Obavestenje

Obaveštenje: Dugujem Vam veliko izvinjenje jer nisam od bloggera dobio notifikaciju za nekoliko vaših komentara. Te komentare sada možete videti među ovim poslednje objavljenim. Potrudiću se da se ovo više ne dešava. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 07. мај 2018.

Salyut-7 (2017)


Žanr: Akcija| Drama | Istorijski
Režija: Klim Shipenko
Glumci: Lyubov Aksyonova, Ilya Andryukov, Pavel Derevyanko

Priča:
SSSR, jun 1985. Zasnovano na istinitim događajima. Salyut 7 svemirska stanica je izgubljena. Kosmonauti Vladimir Džanibekov i Viktor Savnjik se spajaju sa njom i pokušavaju da je vrate u život.

Moj osvrt:
Sećate se kad su Rusi izbacili nov Stallingrad pa je masa forumaša krenula da hajpuje kako su Baćuške objasnile glupim Amerima i usranom Holivudu kako se zapravo pravi film. I eto, nisam bio lenj i rado sam pustio to sebi na oči. I na kraju sam dobio baš ono što Holivud isporučuje. Da si zamenio glumce sa onima koji pričaju engleski, ne bi ni shvatio da je u pitanju ruski film. Evo još jednog takvog za one opčinjene "braćom" Rusima. Evo, Holivud van Holivuda uzvraća udarac pa se userite od oduševljenja istim onim po čemu pljujete. 

Nekako mi se čini da je ovo Ruski odgovor za Gravity i po malo za Interstellar. I ovde imamo otpisanog heroja. Iskren da budem, ovaj mi deluje ljudskije od MekKonahijevog lika. Ali nekako je to smandrljano na počektu filma. Razlog zbog kog ga otpisuju deluje kao neka madrfaking misterija od koje zapravo ne bude ništa. I nekako se gura na tu kartu "odabranog" toliko da automatski dobiješ odbojnost prema liku koji je u stvarnom životu bio zaista vredan najvećeg poštovanja. 

Evo jednog primera ovog o čemu pričam. Na simulatoru treba izvesti spajanje letelice i satelita koji konstantno rotira. Zajebano do krajnjih granica. E pa braćo i sestre, čovek je to izveo u stvarnosti. Kako ovo izvesti da izgleda dobro? Jednostavno, pokaži tu rotaciju, snimi je iz vazda uglova tako da gledalac ima utisak kakav je podvig izvesti ovo. Šta ovde rade? Pokazuju da aktuelni piloti ne mogu da izvedu to spajanje na simulatoru. Onda zovu tog otpisanog lika i šta se desi - ne vidite ni da je seo u taj simulator da pokuša. Ajde ti batice odmah u svemir. Znaš ti to. (ko je rekao Interstellar). I od svega toga ispadne silna priča a čovek to spajanje izvede 'ladnih muda. Aloe, imaš jedan od graundbrejking istorijskih podviga u svemiru a ti ga prodaješ kao trku u kojoj Usain Bolt izdominira po stoti put. 

Ono što povremeno iritira je prejadan dijalog. Konstatno imamo neke pesničke momente i likove koji pričaju jako neprirodno. Ti zanosi jako smrde na patetiku. Ok da gledam film iz četrdesetih gde hoćeš da mi prospeš nekog heroja pesnika ali u dvajesprvom veku to smrdi do krajnjih granica. 

Iritira što se svaka situacija pravi bezizlaznom. I dalje pričamo o jednom od najvećih podviga u svemiru ali ipak moramo da pravimo dramu oko baš svega. Fak, ovo je nemoguće - uspeju. Možemo im dati dan vremena - evo im tri. Imaju kiseonika samo za jednog - umal se ne vratiše sa više nego što su pošli. I tako ozbiljnu situaciju učiniš delom sprdnje. Ali ne, ovo nije Holivud... valjda. 

Setimo se u Gravity kako dolazi do glavnog problema - Rusi su jako glupi. Kako se ovde kreira drama - Ameri su jako glupi. I naravno, to je užasno naivno predstavljeno (uostalom kao i u Gravity). I sada celu dramu zapravo ne svodiš na potencijalno oružani sukob, već na kurčenje, na merenje kome je veći, na spremnost da žrtvuješ svoje ljude samo da bi to dokazao. Ali ček, što se ja nerviram zbog toga. I jedni i drugi to rade u stvarnom životu. Nerviram se zato što jebeno volim da imam razlog za nešto što gledam, ali valjan razlog, ne razlog koji imaju idioti. I opet, veličanstveni podvig postaje deo sukoba u kom se ameri i rusi kurče. Pa bravo idioti. 

Pljujem na sve strane a ima ovde jako dobrih momenata. Kada sklonite holivudski kliše i pesničke zanose, imamo jako uverljive likove. Ima nekih sitnih detalja koji oduševljavaju, npr. scena kada supruga jednog od kosmonauta koji će najverovatnije da skonča, prolazi pored njegovih nadređenih i samo ih pogleda gde se oni slede je prajsles i govori više od svih usranih dijaloga i monologa. Scene u svemiru su jako dobre i ima nekoliko jako lepih slika. Ispod svog klišea i šablona se zapravo krije jedna istinita priča o dvojici velikana. I eto, ovaj film me je naterao da pročitam malo o tome. Na žalost, film je oskrnavio tu sjajnu priču pa je i sam u najboljem slučaju polovičan.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istinitom događaju koji se desio 1985 kada su posle kvara na istoimenoj stanici, dva kosmonauta uspela da je osposobe i vrate u funkciju.

Naj scena: 

Spajanje

Moja ocena: 5/10

Нема коментара:

Постави коментар