Kod nas nazvan: Tišina
Žanr: Avantura | Drama | Istorijski
Režija: Martin Scorsese...
Glumci: Andrew Garfield, Adam Driver, Liam Neeson ...
Priča:
U 17. veku, dva portugalska sveštenika putuju u Japan kako bi propagirali Katolicizam i pronašli svog mentora o kom kruži glasina da se odrekao vere.
Moj osvrt:
Skorseze je bez ikakve sumnje jedan od velikana. Svaki njegov film ima potpis, njegovi likovi su memorabilni, njegovi filmovi su garantovani kvalitet. E taj isti Skorseze je uspeo da napravi neopisivo smeće od filma po imenu Silence. Pre nego što dignete glas svi koji se protivite, dozvolite da vas ubedim da ovaj film ne samo da vređa pripadnike bilo koje druge vere osim hrišćanske, ovaj film vređa i hrišćane big tajm. Ako to sami ne shvataju, onda zaista treba da se zapitaju u šta to veruju. Ovo je film koji je pravljen po narudžbini popova koji sa duhovnim imaju mnogo slabije veze nego sa materijalnim. Ako vam kažem da je imao premijeru u Vatikanu, sve sam vam rekao. Ovo je zaglupljeno do krajnjih granica. Ovo je prazno jer ne govori ništa. Ovo nema suštinu. Ovome sam poklonio četvorku jer svaka scena izgleda kao prokleti spektakl - ali samo izgleda. Zagrebite samo malo i videćete da ispod leži propagandno đubre neopisivih razmera.
Na početku vidimo sveštenika (Nison) koji gleda kako mu sveštenike saborce muče kako bi se odrekli religije. On kaže da su sveštenici sami tražili da budu mučeni kako bi dokazali svoju veru. Jel to suština uzvišenog verovanja? Jel to dokaz vere? Da li Biblija kaže u nekom od zakona ili pravila "daj drugom da odseca udove tvoje kako bi pokazao veru svoju"? Da li si ovim učinio veliko delo? Da li si ovim ubedio da je tvoja vera jaka ili si nesposoban da napraviš nešto dobro pokazavši do čega je tvoja vera dovela? Ako ćemo u detalje, Hrist nije tražio da bude razapet kako bi pokazao da su njegovi stavovi ispravni. Ne pokazuješ veru time što ćeš od sebe napraviti mučenika i patetičnog idola. Veru pokazuješ tako što ćeš postupati po njoj i biti ono što ona zapravo i jeste.
Elem, do sveštenika u Evropi dolazi vest da se brat sveštenik Nison odrekao vere. To oni primaju u neverici i kreću na put u Japan da ga pronađu. Kada dolaze u neko japansko selo vide težak položaj hrišćana. Oni su progonjeni, pate i održavaju verske obrede u tajnosti. Čekaj, stani, šta, kako, zbog čega? Ovi ljudi u filmu su takvi da im je svrha da pokažu da su hrišćani, da se kriju, da budu mučeni i to je to. Bukvalno ništa drugo tu ne vidite. Tu dolazimo do suštine - čovek se koristi na najljigaviji mogući način za promociju nečega. Još jedna stvar je što vas film do ovog momenta ničim nije uputio niti ubedio u ovo što gledate. Odakle ta patnja. Kako su Japanci uopšte prihvatili Hrišćanstvo i postali toliko opčinjeni, šta ih je privuklo, šta su pronašli u tome, kakvu lepotu su otkrili? Aaaa pa nema toga bato. Njihova svrha je da pate i to je to. Jel to onda svrha vere? Jesu li ovi ljudi ovde da glume novog Jova? Film je prepun aluzija na Bibliju i Hristovu priču. Na žalost premalo stvari vezanih za istinsku veru ima. O tome kasnije.
Imamo obred krštenja u tajnosti i na kraju tog obreda roditelji pitaju sveštenika da li su oni sada u raju. Da ponovo napišem sva ona pitanja? Gde je ovde vera? Gde su ovde postupci? Ovde imamo verovanje u pravila, u nešto što su pogrešno razumeli. I sada dolazi dotle da oni kontaju da ipak ne idu u raj na takav način. Smor jebiga, ali šta da se radi, idemo dalje. Možda ćemo sutra doći u situaciju da nas muče da dokažemo svoju veru. Veru u ŠTA? Šta mi nudiš van popovske demagogije? Ništa. Jel to vera? Jel to ono u šta verujete? Jel priča o Jovu nešto što poštujete? Da li biste za Boga dali život vašeg deteta? Da li biste mu oprostili ako ga On uzme? Dolazimo dotle da ovi ljudi pate zbog vere a praktično ne znaju u šta veruju.
