Le Samouraï (1967)

Kod nas nazvan: Samuraj
Žanr: Drama | Kriminalistički | Misterija | Triler
Režija:  Jean-Pierre Melville
Glumci:  Alain Delon, Nathalie Delon, François Périer...

Priča:
Pošto je ubio vlasnika noćnog kluba, plaćenog ubicu Džefa Kostela privode i ispostavlja se da postoje svedoci koji su ga videli. Njegovi pokušaji da pronađe alibi propadaju i upada u sve veće komplikacije.

Moj osvrt:
Kakav je Melvilov samuraj? Pre svega hladan i odmeren. Neki bi to nazvali profesionalnošću. On ne paniči ni u jednom momentu. Deluje kao da uvek ima izlaz, kao da je spreman za svaku situaciju. Ne deluje li to kao oni stari cool revolveraši. Tihi su, efikasni, ne možeš ih dodirnuti. Da li je Melvil svog samuraja pravio namerno tako. O da, samo što je on otišao korak dalje. O tome nešto kasnije. 

Rekoh da je ovaj samuraj hladan. Vidimo ga u onom što radi i vidimo kako pokušava da se izvuče iz problema. Da li imamo nešto više od toga? Da preformulišem - da li je čovek vredan pažnje van onoga što radi? Mislim sve je to ok ali ako imaš lika koji će samo da ide i obavlja posao, nemaš teoriju da napraviš ozbiljnu dramu. Ček, pričamo o drami u filmu o plaćenom ubici koji uleće u frku i pokušava da se izvuče iz iste? O da. Možda to ne izgleda tako ali film poentira upravo na ljudskosti ovog naizgled hladnog čoveka. 

Pogledajmo kontakte sa ljudima koje ostvaruje ovaj samuraj. Tu su žrtve, tu su protivnici, tu su saradnici. Čak i kod osoba koje bi ovde trebale biti prijatelji potencira se na njihovoj upotrebnoj vrednosti. To je to. Ima li nešto više od toga? Da li Melvil pokušava da nam predstavi hladnoću ne samo ovog lika već ljudi uopšte? Možda je ovo test i za nas. Kako? Pogledajte film. Recite mi šta ste videli. Krimi triler? Hm, promašili ste i verovatno niste našli ništa posebno gledajući ga. Ovo je prosečan krimi triler. Da li ste ipak u filmu tražili nešto drugo, da li ste tražili ljudski kontakt, da li ste tražili postupak koji nije posao, koji nije trik, koji nije samo deo priče? Ako mislite da ih nema, promašili ste. Ima ih i veličanstveno su posađeni u film, vrhunski odglumljeni i daju ono što celoj priči o ovom samuraju fali - emociju i nadu. 

Međutim, kada vidimo te momente, mi se pitamo nisu li odglumljeni, nisu li samo trik koji će nas zavarati, koji treba da napravi komplikaciju u priči. To je zato što nas je lako zavarati trikom, to je zato što nas šminka ubedi da su bitne neke sporedne stvari, to je zato što zaboravljamo suštinu i što sve manje verujemo u čoveka. Zbog toga propuštamo da vidimo čoveka u ovom samuraju. No ne brinite, Melvil će vam tog čoveka dati, daće vam ga tako da ćete se iznenaditi, daće vam ga tako da ćete se zapitati kako vam je to promaklo do sada. 

Tog čoveka na majstorski način tumači Alan Delon. Trebalo je odglumiti ovakvu smirenost, ovakvo odsustvo emocija. No ako u takvoj situaciji jednom u filmu treba da pokažeš emocije, onda moraš da budeš jako ubedljiv. Ovaj majstor to jeste. Onda imamo scene u kojim treba da sačuva smirenost i da kontroliše emocije. Obratite pažnju na Delonove oči u tim mometima. Oči ne mogu da sakriju emociju. Njegova gluma je u tim momentima čista perfekcija. 

Tokom celog filma dominiraju hladne boje. Sav enterijer je uglavnom jako taman. Veći deo akcija se dešava noću. Ulice su uglavnom puste. Tako da zbog svega toga imate opasno izražen osećaj samoće i hladnoće. 

Možda i glavno pitanje je da li postojimo van onoga što radimo. Ako pitamo druge, odgovor koji nam daju može da pokaže da li nas posmatraju kao radnu snagu, kao nekog koga mogu da upotrebe ili ipak možda vide nešto više. Iako odvratno, to ne mora da bude strašno uopšte. Strašno može da bude šta ćemo sami odgovoriti na to pitanje. I Melvilov samuraj vodi borbu za čoveka u sebi. I onda je jasno zašto možemo da pitamo da li možemo sebe da vidimo van onoga što radimo? Da li bi mogli da nastavimo svoj put van toga? Da li je naš posao ono što jesmo? Da li postojimo van onoga što radimo?

Zanimljivosti:
Kada je Melvil doneo Delonu scenario, ovaj ga je upitao kako se film zove. Kada je dobio odgovor, Delon je odveo Melvila u svoju spavaću sobu u kojoj je samo bio krevet i samurajski mač okačen na zidu. Melvil se brinuo kada je snimana scena u kojoj delon vozi uzanim prolazom i uteruje automobil u garažu jer su bile male šanse da se to izvede bez štete. Delon je izveo sve iz prvog pokušaja.

Naj scena:

Savršeni dijalog u finalu

Moja ocena: 8/10