Žanr: Animirani | Avantura | Komedija | Porodični | Fantastika
Režija: Lee Unkrich
Glumci: Tom Hanks, Tim Allen, Joan Cusack...
Priča:
Dok se Endi sprema da ode na koledž, Vudi, Baz i ostatak družine suočavaju se sa neizvesnom budućnošću kada ih, zbog nesporazuma, odnesu u obdanište puno novih igračaka.
Moj osvrt:
Ono zbog čega Pixaru skidam kapu je što su njihovi crtaći namenjeni svima i za svakog imaju prave vrednosti. U Toy Story 3 deca će videti ono što traže - avanturu, humor i igračke koje ponovo kreću u veliku akciju. Mi odrasli ćemo gledati sasvim nešto drugo. Čini mi se da je ovaj film više posvećen ipak nama nego najmlađima. (Ok, moram da reprizram UP, postoji šansa da sam bio jako nepravedan prema njemu). Šta je to što mi gledamo u ovom filmu? Braćo i sestre, gledamo priču o odrastanju, o rastancima, o prihvatanju da neke stvari ne nestaju onda kada ih ostavimo već onda kada ih zaboravimo.
Mislim da svi imamo neku kutiju koja više ne stoji ispod kreveta. Možda je završila negde na tavanu, možda je u podrumu, možda je i odavno bačena. U njoj su bili vojnici, autići, plišani medvedi, lutke, kocke... Kao deca, bili smo uvereni da ćemo ih čuvati zauvek. A onda se, gotovo neprimetno, jadnog dana nismo više vratili po njih. Niko nas nije na to naterao, niko nas nije učio tako. Braćo i sestre, jednostavno smo odrasli.
I upravo zato me Toy Stoy 3 pogađa jače nego prva dva dela. Ovde više nije pitanje da li igračke ožive kada ih ne gledamo. Ovde je pitanje šta im se dešava kada dete prestane da bude dete i veruje u magiju.
Endi odlazi na fakultet. Za njega je to početak novog života. Za Vudija, Baza i ostale, to je kraj jedinog života koji su ikada poznavali. I u toj tako jednostavnoj ideji se krije ogromna količina tuge koju ni ozbiljniji filmovi od ovoga ne umeju baš često da prenesu.
Najlepša stvar ovog filma je što ni jednog momenta ne osuđuje Endija. Bilo bi lako napraviti priču u kojoj dete izdaje svoje igračke. Ali onaj ko je pravio ovaj film veome dobro razume da odrastanje nije izdaja. To je prirodan tok života. Deca nikada ne prestaju da vole svoje igračke. Prestaju da se igraju jer polako postaju neko drugi. I to je razlika koju mnogi zaboravljaju. Mi ne prerastamo igračke zato što nam više nisu bitne. Mi ih prerastamo zato što su one savršeno obavile svoj posao.
One su bile naši prvi prijatelji, naši prvi heroji, naši prvi svetovi koje smo sami stvarali. Naučile su nas da maštamo mnogo pre nego što smo naučili da budemo ozbiljni. Zbog toga je Vudi oduvek bio mnogo više od glavnog junaka. On predstavlja onaj deo detinjstva koji odbija da poveruje da je njegovo vreme prošlo. Ne bori se on za policu ili sobu. On se bori za uspomenu da je nekome nekada bio ceo svet.
Film na jako pametan način prikazuje i vrtić Sunnyside. Na prvi pogled izgleda kao raj za igračke. Deca na sve strane, stalna igra, večna svrha. Ali onda shvatiš da ni večna svrha nije dovoljna ako ne postoji ljubav. Razlika između igre i grubosti nije u tome šta dete radi, već kako vidi ono čime se igra.
Lik Lotsoa je jedan od boljih negativaca koje je Pixar napravio. Ne zato što je zao već zato što ga je razočarenje pretvorilo u čoveka tj. plišanog medu koji više ne veruje da dobrota ima ikakvog smisla. Njegova priča zapravo je upozorenje šta se dogodi kada dozvliš da te jedno napuštanje definiše zauvek.
