Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

петак, 20. јул 2018.

Kôkaku Kidôtai (1995)


Alternativni naziv: Ghost in the Shell
Kod nas nazvan: Duh u Oklopu
Žanr: Animirani| Akcija | Kriminalistički | Drama | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Mamoru Oshii
Glumci: Atsuko Tanaka, Iemasa Kayumi, Akio Ôtsuka...

Priča:
Policajka kiborg i njen partner su u lovu na misterioznog i moćnog hakera po imenu Puppet Master.

Moj osvrt:
Siguran sam da ovaj film zaslužuje i veće hvalospeve i bolju ocenu od ove koju ću joj dati. Navešću dobre stvari koje sam video što sigurno neće biti sve što valja u ovom filmu ali ću se potruditi i da objasnim zašto ovo nisam doživeo kao remek-delo. 

Za početak moram da kažem da su kreatori Matriksa bili vidno inspirisani ovim ostvarenjem. Od nekih sitnih fazona pa do "pozajmljivanja" nekih većih ideja, sve je to i više nego očigledno. Recimo i Ex Machina pozajmljuje neke fazone a sam kraj jako podseća na završincu u Ghost in the Shell. Još više detalja o tome nešto kasnije. 

Prva stvar zbog kog nisam mogao da ovo doživim kao graundbrejking je ideja koja me suviše podseća na Blade Runnera. Ponovo se proteže pitanje šta je to zapravo ljudskost. Veliki broj filmova se igra sa tom temom ali kad jednom vidiš finale Blade Runnera ništa te baš ne dotiče toliko. Naravno, Ghost in the Shell nije samo to ali je jako teško ne misliti na Ridlijev masterpis.

No ono što nam Blade Runner daje na kraju, Ghost in the Shell nije skrivao već nam je davao od samog početka. Čini se da iz prvog lica imamo to lomljenje u glavi kiborga (Motoko - policajac) koji jako želi da bude viđen kao osoba. Scene u kojima to vidimo su neprocenjive. Moja omiljena je kada vidimo Motoko dok putuje i vidi osobu koja je fizički potpuno ista kao ona. U tom momentu se čuje jedna od numera nestvarno dobrog soundtracka koji bi i najobičniju scenu učinio bitnom a kamo li ovako efektnu. Sve je tu - suština, emocija, priča. Sve nam je iskazano bez ikakvog dijaloga i bespotrebnog trtljanja. Postoji nekoliko tih scena u filmu i mogao bih ih gledati satima koliko su dobre.  

Ima tu još sjajnih finesa koje ne dolaze samo od glavnog lika. U sceni kada se Motoko svlači vidimo kako njen partner (sa posla) okreće glavu. Ako je ona kiborg, zašto bi okretao glavu? Tu, opet bez dijaloga i patetisanja, vidimo njegov stav prema njoj - on je smatra za osobu. S obzirom na to koliko su dobre, mislim da je film morao više ovih stvari da dostavi. Ne, ne mislim na golu Motoko... 

Nije baš lako pohvatati celu priču pogotovu što imamo mnogo učesnika. Kada krenu svi igrači da se pominju i ulaze u igru, konfuzija je neminovna. Opet, ne mogu ni ovo da smatram za manu jer se sve moje zamerke zapravo svode na isto. Moj savet vam je, ako se odlučite na gledanje ovog filma, a ne vidim što ne biste, budite jako pažljivi. 

Šta je onda ta glavna zamerka? Zamerka je što je ovo trebalo trajati BAREM pola sata više. Zašto? Zato što ovo ima ogroman sadržaj. Prvo, mogli su nam dati još tu emotivnu stranu priče gde vidimo tu unutrašnju dramu kod Motoko. Shvatili bi dosta stvari mnogo ranije i još više bi se povezali sa tim likom. Drugo, da su dali sebi vremena, cela ta priča sa tolikim učesnicima ne bi bila tako konfuzna. Imali bi vremena da upoznamo sve i u glavi nacrtamo gde je ko smešten i šta mu je uloga. 

Treći razlog zbog kog je ovo moralo više trajati je taj, uslovno rečeno, negativac koji se proteže kroz ceo film. U svetu u kom su svi povezani "online", haker može da napravi haos. Međutim umesto standardnog holivudskog "zao sam jer jebiga, mora neko da bude kontrateža superheroju" negativca, dobili smo nešto mnogo više. Dobili smo širu sliku i opako smišljen zaplet. Ovaj zaplet je zapravo potencijalni fakap celog sistema koji gledamo. Ali nam film to donese jako brzo i završi se dok još shvatamo u čemu je poenta. 

Još jedna brutalna ideja je modifikacija čovekovog sećanja. To je nešto što sam prvi put video u seriji Nowhere Man i egzekucija te ideje u pomenutoj seriji je na mene ostavila trajne posledice. Nisam se ni dan danas oporavio od te sulude priče. No ono što Ghost in the Shell nudi je ovde čak i emotivnije prikazano. Naša sećanja su sve ono što jesmo. Takva promena neminovno vodi ka drugačijoj osobi dok shvatanje da sve ono što znamo nije naše već je fabrikacija, dovodi do uništene osobe. Sad tu informaciju stavite uz lik Motoko. Uz svu onu borbu koju vodi u sebi, ovo je jako poražavajuće. Drama at ic fajnest.

Kraj je perfekcija ali da su priči dali više vremena da zaživi, on bi imao opasan impakt. Hoću ovde da se vratim na Ex Machina film. Spoiler (vezan za Ex Machina). Setimo se na kraju kada se devojka koja je kiborg oblači i kreće napolje. Ona ide u masu i to je sjajno iz više razloga. Prvo ona može da priđe kome i gde god hoće što je potencijalno čini opasnom. Ali to je sitnica. Glavna stvar je to što je ona takva da ljudi neće primetiti da nije živo biće. I tu otvoriš u glavi mnogo pitanja. Jedno od najboljih je ono koje je tema ovog filma - da li je moguće da nas brdo mesa i kostiju čini čovekom? To ispada jedina razlika na kraju. Šta mi zapravo jesmo. Šta nas razlikuje od robota ako već obavljamo gomilu zadataka koje nam drugi stavljaju ispred nas.... 

Vidite koliko ovo iz prethodnog pasusa izgleda prajsles. Ghost in the Shell ima još bolju ideju ali joj ne dozvoljava da blista u punom sjaju. Ne samo da ima ovo što sam naveo iz Ex Machina, on ima još jednu ideju (koju ne želim da spojlujem) koja potencijalno ima veliki impakt na čovečanstvo. Kada pogledate ovo, biće vam jasno da je ideja prekretnica u novom Blade Runneru ukradena odavde. Jedini problemičak je to što je ona tamo pojednostavljena, transformisana u spektakl i nadasve besmislena i kretenska koliko je to moguće. 

Na kraju mogu da kažem da mi je jako žao što ovaj film nema neku Director's Cut verziju. Darkwood je najavio Mange tako da se iskreno nadam da ću ovo u što skorije vreme pročitati. Bude li novih otkrića i doživljaja, eto mene sa novim ili proširenim tekstom za ovaj filmić koji svakako ne treba propustiti.

Zanimljivosti:
Prvi anime koji je u isto vreme prikazan u Japanu, Britaniji i Americi. Cilj je bio da anime postane više mainstream. Programski jezik koji Dr Vilis koristi je C. Radnja filma se odvija 2029.

Naj scena:

Pomenuti susret

Moja ocena: 8/10

Нема коментара:

Постави коментар