Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 29. јун 2016.

Youth (2015)


Mladost (2015) on IMDb
Kod nas nazvan: Mladost
Žanr: Komedija | Drama
Režija: Paolo Sorrentino
Glumci: Michael Caine, Harvey Keitel, Rachel Weisz ...

Priča:
Penzionisani dirigent je na odmoru sa svojom ćerkom i najboljim prijateljem, inače režiserom. On dobija poziv Kraljice Elizabete II da diriguje na proslavi rođendana Princa Filipa.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ovo toliko podseća na Čarobni Breg Tomasa Mana. Mogao bih da se kladim da je Sorentino bio jako inspirisan tim remek delom književnosti. Evo nekih paralela. U Manovoj knjizi likovi su smešteni u Švajcarskoj u sanatorijumu. U Youth su kao na odmoru ali jako liči na situaciju iz Čarobnog Brega. Likovi se leče od ko zna čega. Kod Mana izgleda da ne postoji zdrav čovek, ceo svet je bolestan. Kod Sorentina svaki od likova žali za mladošću ali tu ne mislim na godine (o tome posle). I kod Mana i kod Sorentina se čini da ljudi nekada ne žele da budu izlečeni. I kod Mana i kod Sorentina nisi siguran čemu sve to vodi i čini se da nema neke zaokuržene priče. Ono što ostaje je utisak. Ali nekada nam ni ne treba više od toga. 

Sorentino nam nudi komparaciju između dva stanja i kroz odlično odabrane aspekte mi vidimo taj odnos između mladosti i nečega što to nije. Namerno ne koristim termin starost ovde ali u daljem tekstu, to je uglavnom uslovno rečeno. Simpatičan je sukob problema starih i mladih. Sa jedne strane, mladima su problemi starih udaljeni pa i deluju kao preterivanje. Mladi se pate sa emocijama i materijalnim stvarima. Šta su problemi starih? Ovde je to prikazano na jako šaljiv način kroz diskusiju dva lika koja pričaju o tome koliko su puta šorali taj dan. No, nije akcenat na problemima, koliko god izgledalo da je tako. Akcenat je na tome koliko su ljudi tihi ili glasni, akcenat je na tome kako prihvataju probleme u kom dobu. 

Dosta ovde ima umetničkih slika i sličica. Uglavnom sve to prija oku. Nije ništa spektakularno ali je odrađeno sa ukusom. Kvalitet nesumnjivo leži u tome što sve te umetničke scene i scenice nose simboliku. Recimo imamo scenu u kojoj se stari čovek trgne, okrene se i vidi gomilu praznih stolica. Savršena slika pre svega samoće u njegovim godinama a potom i toga da ljudi sve manje mare za starije. Možda se nekad i pretera sa tim sličicama ali to nije prešlo granice ukusa. 

Kad smo već kod tog umetničkog izražavanja, film ima potrebu da vas konstantno bombarduje ravnim dijalogom. Ni jedan jedini dijalog nema neki zaokret ili drugu notu. Uglavnom je sve to ravno, jednolično pa mogu reći neretko i dosadnjikavo. Nešto slično kao u Boyhood samo što ovde to trunčicu ima više smisla. Tamo smo prisiljeni da slušamo kako likovi drve o nasumičnim stvarima o kojima se priča svakodnevno. Ovde to ima smisla ali je pomalo razvučeno. Ni jedan jedini dijalog nisam čuo da bih mogao reći da ima neki impakt. Ali na sreću, slike i same scene donose ono što treba. 

Kad smo kod tih scena, jedna me je zaista šokirala. Tu ću se vratiti i na ovo što sam rekao za dijalog. Glavni lik priča sa bolesnom suprugom. Ta njegova priča bi trebala da nas pogodi, dirne, razneži ili šta već. Međutim, sama ti priča je pomalo i patetična. Na sreću tu je Majkl Kejn koji svojom glumom uspe da poništi tu patetiku iz priče. E tu scena nadvisi dijalog i sve to odjednom zvuči savršeno. Scenom je dostavljeno ono što dijalogom nije uspelo. Iako je film drama, ova scena je toliko jeziva i toliko šokantna da zaista provlači hladnoću kroz kosti. Realni horor. Da je dijalog na mestu, ovo bi bilo epski u svakom smislu. 

Zbog takvog dijaloga i nevelikog spleta događanja, dolazimo do utiska da su glumci neiskorišćeni. Ok je kada imaš glumce koji nisu u stanju dostaviti mnogo. Nećeš im dati da se šire. Ne pričam o neiskorišćenosti tipa imaš Majkla Kejna u Now You See Me. Ovakva legenda nije smela da se pojavljuje u tom smeću. Pričam o tome da imaš sve uslove da poentiraš na glumi Majkla Kejna, Harvija Kajtela, Rejčel Vajs i ostalih, a ti ih nekako predstaviš mlakim. Njihova gluma je i dalje na mestu, ali oni samo prenose utisak mimikom, nipošto dijalogom. Velika šteta. 

No da se vratim na temu filma. Zanimljivo mi je to kako se potencira na stvari koje zaboravljamo. Prvo nam se predstavi koliko su one bile važne i onda kako kasnije ne možemo da se setimo ničega od toga. Neko može reći da su to onda definitivno bili mali problemi. Ima i toga ali da li je to zaista istina? Meni se čini da se ipak nekih stvari odreknemo prerano, zakopamo ih, poričemo i onda ih zameni nešto drugo. Slabo čuvamo ono što vredi iako na tome možemo da trajemo. Uvek čekamo da nešto bolje dođe zanemarujući ono dobro što nam se dešavalo. Probleme ćemo uvek lako naći ali ono lepo što nam se dešava nije tako često. Čuvajmo to i sećajmo ga se, makar sa setom. 

Rekao sam već da neću da govorim o starosti. Nije to ni tema ovog filma. Tema filma je zapravo kada postajemo stari za nešto. Zašto je nešto neprimereno u određenim godinama. Ok ako nas fizika sprečava da se bavimo nečim ali za kreativnost nema prekida sve dok imamo inspiracije. Ako voilmo ono što radimo, to nas definiše. U jednoj simpatičnoj sceni vidimo kako penzionisani kompozitor diriguje prirodi. I priroda sjajno odgovara na to. Ima li boljeg pokazatelja da čovek još uvek nije star za to. Slažem se da glupo zvuči da si mlad koliko se osećaš mladim ali mladost jeste donekle i stanje uma. Priroda nas čini starim za neke stvari. I to je ok. To nema veze sa snagom uma već sa stanjem tela. Dotrajavamo kao i sve oko nas. Problem je što za mnoge druge stvari, pre vremena sami sebe činimo starim.

Zanimljivosti:
Majkl Kejn je morao da nosi tamnije naočari kako bi mu kosa delovala belja. On je improvizovao momenat u kom njegov lik kaže ćerci da prestane da plače. Film je sniman u Švajcarskoj na istočnom delu Alpa. Sorentino je pisao scenario sa slikom Majkla Kejna u glavi kao glavnom ulogom.

Naj scena:

Poseta

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар