Alex & Emma (2003)

Žanr: Komedija | Ljubavni
Režija: Rob Reiner
Glumci: Luke Wilson, Kate Hudson, David Paymer ...

Priča:
Pisac mora da završi roman za 30 dana kako bi vratio dugove.

Moj osvrt:
Da li je ova romantična komedija po nečemu posebna? Hm, skoro pa i nije. Da li sam očekivao da će biti? Naravno da nisam. Da li sam očekivao da će ispratiti šablon? Nadao sam se da neće. Šablonski i kreće cela priča. Boy meets girl, onda se kao ne vole, pa se kao skontaju i zavole bla bla bla. Na žalost ovde nema ništa simpatično u tom njihovom previranju. Što se toga tiče, nije postojao ni jedan "ha ha" momenat tokom njihovog spoznavanja. Zbog toga je hemija između ova dva lika jako upitna. Moraš to da imaš i u ovako neozbiljnom filmu jer jebiga, moramo da navijamo da se na kraju ove balade oni i uzmu. 

Od dobrih stvari bih izdvojio da dok on njoj diktira svoj roman i dok ona to prekucava, vidimo odnos pisac - čitalac. To je čak i simpatično u pojedinim momentima iz razloga što su dali kritički osvrt jednih prema drugim. Tačno vidimo šta pisac ume da propusti a ti propusti su isključivo vezani za to što sam pisac nema iskustva o onom što priča i ume da bude jednostran. Sa druge strane vidimo koliko čitalac želi da bude uljuljkan i kako sve treba da ide tokom koji on poželi.

Momenti u kojima pisac uspeva su baš oni kada piše o nečemu što je iskusio i o nečemu što oseća. Koliko god priča bila fantastična, bizarna ili nestvarna, ako je dobra, ima tu dosta piščevog iskustva i ličnosti. Momenti u kojima pisac dominira su upravo oni koje čitalac voli. To je iskorišćeno za zaljubljivanje. Propusti su jasno ukazivali na to šta piscu fali, što mu smeta i što je najbitnije, sa čim ne može da se izbori. E onda tu dođe neko da pomogne. Vidite kako jednostavno može da se kreira dobra romantična situacija. 

Sama knjiga koju pisac diktira je teška sprdnja. Odnos ova dva lika ka knjigama je još gori što automatski dobija određenu količinu mržnje od mene. I tako smešna, knjiga je fino iskorišćena da svako da svoju viziju priče, pogotovu odnosa među likovima. Čak su ti likovi upotrebljeni kako bi se na njih prenele ličnosti dvojca koji pratimo i filmu. Način na koji vide jedno drugo kroz ove likove je jako dobar. Način na koji se menjaju likovi iz knjige upravo zbog diskusija ovog dvoga je odličan i tek tu dolazimo do one prave zabave. 

Bez obzira na vrline i mane, do pred kraj ovo je bio sasvim gledljiv filmić za ubijanje vremena a možda i popravljanje raspoloženja. Ali ali ali ali, kako misliš da napraviš romatničnu komediju ako ne usereš situaciju između likova pa onda u finalu ispraviš sve patetičnim izlaganjem jednog od njih. Hajde, ume i to da bude podnošljivo ali ovo, ovo je nešto neviđeno. Meni je ovo izgledalo kao da je priča ispričana tako što je sve išlo fino svojim tokom i završilo se zaljubljivanjem. I onda je neko ošamario scenaristu i rekao "a šta je sa sjebom i odsjebom". I onda je ovaj preko đoke uzeo i napisao sjeb i patetični odsjeb koji je zapravo najneubedljiviji patetični odsjeb koji sam u životu video. I ovo je zakopalo i najmanju šansu da odnos između ovo dvoje bude dopadljiv, da njihovi likovi imaju nešto simpatično i lišilo me je namere da vam preporučim ovaj film kao nešto za ubijanje vremena. Ne mogu da kažem da je šteta jer nije ovde bilo potencijala za nešto kvalitetno. Ali mogli smo barem odgledati normalnu romantičnu priču lišenu jedenjagovana i ostalih standardnih šablonskih disciplina. 

Na kraju želim i detaljnije da obrazložim prezir prema ovom šablonu. Konkretno ovaj fazon je bukvalno nezaobilazan u skoro svim romantičnim komedijama. Zar to nije overkill. Zamislite da pričate dobar fazon nekom. Da li će mu biti smešan posle stotog puta? A posle hiljaditog? A posle pizdilionitog? Drugi razlog zbog kog mrzim ovo je taj što na ovaj način filmotvorci zanemaruju osećaj. Ceo film nas ubeđuju u odnos i romansu dva lika i umesto da ih osećaj vodi ka nečemu, oni upravo ono što jeste ljubav zanemaruju zbog jeftinog trika i smešne patetike. Setite se Wings of Desire. Ceo film i cela ljubavna priča se baziraju na osećaju koji je prajsles. Na jednoj strani imate emociju i osećaj, na drugoj jeftinu patetiku. Zašto uopšte postoji izbor između ova dva?

Zanimljivosti:
Film je blago zasnovan na priči iz života Dostojevskog. Čuveni pisac je unajmio stenografkinju po imenu Ana koja mu je pomogla da završi "Kockara" za 26 dana. Za to vreme njih dvoje su se i zavoleli. Kasnije su se venčali i dobili četvoro dece. Verzija filma koja se prikazuje u Nemačkoj je zamenila šalu na račun Hitlera sa šalom na račun Staljina.

Naj scene:

Promene likova

Moja ocena: 5/10