Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 24. април 2017.

Le Trou (1960)


Alternativni naziv: The Hole
Kod nas nazvan: Rupa
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Jacques Becker
Glumci: André Bervil, Jean Keraudy, Michel Constantin ...

Priča:
Četvorica zatvorenika planiraju bekstvo iz zatvora. Kada im se peti pridruži, dolazi do nepoverenja i nesigurnosti.

Moj osvrt:
Le Trou na prvi pogled izgleda kao još jedan film o bekstvu iz zatvora. Prva stvar koja mi padne na pamet kada pričamo o bekstvima je naravno Veliko Bekstvo. Beskrajno zabavan film sa besmrtnim MekKvinom. Da li je ovo na sličan fazon? Ne. Nema čoveka koji će da vodi šou. Ovde se svi likovi gledaju kao jedinka. Sledeći film - Bekstvo iz Alkatraza. Imam utisak da je nešto promaklo tom filmu da bude spektakl. Morao je duže trajati, morali su nam dati vremena da sagledamo težinu poduhvata. Da li Le Trou podseća na to? Donekle. Samo što ide korak dalje. 

Bekstvo iz Šošenka - to je druga kategorija. To je drama, to je film o prijateljstvu. Le Trou se igra sa odnosima između likova ali nam donosi dileme umesto da učvršćuje vezu između ljudi. Zašto ne bi pomenuli i neverovatno zabavni ali isto tako bajkoviti Prison Break. Ima i tih elemenata ovde ali su prizemniji. Le Trou vas neće kupiti trikom pa vas držati u neizvesnosti do kraja, neće vam servirati spektakl koji će vas prikovati za ekrane, neće vam kreirati dinamiku uz koju će film da proleti. On svoje kvalitete pokazuje na potpuno drugačiji način. 

Prvo o samom bekstvu tj. planu bekstva. Nema ovde nekih spektakularnih zamki, trikova i izvedbi. Le Trou vas vodi postupno kroz bekstvo i prepreke. Npr. imamo zadatak koji treba da izvršimo, recimo treba da se probije beton. Gledaćete probijanje tog betona u svim ključnim momentima. Ne mislite sada da je ovo 20 minuta udaranja u kamen koje će vas uspavati. Ovo je napravljeno odlično. Znate one momente kad se zapitate kako je moguće da su ovo izveli pa podrazumevamo da nije to tako teško. Recimo kada likovi uz pomoć žice, šnale ili igle otključaju vrata. Da li ste pokušali nešto tako? Le Trou nudi realnost. Ako je to beton, ruke će ti otpasti dok ga ne probiješ. Ako je blato, uprljaćeš se do kraja. Le Trou vam relativno brzo nudi putanju bekstva. Ostaje samo da se plan ostvari. "Samo". 

Zapanjuje odsustvo neplaniranih pizdarija koje samo nerviraju i služe da se kreira neka tupava tenzija. Nemamo neke stvari koje upadnu sa strane i pomrse konce. Nije to cilj ove igre. Ovde imamo bekstvo, imamo ljude u ćeliji i to je sasvim dovoljno. Prvi sukob je između čoveka i građevine koju mora da pobedi kako bi našao izlaz. Drugi sukob koji vidimo je između begunaca i vremena tj ostvarivosti njihovih planova. Treći - sukob između ličnog i zajedničkog. I upravo tim redosledom se stvari i odvijaju. Film nije želeo da se raspline, nije imao potrebu da kreira obrte. Prvo vas vodi kroz plan bekstva i zadatke, posle vam daje atmosferu i situaciju, i na kraju dobijate likove i moralne dileme. 

Uvek imaš priliku da likove baciš u nepriliku nekim neplaniranim stvarima. Pogledajte recimo Prison Break. Tu imamo vazda događaja koji iskrsnu i to po pravilu budu prepreke koje deluju nepremostivo. To je ok kad kreiraš nešto zabavno, nešto što treba da donese dinamiku. Ali takve stvari te ne teraju na razmišljanje, ne teraju te da se odlučiš i opredeliš na osnovu moralnih dilema već te teraju da gledaš šta će sledeće da bude. Le Trou kreira neprilike tako što lični problemi svakog od likova isplivaju na površinu. Imamo ekipu koja treba da pobegne. Tu pre svega moraš da imaš timski rad. Film je pametno predstavio bekstvo kako nam ne bi skretao pažnju sa likova. Kada se moralne dileme uključe, možemo da se saživimo sa likovima, da podržavamo, kritikujemo, favorizujemo ili žalimo svakog od njih. 

Sa Bekstvom iz Alkatraza sam imao mali problem što mi je samo bekstvo u jednom momentu izgledalo lako. Naravno, ono to nije bilo ali mi se čini da je tu falilo minuta da predstave svu težinu tog poduhvata. Ovde do tenzije dolazi tek kada vidite izlaz. Onda se zapitate da li će neko primetiti šta se dešava, da li će likovi stići da izađu na vreme. Prosto neverovatno da najviše strepite u momentima kada bekstvo nije u toku i uslovno rečeno, ništa bitno se ne dešava. Naravno, nema ovde suvišnog momenta. To je jako dobra strana ovog filma. Sve što se dešava ima veze ili sa bekstvom ili sa likovima i odnosima među njima. Ali veliki utisak ostavlja to da u momentu kada sve izgleda gotovo, imamo najveći strah. I tek tada se pitamo šta će biti kada ovi ljudi pobegnu. I što je najbolje, tek tada krenemo dublje da zalazimo u svaki od likova. 

Najbolja stvar za mene ovde je atmosfera. Kako vreme prolazi, sve više imamo taj osećaj skučenosti. Konstantno nismo sigurni da li je dan ili noć. Kada god likovi pomenu satnicu, pitamo se da li je to pre ili posle podne/ponoći. Taj osećaj nelagodnosti raste polako kroz film i pri kraju samo čekate da vidite nešto što nisu zidovi. Sunčeva svetlost ili mesečina deluju kao najveća moguća nagrada. I na sumornu atmosferu dolazi i tenzija među likovima. Dok je bekstvo planirano i dok je bilo u magli, njihova saradnja je bila besprekorna. Kako je bekstvo izvesno i likovi se poznaju, dolazi do nepoverenja i moralnih dilema. U tom momentu vam je jasno da gledate odličan film. 

Ako jurite film koji će vam doneti neko spektakularno bekstvo iz zatvora, zaobiđite ovo. Ovom filmu nije cilj da vas zabavi. Cilj filma je da vas natera da sudite likovima, da ispitujete njihov karakter, da sa njima prolazite kroz moralne dileme. I za mene možda i bolja stvar je da film ima nameru da vas atmosferom natera da želite izaći napolje zajedno sa likovima. I to ćete želeti više nego slobodu za ljude čije priče pratite. U moru stvari sa istom ili sličnom temom, ovo je nešto što Le Trou izdvaja od svih ostalih. Retko koji film donosi ovako učmalu i turobnu atmosferu zatvora. Čak i samo zbog toga ovo vredi pogledati.

Zanimljivosti:
Režiser Žak Beker je umro dve nedelje po završetku snimanja. Film je zasnovan na istinitom događaju. Jedan od begunaca čak i glumi u filmu (Jean Keraudy). Žan-Pjer Melvil je rekao da je ovo jedan od najvećih francuskih filmova ikada. Zatvor Le Sante je rekreiran do poslednjeg detalja i to zahvaljujući beguncima koji su i učestvovali u stvaranju ovog filma.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 8/10

Нема коментара:

Постави коментар