Žanr: Akcija | Avantura | Drama | Ljubavni | Ratni | Vestern
Režija: Michael Mann
Glumci: Daniel Day-Lewis, Madeleine Stowe, Russell Means
Priča:
Mohikanci pristaju da štite ćerke britanskog pukovnika u sred sukoba sa Francuskom vojskom.
Moj osvrt:
Braćo i sestre, o Danijel Dej Luisu mislim sve najbolje. Čova je predan, odličan glumac koji nas je navikao na kvalitet. No, ja jako volim Indijance, njihovu kulturu, tradiciju i bolnu istoriju. Bez ikakvog znanja o filmu, on mi se nije dopadao kao izbor za glumca koji treba da pripada jednom od plemena indijanskog naroda. U mojoj glavi on je fizički totalno neubedljiv za ovu ulogu. Sada samo mogu da kažem da mi je ovo jedna od najglupljih pretpostavki koje sam imao. Čovek ne samo da dostavlja glumu, već njegova harizma i pojava nose glavni kvalitet filma pa i prevazilaze ga.
Ovo nikako nije epski film iako ga Daniel i neki detalji neretko čine takvim. Želim odmah da raščistim stvari koje mi smetaju. Film se zove "Poslednji Mohikanac" a čini mi se da nije dovoljno posvećen ne samo Mohikancima već indijancima i njihovoj kulturi uopšte. Dances With the Wolves to radi mnogo bolje. Ako volite stripove, preporučujem Magični Vetar, kod nas u izdanju Golconde ili kolekcionarsko, koje i sam posedujem, koje je izdao Libellus u Hrvatskoj. Glavni junak tog stripa je inspirisan glavnim junakom ovog filma ali taj strip na fantastičan način prenosi ono što su indijanci bili. Prvo, realno oslikava njihove poslednje borbe kao i međusobne sukobe. Realno pokazuje njihovu kulturu. A što se tiče religije, ne prikazuje je kao praznoverje već je oživljava kao fantastični deo stripa. Ako mislite da je ovo loše, onda mi odgovorite na pitanje, koja vera u sebi ne nosi dozu fantastike? Na žalost, sve te sjajne stvari ovaj film daje na kašičicu ili ne daje uopšte.
Kolonijalni sukob je prikazan korektno i ono što film dobro radi, prikazuje Indijance kao nekog koga zaraćene sile koriste. Sukob dve strane u kojima Indijanci prolivaju krv kao treća. I to jeste jedna od stvari koja je dovela do tužne sudbine ovog naroda. No za nas kao gledaoce taj sukob nije nešto što nas opredeljuje. Ne biramo stranu. Protiv sukoba smo. I to jeste odlično.
Jedna od stvari koja se pamti iz ovog filma je epska muzika. Jedina zamerka na ovo je što je veliki broj numera zapravo na neki način obrađena glavna tema i onda, kada na kraju filma čujemo novu, sjajnu melodiju, pitamo se odakle sad ovo i gde se krilo ceo film. Mislim da su mogli malo više raznolikosti uneti s obzirom koliko je ovo što je u filmu sjajno. Muzika je od prvog do zadnjeg momenta sjajna za atmosferu, za dramu i uživanje je slušati je, samo je trebalo dodati još nešto malo drugačije.
Film neretko pati od klišea. Neke stvari su zaista mogli preskočiti. Čim smo videli engleskog oficira odmah smo znali da će biti rival i da će se služiti ljigavštinama. Čemu to služi? To čini njegov moralni obrt šokantnijim? Da, ali šok ne mora da znači kvalitet. Da je taj lik bio realističniji, njegov krajnji obrt bi bio upečatljiviji. Ako neko govno od čoveka učini dobru stvar u jednom momentu, to ga neće iskupiti za sva sranja koja je pravio. I dalje nećemo mariti za njega. Ali da, bićemo iznenađeni zar ne? E to su jeftini trikovi.
No, ljubavna priča je imala fantastičnu šansu da bude patetična u gomili scena ali na kraju je ispala jako jednostavna i prilično lepa. Taj emotivni naboj je uvek bio ukomponovan u situaciju koja je trenutno bila dramatična i/ili napeta. Prilično pametna odluka jer nisi dozvolio gledaocu ni jednog momenta da se opusti i skrene misli sa opasnosti i problema. Za taj mir se moramo boriti do samog kraja.
Tempo filma je odličan, red akcije i nasilja, red dijaloga i drame između likova pri čemu nemamo ni jednu scenu koja je neko gubljenje vremena ili prazan hod. Scene koje izlgedaju kao "prazan hod" su obogaćene fantastičnom muzikom koju sam već pomenuo i prelepom prirodom koja je neizostavni deo ovog filma. Samo još da su nafilovali scene sa nekim detaljima Indijanske kulture bio bih presrećan.
Finale filma je zaista diglo kvalitet na viši nivo. Prvo, sama simbolika litice na kojoj se ono odvija je odlična sama po sebi. Sve što treba da nosi finale jednog filma videli smo ovde - emocionalni naboj, strah, tenziju, akciju, dramu... Sve je tu.
The Last of the Mochicans na kraju nije bio ono što sam očekivao. Očekivao sam mračniju priču i tešku atmosferu ali ovo je više išlo na kartu avanture. Fali mi malo te Indijanske kulture, trebalo bi ukloniti nešto klišea ali sem toga, film je sjajna avantura sa odličnim likovima, fantastičnim Danijel Dej Luisom, uvek prelepom Medlin Stouv, sjajnom prirodom, atmosferom i dramom.
Zanimljivosti:
Da bi se pripremio za ulogu, Danijel Dej luis je živeo u divljini, lovio, pecao i živeo od zemljoradnje nekoliko meseci pre snimanja. Snimanje svake scene je tražilo barem 20 pokušaja. Na kraju su producenti tražili od Mana da neke scene prihvati takvim kakve jesu i nastavi snimanje jer su troškovi filma rasli. Preko 900 Indijanaca je učestvovalo u snimanju ovog filma. Danijel Dej Luis je vežbao sa jedinm američkim pukovnikom kako bi usavršio rukovanje puškom i unapredio borilačke veštine. On je posle snimanja bio toliko iscrpljen da je morao biti lečen zbog klaustrofobije i blažih halucinacija.
Naj scena:
Finale
Moja ocena: 8/10
Нема коментара:
Постави коментар