Naravno, film je i dalje beskrajno zabavan. Akcione scene, humor, bekstva i gegovi funkcionišu jednako dobro kao i uprethodnim nastavcima. Pixar nikada ne zaaboravlja da je ovo pre svega avantura za klince. Ali za razliku od mnogih koji emociju ostavljaju za kraj, ona je ovde prisutna u skoro svakoj sceni.
A onda dolazi ona scena. Neću je prepričavati. Mislim da nema potrebe. Svako ko je gledao Toy Story 3 zna na koju mislim. To je jedan od retkih momenata u animiranom filmu kada potpuno zaaboraviš da gledaš plastiku, tkaninu i gumu. Pred tobom više nisu igračke. Pred tobom su prijatelji koji su zajedno sa tobom ceo život.
Mislim da je malo scena u istoriji animacije toliko iskreno emotivno izvedeno kao Endijevo opraštanje od svojih igračaka. Ne zato što je tužno što ih poklanja. Naprotiv. Tužno je zato što svi znamo da taj trenutak postoji za svakog od nas. U krajnjem slučaju, to ne mora biti igračka. Može to biti bicikl, stari stripovi. Svi jednog dana, a da nismo toga ni svesni, poslednji put uzmemo nešto što je obeležilo naše detinjstvo. Stvar je u tome što tek mnogo godina kasnije shvatimo da je to bio poslednji put.
Zato Toy Story 3 toliko snažno pogađa odrasle. Ne tera nas da se setimo igračaka. Tera nas da se setimo dece koja smo nekada bili. A to su dve potpuno različite stvari. Na kraju ne ostane ti utisak da si gledao priču o Vudiju, Bazu i Endiju. Ostaješ razmišljajući o sopstvenom detinjstvu. O svim onim sitnicama koje si jednog dana ostavio iza sebe, potpuno uveren da ćeš ih se uvek sećati.
I tu leži najveća vrednost ovog filma. Ne podseća nas on da smo odrasli. Podseća nas da u svakom odraslom čoveku i dalje postoji jedno dete koje bi, kada bi samo moglo da bira, još jednom selo na pod sobe, rasulo igračke oko sebe i na nekoliko sati zaboravilo koliko vreme brzo prolazi.
E da, dužan sam vam kraj priče koju sam započeo na kraju teksta o Toy Story 2. Ako se ne sećate, pričao sam o svom medi kojeg sam dobio sa dve godine. Zapravo, nema kraja priče. Nastavlja se, ali se menja onaj ko mašta...
Zanimljivosti:
Tom Hanks i Tim Allen insistirali su da svoje replike snimaju zajedno. To su prethodno uradili samo jedan dan tokom snimanja prvog filma Toy Story, iako je u animiranim filmovima uobičajena praksa da glumci svoje deonice snimaju odvojeno. Obojica su smatrala da upravo zajednički rad doprinosi izvanrednoj hemiji koju Vudi i Baz imaju na ekranu. Do snimanja filma Toy Story 3, animatori studija Pixar već su savladali vernu animaciju elemenata poput vode i krzna. Iako su u početku mislili da će upravo krzno predstavljati najveći tehnički izazov, ispostavilo se da je mnogo teže realistično animirati obične kese za smeće. Zbog njihovih specifičnih osobina – naročito načina na koji reflektuju svetlost i menjaju oblik pri pomeranju – animatori su proveli nedeljama usavršavajući njihov izgled kako bi delovale što uverljivije na ekranu. Toy Story 3 postao je prvi animirani film u istoriji koji je na svetskim bioskopskim blagajnama zaradio više od milijardu dolara. Tu istorijsku granicu dostigao je 27. avgusta 2010. godine.
Naj scena:
"Thanks guys..."
Moja ocena: 9/10
Нема коментара:
Постави коментар