Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 17. јануар 2017.

North by Northwest (1959)


Kod nas nazvan: Sever-Severozapad
Žanr: Akcija | Avantura | Kriminalistički | Misterija | Triler
Režija: Alfred Hitchcock
Glumci: Cary Grant, Eva Marie Saint, James Mason...

Priča:
Nesrećni komercijalista postaje meta stranih špijuna kada ga zamene za agenta FBI. Ubrzo ga progone i špijuni i policija širom države dok on pokušava da razreši misteriju i sačuva glavu.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ne pamtim da sam u skorije vreme gledao nešto ovako zabavno. Ovo je neuporedivo zabavnije od 90% komedija koje sam gledao. Pre svega tu treba pomenuti genijalnog Granta. Bukvalno svaka scena izmami osmeh na lice. Bilo da je lik u problemu, smrtonosnoj opasnosti ili čavrlja o nečemu, njegova gluma je perfektna. Ni jednu opasnost ne shvatate kao opasnost već šansu za novom zabavom. No ima tu još jedna dimenzija. Kao da je Hičkok bio vidovit i kao da se unapred sprdao sa današnjim filmovima. O tome nešto kasnije. Kada je reč o humoru, on je na najvišem mogućem nivou. I što je najbolje, sav humor je u dijalogu i mimici. Čoveče, da sam samo gledao scene pijanstva rekao bih da je to smešnije od najvećeg broja komedija koje sam gledao. 

U centru priče je ta misterija oko zamenjenih identiteta. I to nije jedina misterija. Stvari se komplikuju iz scene u scenu. Ono što ide u prilog zabavi u filmu - što je misterija veća, tako se i komplikuje život Rodžera Tornhila (Grant). Prosto su sulude komplikacije u koje on upada. I umesto da se strahuje za njegov život, mi se sve vreme zabavljamo. Nespretnošću ispada da je ubio člana UN - može li biti traženiji zločinac. Nenaoružanog ga na poljani napada avion - kako se izvući iz toga? U cipelama i odelu se pentra po strmim planinama i Rašmoru - kostolomljavina u najavi. Način na koji nam to Hičkok donosi je perfektan. 

Ceo film nisam mogao da se otmem utisku da se Hičkok odlično sprda sa avaturističkim filmovima, sa prenadrkanim trilerima i svim tim delima prepunim preterivanja. Naravno, u tim filmovima, napete scene su nezaobilazne. Pogledajte u kojim situacijama Hičkok ovde kreira tenziju. Obično se u današnjim filmovima ubace neka generička sranja - ili je lik ubačen u šablonsku i užasno nerealnu situaciju gde nema šanse da se izvuče, ili se horde zla spremaju da mu cepaju dlaku na trepavici a on je nesvestan toga (turistički promo film Argo). Dobri stari Alfred kreira tenziju u scenama gde se skoro ništa ne dešava. Dva lika stoje u pustari i gledaju se i vi uživate u toj sceni. Dvoje pričaju u vozu a vi imate utisak da će svakog momenta da dođe do nekog obrta. Gledate neku sprdnju od aukcije i čekate da izbije neko sranje. Scene su jako zabavne a u isto vreme veoma napete. Gde to ima ljudi moji? Ima, kod Hičkoka. Ne morate da šaljete lika u bespotrebnu propast (ala Interstellar), pogotovu kada ste ovakav majstor. 

Film se sprda sa policijom na najbolji mogući način. Prvo privođenje gosn Tornhila je perfekcija. Vraćao sam barem pet puta ceo taj segment i iznova se smejao. Po ovome iz filma, policija veze nema ni o čemu. Bukvalno im se čovek baca u ruke i objašnjava da je jedan od najtraženijih begunaca. Čovek je ubio člana UN i laganeze šeta pored njih iz scene u scenu. Na kraju i kada dođu do njega, ponašaju se kao da je on obična pijanica. I glavno od svega, jako su lakoverni i lako ih je prevariti. Ono što je lepo, oni ne izgledaju kao budale kao npr. u filmovima Ves Krejvena gde ne mogu da ih svarim. Ovde oni deluju kao dobroćudne čikice koje ne utiču ni na šta. 

Da li znate čime je vođena svaka scena u filmu? Ko režira celu priču koju gledamo? Laž. Oooo da. U svakoj prokletoj sceni ili slušamo nešto što je laž ili zvuči kao laž. Laž nas vodi od jednog do drugog mesta, laž komplikuje život, laž stvara neprilike ali laž vodi i do neverovatnih stvari i promena u životu. I to je perfektno. Najmanja glupost može iz korena da vam promeni život, dovoljno je da se zakačite za nju. Laž je ništa. Laž priča o nečemu što ne postoji. A opet, koliko god to apsurdno zvučalo, to što ne postoji menja sve iz korena. I ta laž nas vodi kroz jednu od najzabavnijih avantura ikada. 

