formama gde je napravio gomilu neverovatnih stvari a o kojima se u književnim krugovima fantastike i horora gotovo i ne govori. Ako nisi pročitaj zbirku kratkih priča "Born of Man and Woman" - fantastična stvar.
ОдговориИзбришиOd Metisona sam još samo čitao Paklenu Kuću i to baš davno. Ne sećam je se kao nečeg čime sam bio oduševljen iskren da budem. Dok mi je "Ja sam legenda" masterpis. Moram potražiti onda još nešto tako da hvala za preporuku.
ИзбришиIskreno da ti kažem, i meni je "Hell House" daleko od njegovog genija, previše je tu "jeftinog Poa" kako bi rekao jedan drugi majstor Tomas Ligoti. Od novelističkog rada bih ti pod obavezno preporučio "A Stir Of Echoes" i "The Shrinking Man". Što se tiče kratke forme tu hvataj za šta se uhvatiš jer tu čova ne greši, tu je on, usudio bih se reći, šampion žanra. Ne treba zaboraviti i da je on imao priličnu ulogu u stvaranju kultnog statusa legendarne "Zone Sumraka" tako da nema sumnje da se radi o podcenjenom genijalcu.
ИзбришиGeneralno kada pričamo o književnosti fantastike voleo bih da čujem neke tvoje favorite jer kako vidim, uz horor to ti je omiljeni žanr pa da proverim gde smo na talasnim dužinama:)
Sigurno ću zaboraviti nešto da pomenem :)
ИзбришиKad su knjige u pitanju nemam omiljeni žanr. Obožavam klasičnu književnost. Tu mi najviše leže Francuzi i generalno retko se desi da mi se neki klasik ne dojmi. Do sada čini mi se samo Ljubavnik Ledi Četerli i Prohujalo sa vihorom. Tri poslednja klasika koja sam čitao, Stajnbekovi Plodovi Gneva (masterpis), Martin Idn - Džek London, još jedan masterpis i Evgenija Grande (Balzak) isto odlična. Tako da sa klasicima nema greške. Od domaćih pisaca, Pekić, Pavić, Andrić, Selimović, Basara, Crnjanski ... Propustiću nekog sigurno. Od tih neklasičnih, volim originalne stvari, što po stilu kojim se piše što po ideji. Ima pisaca gde sam pročitao jednu knjigu i omdah se oduševio (Uelbek recimo) pa želim da ih istražim više. Toliko toga sam pročitao ali toliko toga me još čeka :)
Nisam puno relevantnih sci-fi stvari pročitao. Klarkovu odiseju jesam. Šteta samo za nemaštovit kraj ali me taj čovek nekako zaledi sa tako realnom vizijom budućnosti. Trenutno iščitavam Asimova (Zadužbina) a pročitao sam Robote (Ja robot, čelične pećine, Golo sunce). Čekaju me Dina, Expanse i saga o Vorkosiganu. Od Epske fantastike, za sada mi je samo Tolkin vredan pažnje. Martin je odličan kao pisac drame i sapunice ali nema to puno meni veze sa fantastikom. Da me maneš 100 strana čitanja ko je koga naguzio i onda iznenadno ubistvo. Nemam ti ja tri života sine. Džordan je dobro krenuo sa Točkom Vremena ali je onda ubio u pojam i serijal i mene. Tu me čekaju Rotfus, Edings, Gemel i još poneki.
Tako da nemam favorite u žanru, imam samo vrhunske knjige iz raznoraznih žanrova :)
Shvatam šta hoćeš da kažeš u potpunosti nego sam kontao da si filmsku žanrovsku strastvenost preneo i na književnost ali sam kiksnuo izgleda:) Šalim se naravno, ni ja nemam žanr koje preferiram uopšte, volim šta mi se svidi, as simple as that. Konkretno što se tiče književnosti dalo bi se zaključiti da blagu prednost poklanjam američkog postmodernizmu i dalekoistočnom modernizmu kao i nordijskoj poeziji i drami što mi je i profesionalno uža specijalnost:) Vidim da pričamo isključivo o romanima i novelama ovde i da smo napravili jasnu distinkciju između njih i ostalih vrsta o kojima možemo nekom drugom prilikom te ću se složiti sa mišljenjem o klasicima koji retko omanu a posebnu se slažem sa stavom o odvratnom supremacijskom romanu Prohajulo s vihorom koji je još i stilski patetično skrojen. Drago mi je što si Basaru pored ovih kultnih majstora uvrstio u genijalce iako se protiv njega u našim intelektualnim krugovima(i levo i desno) vodi snažna antikampanja i pokušaj diskreditacije njegovog opusa. Nedavno sam vodio onlajn raspravu s jednim levo orijentisanim teoretičarem književnosti o Basarinom novom romanu Kontraendorfin i razočarao sam se zbog količine političke ostrašćenosti naše "elite".
ИзбришиAko tražiš "originalne stvari" u prozaista ja ti preporučujem dvojicu veterana američkog postmodernizma za koje glavu dajem da će ti se svideti - Tomas Pinčon i Pol Oster. Drsko bih se usudio reći da su oni tvoja šoljica pepsija a pod uslovom da ti se svide nagrni slobodno i na Džefrija Eugenidesa i Dona DeLila...