Zar jedno od Božjih zapovesti ne kaže kako ne treba da imaš idola. Pogledajte dolazak ovih sveštenika među napaćene vernike. Ako ovo nije idolopoklonstvno, ja ne znam šta je. Ljudi su spremni dati život za njih, ljudi se muče, pate i jedini spas vide u sveštenicima. Šta vam ovaj popovski film govori? Da te Bog sluša samo kroz posrednika u mantiji. Da li zaista verujete u to? Zar ti manitijaši ne osudiše Hrista u koji je stub vere? Da li su vaš Bog i vaša vera vredni vašeg života ili je to ipak vaš pop. Nemojte misliti da sad pljujem po ovom zanimanju. Popove delim na dobre i loše ljude. To je to. Ovde pričam o ciljanom bezobrazluku koji ovaj smrdljivi film prodaje. Pogledajte onda kako Japanci ulažu najveći trud u to da nateraju sveštenika da pogazi svoju veru. Znači ako on pogazi, onda ništa više nije vredno. Kako onda ovo ne vređa iskrene hrišćane? Ima i gore, o tome uskoro.
Rekoh već da vidimo kako likovi pate i veruju u tajnosti. Rizikuju mnogo zbog onog u šta veruju. I onda dolazi scena kada treba da istupe, da pokažu koliko je njihova vera jaka. Upravo tada se okreću jedni protiv drugih. Upravo tada gledaju u drugog tražeći izlaz kako njihov život ne bi bio ugrožen. Ali sveštenik je i dalje zaštićen. Zašto? Šta ovo govori? Da ljudi treba da se okrenu jedni protiv drugih kada je test njihove vere u pitanju? Da čovek treba da isturi tuđu glavu? Da sveštenik kao idol, kao glavni predstavnik vere treba da ćuti dok neko drugi rizikuje? Da, sjajno. Mene ovo kao ateistu ne vređa, ali da sam hrišćanin, bio bih jako besan da se ono u šta verujem prodaje ovako ljigavo. Zapravo ovde vere i nema, ovo je samo demagogija, ovo su samo simboli koji zarobljavaju čoveka.
Ceo film pršti od aluzija na Hrista. Ne kontam zašto Skorseze nije uzeo priču o Hristu i snimio još jedan film na tu temu. Ovako je napravio isto to samo menjajući vreme i likove. Konstatno vidimo segmente koji užasno podsećaju na bilo šta što smo videli i pročitali na temu Hristovog života. Umesto da snimi film o tome, poštovani režiser je snimio film o popovskoj demagogiji, iskorišćavanju Hristovog imena i ljudima koji nemaju svrhu osim da pate za simbol, za idola, ne znajući zašto, šta je zapravo to u šta veruju. Oni nemaju svrhu osim da pate kako bi sveštenikov lik rastao. Smrdljivo do krajnjih granica.
Ceo film se svodi na jedno te isto, na mučenje kako bi čovek pogazio ono u šta veruje. To ćete i gledati non stop. Konstantno neko treba da pogazi svoju veru ili će nadrljati. Ponavljam pitanje, da li tako pokazuješ snagu svoje vere? Ni jednog momenta likovi ne pokušavaju da pokažu šta njihova vera zapravo jeste, čime se vode? Oni samo pokazuju fascinaciju simbolima, rečima urezanim u kamen. Uz sve ovo ide sveštenikov monolog koji se svodi na isto, na patnju što zapravo ne čuje Boga i pitanje da li je on tu. Ceo film je, od prvog do poslednjeg momenta jedno izuzetno mučenje. Odavno mi nije bilo mučno gledati ovako nešto. Skoro tri sata bezobrazluka, praznine, odsustva smisla i suštine. Zašto? Zbog čega? Zbog idolopoklonstva? Sbog smrdljive patetike? Šta si hteo, da me ubediš u veličinu verovanja? Pa trebao si mi dati veru i postupke za tako nešto, a ne idole, simbole i bajku.
Hajde da povučemo paralelu između Braveheart-a i ovoga. U oba slučaja imamo mučenje da bi se čovek odrekao onog u šta veruje. U Braveheart to ima smisla. Čovek koji je bio najveći borac za slobodu mogao je da se odrekne principa ili da odluči drugačije. I jedno i drugo odjekuje i ima uticaj. Recimo da se odrekao principa - ljudi bi nastavili da pate i živeli bi kao i do sada, ako ne i gore. Da je ostao dosledan - to bi bio pokretač. Videli ste epilog, doveo je do nečeg velikog, do promene, do revolucije. Pogledajmo sada situaciju ovde. Recimo da se sveštenik odrekao religije, šta bi se desilo. Ljudi bi nastavili da pate a možda bi i stradali. Možda bi im i vera bila dovedena u pitanje. Jel to iskrena vera? Recimo da je sveštenik ostao dosledan do kraja. - ljudi bi nastavili da pate a možda i bi i stradali.. U čemu je suštinska razlika? Nema je. Ovo je priča jednog sveštenika koji je postao idol. Vera i ljudi su svedeni na objekte koji treba da vazdignu ovog lika u carsko nebesko.