U pojedinim momentima se zapitate gde je liku motiv za neke stvari. Zašto bi radio nešto suludo kada već može da se izvuče iz svega? Retko koji film će vam dati razlog zašto neko uleće u nepriliku bez potrebe. Hičkok nalazi genijalne povode. Ok, imamo lepu ženu jer se svet vrti oko lepih žena (nek večno ostane tako). Ali opet, čini se da on može da se izvuče ranije, da ne uleće u baš svaku opasnost. I kada gledamo da je u opasnim problemima, on se šali i kao da uživa u tome. Šta je onda razlog? Braćo i sestre, to je dosada. Ako vam je muka što ponavljate iste stvari iz dana u dan, uradite nešto što nikada niste. Idite negde gde nikada niste bili niti ste mogli zamisliti da idete tamo. Uradite nešto za šta ste mislili da niste sposobni. Dosada će vas naterati na promenu ili će vas ubiti u pojam. Promena će svakako biti dobra. Zato je ovaj film veseo. Cela avantura koju gledamo je i borba Rodžera Tornhila protiv dosade. I to kakva borba. 

Film nas zagrli tom zabavom i taj zagrljaj prija neverovatno. To toliko prija da se u jednom momentu zapitate šta se zapravo dešava u filmu, o čemu se tu radi, šta je ta priča koja ovog lika baca u probleme. E tu smo. Rekoh da se Hičkok sjajno sprda sa tim nadrkanim filmovima kojima je trik bitniji od suštine. O veliki Alfrede, koliko ovaj film postaje prajsles iz dana u dan. Od zabave mi ne gledamo suštinu jer ta zabava jako prija. Fazon je što ova zabava nosi gomile poruka, što ima sjajnu ekipu i ne pokušava da vas vređa inteligencijom. Ona je tu zbog same sebe. Ne pokušava da vam proda neku priču sa obrtom. A šta danas imamo? Now you see me? Mađioničari i njihova tajna organizacija nebitnih likova punih sebe koja će... Čekaj. Šta će? Ako me zabavljaš, daj nešto da me zabavi do kraja, daj nešto što me ne vređa i ima sjajne likove. Šta da se radi. Zato je Hičkok neponovljiv. Daće ti nešto novo na svako sledeće gledanje i biće svevremen. Šteta što takvi velikani ne žive večno.

Zanimljivosti:
Dok je snimao Vertigo, Hičkok je Džejmsu Stjuartu pričao o ovom filmu. Stjuart je automatski zaključio da ga Hičkok planira za glavnu ulogu dok je sam Hičkok u glavi već imao Granta. Čuveni režiser je kasno shvatio da je došlo do zabune i odlagao je početak snimanja dok Stjuart nije postao zauzet za Premindžerov Anatomy of a Murder. Onda je Hičkok ponudio ulogu Stjuartu znajući da ne postoji šansa da on to prihvati. Stjuart je naravno bio primoran odbiti ulogu koja je na kraju otišla Grantu kako je i planirano. 

Dok su snimane scene na Rašmoru, Grant je fanovima naplaćivao autograme. Jedan njegov autogram je koštao 15 centi. Hičkok nije dobio dozvolu da snima u zgradi UN pa je unutrašnjost snimio skrivenom kamerom. Te snimke je iskoristio kako bi kreirao verne replike prostorija. Skoro ceo film Tornhil (Grant) je na levoj strani ekrana. Eva Mari Sent je morala da ponovo snima jednu rečenicu pa je "I never make love on an empty stomach" promenjeno u "I never discuss love on an empty stomach". Grant se dvoumio oko prihvatanja uloge jer je već imao 55 godina, mnogo više nego što ima lik kojeg glumi. 

Scene kada avion nadleće nad Grantom su snimane sa pravim avionom, jedino je scena uništenja snimana sa maketom. Grant se tokom snimanja više puta žalio da ne može da pohvata konce cele priče. Jedini film koji je Hičkok uradio za MGM. U jednoj sceni Vandamm (Landau) predlaže Tornhilu da proba da se prijavi u Actors' Studio. I Eva Mari Sent i Landau su iz tog studia. MGM je želeo Gregori Peka da glumi glavnu ulogu. Hičkok je to odbio pod izgovorom da je Pek previše drven. Čuveni portreti američkih predsednika na rašmoru su trebali da idu do struka ali su odustali od toga kada je finansiranje ukinuto. 

Kuća pri kraju filma nije stvarna. Hičkok je od dizajnera tražio je naprave po uzoru na kuću Frenk Lojd Rajta. Naslov je referenca na Hamleta, Čin 2, scena 2: "I am but mad north-north-west. When the wind is southerly, I know a hawk from a handsaw." Kada se Rodžer tušira, on zviždi "Singing in the rain". Hičkok je želeo Grejs Keli za ulogu  Iv Kendal iako je ona već tada bila princeza od Monaka.

Naj scena:

Segment u kom je Tornhil pijan. Vrhunska zabava.

Moja ocena: 9/10

Нема коментара:

Постави коментар