Herbert Džordž Vels, Ursula K. Legvin i Januš Zajdel tvore sveto trojstvo SF-a kod mene a "Ostrvo dr Moroa" i "Leva ruka tame" su bez premca najveća dela žanra koje svaki pravi bibliofil treba pročitati bar jednom u životnom veku. Ima tu još gomila preporuka ali neprijatno mi maksimalno da te svaki put trpam nekim preporukama kao da sam napaljeni srednjoškolac pa pokušavam da napravim određenu redukciju u svojim komentarima ali kao što vidiš, ne ide mi baš najbolje:)
Ne treba da ti bude neprijatno. To je jedno od najvećih bogatstava mog blogovanja. Ljudi koji mi donesu nešto novo. Recimo na poslu sam kliknuo sa kolegom koji je isto bibliofil i on mi je približio Peljevina, Sorokina, Mišimu pa i Bulgakova kojeg nisam ni istraživao posle Majstora i Margarite. Ne samo njih, tu je gomila pojedinačnih knjiga za koje sam saznao od njega. Ista situacija na blogu. Ljudi mi preporučuju razne filmove i knjige i onda kad naletim na tako nešto, lako se odlučim da kupim. To je upravo neka širina koju čovek dobija - to što dozvoliš da te neko obogati nečim. Ne moraš da klikneš sa svim tim ali uvek se nađe nešto što te oduševi.
ИзбришиEto, kažem da ću nešto zaboraviti. Velsovo Ostrvo Dr. Moroa i Nevidljivog Čoveka obožavam. Sećam se da sam Nevidljivog Čoveka čitao u avionu i nervirao se što avion sleće jer nemam još 20tak minuta da završim knjigu :)
Iluzorno je pričati sa ljudima koji umetnika procenjuju po političkoj ili bilo kakvoj drugoj orijentaciji. Nemam ti ja tri života da njih ubeđujem u nešto. To su ljudi koji ne žele da otvore um za nešto drugačije i ostanu duhovno osakaćeni. Basara me oduševi svaki put. Poslednje što sam čitao je Očaj od Nane i kako je povezao tu nekoliko priča, ono je fascinantno, pogotovu priča o sporednom liku čije postojanje traje jedan tren a on je svestan toga. Jezivo. Voleli ga ili ne, Basara je genijalac i za mene verovatno naš najveći živi pisac.
Vidiš ja Peljevina baš gotivim i njegova zbirka priča "Ontologija detinjstva" je savršenstvo i nešto najbolje što je nastalo u Rusa poslednjih 30-40 godina sigurno dok Sorokina ne mogu svariti pa sve da me trpaš entero probioticima:) Ljudmilu Ulicku takođe obožavam i preporučio bih ti "Sonječka i druge priče"
ИзбришиDrago mi je to što čujem za Velsa i nadam se da će ti se i Ursula jednako svideti. Iz 21-og veka Nil Gejmenovi "Američki bogovi" su najbolje što sam pročitao od žanra, to bi trebalo da imaš na reportoaru.
Basara jeste od najvećih naših živih književniku uz verovatno Davida Albaharija koji je genije na svetskom nivou i Dragana Velikića koji me ovako pojavom užasno nervira dok mu književni talenat ne mogu osporiti. Bio bi red i da pomenem Jelenu Lengold i Dubravku Đurić, njihova poezija je pravo blago. Bekim Sejranovića bi mi regionalno bio najveći živi književnik da se nija desila ta prokleta tragedija. I ako budeš uspeo da nađeš pročitaj obavezno dramu Almira Imširevića "Kad bi ovo bila predstava..."
Potpuno se slažem u vezi Džordža RR Martina. Ali samo kada su u pitanju Pesme leda i vatre i njegova kompletna epska fantastika. Medjutim, na početku njegove karijere je pisao sf prozu.Pre svega, kraće forme. I to je radio briljantno, ali nije baš zaradjivao puno, pa se posle komercijalizovao. Preporučujem novelu Pesma za Liu. Priču o ljubavi, religiji, usamljenosti. Pravi biser. Imaš je na netu u okviru sf almanaha Monolit broj 1. Budući da se ovde piše o Metisonu, preporučio bih ti pripovetke od Martina: Kraljevi peska, Noćni letači i Trgovci kožom. U pitanju su sf horori sa visokim umetničkim ambicijama (nikako ne gledaj igrane filmove i TV filmove koji su radjeni po nekima od njih, jer ćeš se grdno razočarati). Mislim da su Kraljevi peska za nijansu i bolji od Ja sam legenda, ali to je stvar ukusa. Za kraj od Ričarda Metisona preporučujem njegovu debitantsku (bio je to eksplozivan debi) pripovetku Rodjen od čoveka i žene.
ОдговориИзбришиDa da, zaboravio sam da kažem da se moj komentar odnosi na Pesmu Leda i vatre. Ne mogu da mu ospodrim sjajne likove, tu nema dileme. Moj stari se primio na Pesmu Leda i Vatre pa sam mu Pesme Snova i Vitez Sedam Kraljevstva od Martina, dok sam sebi uzeo Grozničavi San jer je horor. Juče sam baš pogledao, od Metisona, pored Paklene Kuće i Ja Sam Legenda, imam još samo Komešanje odjeka tako da ga moram imati u vidu i za još neku nabavku. Hvala za preporuke
Избриши