Rekoh već da nema ni V od vere u ovom filmu. Zašto to kažem? Zato što ne vidimo ni jedan jedini postupak vezan za veru, ne vidimo postupanje po onome u šta veruješ, ne vidimo šta oni propagiraju svojom verom. Vidimo samo masku, vidimo šablon, vidimo gomilu pravila koja je nametnuo čovek. Ovde izgleda kao da je vera proizašla iz ikone, iz predmeta, iz crkve. Ne, braćo i sestre, vera je inspirisala sve te stvari kao što je vera i inspirisala gomilu budala da se koriste njome kako bi došli do zarade. Upravo to radi i ovaj ljigavi film. Mene kao ateistu baš briga. Smatraću ove stvari glupavim i promašenim. Ponavljam, da sam vernik, bio bih jako uvređen ovim. Ako bi moja vera bila ograničena religijom i ako bi značila patnju zbog uzdizanja nekog tamo bradonje koji pati jer mu se Bog ne obraća, zapitao bih se u šta ja to verujem.
I taman pomisliš da ne može gore, vidiš onda način na koji su predstavljeni Japanci. Oni su sad ovde nerazumni zlikovci, likovi kojima je jedina funkcija u životu da muče hrišćane. Oni se sprdaju i šale u to ime. Ja bih posle ovoga naterao Skorsezea da odgleda sve Kurosavine filmove jedan za drugim, čisto da vidi koliko je bezobrazan. Ne kažem to samo zato što su ovi likovi bezdušne, okrutne karikature. Kažem to zato što ni ne čujemo njihovu priču. U vreme dešavanja, upliv nove religije na teritoriju nije mala promena. Hajde da vidimo šta to zapravo znači za Japan. Ne, mi to ni ne vidimo. Tu dolazimo do dve stvari. Jedna je egocentričnost tj. isključivost. Dok zli Japanci kažu "sklonite se odavde i verujte u šta hoćete a nama ostavite ovo naše" Hrišćani kažu "samo naša vera je istinska i prava". Pa bravo.
Druga stvar zbog koje sam jako besan je licemerje najgore vrste. Zamislite sada da je u tamo nekom veku neko došao u hrišćanske zemlje pokušavajući da prodaje svoju veru. Sigurno bi bio lepo dočekan. Eeee tu smo. Razlog zbog koga mi se ovaj film posebno gadi je što žmuri na jedno oko, žmuri na oko koje gleda u ogledalo. Ne, niko nikada nije čuo za proklete inkvizicije i zlo koje su nanosili. Ma neeee ,to su bili vaspitači. MARŠ. Zašto niko nema muda da napravi film koji bi se bavio ovim zlima. Ma joook, hajde da napravimo generičke zlikovce i namestimo da su jadni hrišćani ugroženi. Dok su ovde na desetine jadnih ljudi umirale zbog vere u hrista, u isto vreme u Evropi su hiljade umirale samo zato što je posumnjano da ne veruju. Kako bi objasnio koliko je njegova vera jaka, sveštenik kaže kako je gledao mnoge da umiru sa imenom svog Boga na usnama. A šta je sa onim što su umirali u ime tog istog Boga? Ništa a? Izgleda da se samo životi Hrišćana računaju. Kako možeš da osudiš nešto kada radiš isto to, pa možda i gore.
I izdržao sam mučenje do samog kraja da vidim šta će Skorseze da izvede. Barem sam se nadao da će imati kvaku da odradi to na dobar način. Braćo i sestre, Skorseze je naprasno ostao bez muda i nije smeo da žrtvuje svog lika ali ni da ga uvalja u blato. Tu nam je servirao spektakl za popove, bajkovitu majstoriju prve vrste koja apsolutno opravdava nebitnost običnog čoveka i idolopoklonstvo bez ikakvog povoda i smisla. Kako da uvidim veličinu vere kada ne vidim ni najmanji razlog zašto likovi veruju u nju. Kako da smatram da je ona dobra kada likovi bez ikakvog razloga gube glavu zbog nje? Kako da joj znam srž kada likovi veruju u bajku umesto u princip? Kako da cenim čoveka kada je iskorišćen kao nebitni objekat za uzdizanje drugog? Kako da se divim veličanju i idolopoklonstvu kada idol nije napravio ništa osim što je doneo smrt. Kako da mu verujem da njegova religija donosi mir kada ona na ekran servira samo sukob. Kako da verujem nekom ko sudi nečemu što i sam radi? Silence je loš, očajan, jadan film. Silence je uvredljiv do krajnjih granica. Silence je bezobrazan i nadasve licemeran. Silence je sramota koju žalim što sam pogledao.
Zanimljivosti:
Premijera filma je održana u Vatikanu. Skorseze je tokom snimanja tražio potpunu tišinu. Adam Drajver je izgubio oko 25kg za potrebe uloge. Predpremijera je održana pred stotinak sveštenika u Rimu. Nison je izgubio oko 10kg za potrebe snimanja.
Naj scena:
Borba za život drugoga. Zapravo ovde imamo sveštenika koji je svestan patnje drugih i kome nije cilj da čuje Boga već da postupa pravedno. Ali hej, on nije tako bitan ovde. Čovečnost pada pred promocijom svešteništva.
Moja ocena: 4/10
