Good Morning / Ohayô (1959)

 

Žanr: Komedija | Drama | Porodični
Režija: Yasujirô Ozu
Glumci: Keiji Sada, Yoshiko Kuga, Chishû Ryû

Priča:
Dva dečaka započinju štrajk ćutanjem kako bi naterali roditelje da im kupe televizor.

Moj osvrt:
U potpunosti čudan stav imam prema Ozuu. Kada gledam njegove filmove neretko mi misli odlutaju. Ne da ne mogu, već ne smem reći da su mi povremeno i dosadni. Stvar je u tome da je i više nego očigledno da oni kriju mnoge kvalitete. Ovaj ima i magične slike detinjstva. Ali opet, za mene, Ozu traži prilično strpljenja. Tako da u daljem tekstu ne mogu da uprem prstom ni u jednu manu iako nisam oduševljen. Pokušao sam realno sagledati kvalitete ovog filma. 

 

Good morning izgleda kao malecak film ali u svojoj skromnosti krije čitav svet. Ozu ne pokušava da nam priča velike tragedije, smrti i porodične lomove kao u nekim poznatijim radovima. On se ovde ipak spušta na nivo banalnog pa gledamo komšiluk, dečije zahteve, tračeve, televizore, pristojne pozdrave koji ne znače ništa. I upravo u tom "ničemu" Ozu je pronašao srž društva. 

 

Radnja je toliko jednostavna da skoro i ne postoji. Dva dečaka žele televizor. Roditelji odbijaju da ga kupe. Deca odlučuju da stupe u štrajk ćutanjem. Iz te sitne, detinje pobune počinje lančana reakcija nesporazuma, tišina, nelagodnosti ali i razotkrivanja. Ozu ovde ne gradi zaplet, on pušta svakondnevicu da se sama "zaplete". 

 

Ono što Good Morning radi genijalno je razotkrivanje komunikacije. Uopšteno, ljudi stalno govore ali se retko razumeju. Pozdravi su automatski, šablonski, fraze isprazne, rečenice služe da popune tišinu a ne da nešto kažu. Pa i sam naslov filma je ironija. "Dobro jutro" je ovde simbol društvene pristojnosti koja nema nikakvu težinu. 

 

Dečiji štrajk ćutanjem u početku izgleda kao šala ali zapravo predstavlja najradikalniji čin u filmu. Odbijanje govora postaje zapravo odbijanje licemerja. Deca ne žele da učestvuju u svetu u kom se stalno govori ali to što se izgovori ne znači ništa. Njihova tišina je čistija od svih rečenica koje odrasli izgovaraju. I Ozu to zna - deca su jedina istinski iskrena bića u ovom filmu. 

 

I televizor koji povod za pomenuti štrajk je ovde mnogo više od kućnog aparata. On je simbol modernog, simbol promene, želje da se svet vidi a ne samo zamišlja. Odrasli ga doživljavaju kao luksuz ali i opasnost dok ga deca vide kao prozor u nov svet. Sukob oko televizora je zapravo sukob između statičnog društva i generacije koja oseća da se svet menja. 

 

Ozuov humor je tih, pa mogu reći i skoro neprimetan. Nema nekih gegova (sem povremenih prdeža), nema poente koja tera da se nasmeješ naglas. Sve je u pogledima, pauzama, pogrešno protumačenim rečenicama. Kada se odrasli likovi sapliću o sopstvene pretpostavke i tračeve, to nije karikatura. To je preciizna dijagnoza društva koje živi od poluinformacija i šapata. 

 

Žene u filmu, zarobljene u ritualima svakodnevice, zaslužuju posebnu pažnju. Njihovi razgovori na prvi pogled deluju bezazleno ali su puni sitne agresije, nesigurnosti i potrebe za pripadanjem. Trač ovde nije zlo iz namere već je simptom praznine. Jednostavno je. Kada nemaš šta da kažeš, pričaš o drugima. 

 

Film je generalno nežan prema svojim likovima. Ozu ih ne ismeva, ne kažnjava i ne moralizuje. On ih razume. Njegova ironija nije zla već je blaga a opet neumoljiva. Izgleda mi kao roditelj koji vidi detetove mane ali ih ne koristi da bi ga ponizio. 

 

Možda i najlepši aspekt filma je način na koji se prikazuje promena bez ikakve revolucije. Nema nekog velikog sukoba, nema pobede ili poraza. Stvari se potpuno jednostavno pomeraju. Televizor dolazi. Deca ponovo govore. Život se nastavlja. Ali nešto je ipak drugačije iako je jako teško imenovati šta. 

 

Good Morning je film o društvu koje se boji tišine. Tišina razotkriva jer tera na razmišljanje. Zato je govor stalno prisutan čak i kada nema sadržaj. Deca, paradoksalno, to razumeju bolje od ostalih. Njihova pobuna nije glasna ali ispostavlja se jako preciznom. Ispod pastelnih boja i porodične komedije krije se ozbiljna kritika društvene učtivosti koja služi da sakrije ranodušnost. Film ne napada sistem direktno već ga razgrađuje deo po deo. 

 

Možda je i najveća vrednost filma u tome što pokazuje da se velike promene najčešće dešavaju kroz sitnice. Jedan televizor. Jedna tišina. Jedno "dobro jutro" koje više ne zvuči isto. Ozu veruje u ta mala pomeranja, u male pukotine kroz koje ulazi nova stvarnost. 

 

Good Morning je film koji nas podseća da društva ne propadaju zbog velikih laži već zbog malih svakodnevnih neistina koje prihvatamo ko normalne. I možda još bitnije, Good Morning pokazuje da ponekad najzdravija reakcija nije da kažeš više, nego da na trenutak zaćutiš. 

Zanimljivosti:
Good Morning (1959) je prvi film Yasujirôa Ozua koji je imao bioskopsku distribuciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Yasujirô Ozu je o filmu Good Morning (1959) rekao: „Ljudi vole prazno brbljanje, ali kada dođe trenutak da se u presudnim situacijama kaže nešto važno, ostaju bez reči. To sam želeo da bude tema filma.“ Prah od plovućca koji dečaci jedu kako bi izazvali nadimanje inače se najčešće koristi u domaćinstvu kao sredstvo za čišćenje. Može se pronaći u sapunima i preparatima za piling. 

Naj scena:

Dobro jutro

Moja ocena: 7/10