Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

субота, 20. фебруар 2016.

Pi (1998)



Žanr: Drama | Triler
Režija: Darren Aronofsky
Glumci: Sean Gullette, Mark Margolis, Ben Shenkman ...

Priča:
Paranoični matematičar traži broj koji će objasniti prirodu.

Moj osvrt:
Pi je jako čudan film. Ne volim izraz "nije ovaj film za svakoga" bez većeg objašnjenja zašto. To obično koriste mudroseri da vam objasne kako su oni nešto skontali a vi niste. Meh. Ovo je film koji nije lak za gledanje, donekle je povezan sa matematikom i postoji šansa da mnogi neće imati strpljenja za njega. Ako ga posmatrate kao misteriju i potragu za nečim većim u brojevima, religiji i tamo nečem, mislim da ćete biti debelo razočarani. Aronofski je ovde uzeo matematičara upravo zato što to daje neku težinu filmu. Avanturisti bi ovo odvukli na nešto potpuno drugačije. 

U centru priče imamo matematičara koji traga za nekim šablonom brojeva koji će da objasni svet. Budimo realni, velika matematička kefala zaista umeju ne samo prirodu, već i neke obične stvari da prikažu sjajno kroz svoju nauku. Gajim veliki respekt prema njima i nekako sam čekao pogodan momenat za gledanje ovog filma. Ima i ovde tih finesa kada nam život provlače kroz brojke ali ih tek provuku pred nama da imamo utisak da smo na tragu nečeg većeg. U fazonu vidi ovo, to je sjajno zar ne. Ali znaš, u potrazi smo za nečim većim, nečim što će objasniti život. E tu smo. 

Glavna namera filma nije da vas dovede do cilja potrage već da vam pokaže šta zapravo potraga znači. Prva stvar koju nam pokazuje je da treba da gledaš i van svog puta. Jasno je šta ti je cilj, jasno je da ništa ne treba da ti skreće pažnju. Ali pazi, ovde ne pričamo o rešavanju matematičke jednačine i dolaženju do jednog broja. Broj koji je ovde cilj treba da objasni život. Kako misliš da rešiš životni problem ako nisi iskusio ono najbolje i najgore od života. Moraš da osetiš bol da bi znao šta je on, moraš da iskusiš ljubav da bi znao koliko ona znači. Ako si uvek u priči sa istom temom, ti ne dolaziš do konačnog rešenja života, ti si konstantno van njega, dozvoljavaš da on prolazi pored. Pogledajte glavnog lika, koliko god se okolina trudila da ga uvuče i primi, on konstatno odbija sve i živi u svom svetu. Posledice su vidne. 

Verujem da je svako od vas tražio izlaz iz teške situacije. To je upravo ovo što gledamo, težak problem i traženje rešenja za njega. Ako se zatvaramo u sebe i skraćujemo vidno polje, moguće je da ćemo propustiti nešto što bi nas moglo dovesti do željenog rezultata. Ok, pravila moraš poštovati ali ne treba ona da te zatvore, ona treba samo da te usmere. U okviru njihovih granica si slobodan da radiš ono što želiš. No, tu dolazi i očaj i postoji velika šansa da ćeš u svemu nalaziti potencijalno rešenje. Tu bih se osvrnuo na Koelja. Čovek je stekao slavu pronalaženjem lepote i čuda u običnim stvarima. Kasnije se pretvorio u razočaranog starca koji se krije iza mudrosti i vidi čuda i u svrabu u zadnjici. Izgubio si magiju čoveče. To nije taj put. Tačno je da i pored puta ima dobrih stvari. Njih treba da pokupiš. Ali tu su i stranputice. Udaljiće te od onog ka čemu ideš. 

Što je čovek bliži cilju, treba da je ushićeniji, odlučniji, srećniji, prepun entuzijazma. Matematičar kojeg gledamo je sušta suprotnost tome. Zašto? Nije sporno da njegova potraga traži veliku žrtvu, ali cilj bi trebao da opravda sve. Zašto bi onda on bio uništen? Vratimo se još jednom na ono što on traga. Čovek je u potrazi za nečim što objašnjava svet. Što je bliže odgovoru, to se oseća sve gore. Nešto što bi trebalo da bude veliki trijumf više izgleda kao kolosalna kazna? Ali zašto bi to bilo tako? Odgovor nije u onom koji traži, već u onome što on traži. 

Kada nešto ne znate, to je za vas misterija. Ako je ta misterija prelepa, verovatno želite da znate više o njoj. Pisao sam već gazilion puta - neretko ćeš objašnjavanjem misterije prizemljiti sve, i za tebe to što je bilo magično više neće imati naročito veliku vrednost. U ovom momentu ne posmatramo nešto što je predmet - ovde je život ono za šta tražimo objašnjenje. Ako imate jak stomak, overite film Martyrs (original), on se na brutalan način igra sa ovom temom.  

Ljudi vole da sve podvedu pod šablon. Šablon je lako ispratiti, šablon vam pomogne i ubedi vas da znate nešto da uradite. Šablon je postavio genijalac. On je pronašao način na koji je nešto moguće uraditi. No, da bi nešto dobilo svoj šablon, mora podleći pravila. Matematičar ovde želi pronaći nešto što će mu objasniti život. Pronalaženjem šablona za nešto tako kompleksno, haos koji sve to okružuje ti neminovno postaje jasniji. U nečemu velikom, u nečemu što treba da bude uzvišeno pronalaziš sve veći haos. Mislite o tome. 

Kada tražiš rešenje problema, naravno da nalaziš ono koje te zadovoljava. No, rešenje koje tražimo u filmu je kompleksno. Recimo da to rešenje postoji i da ga neki genijalac među nama pronađe. Jedno je sigurno - koliko god to rešenje bilo veliko, svako će ga posmatrati kroz ono što i sam traži u njemu. Recimo, ako nam neko kaže da će sutra biti najveći dan za čovečanstvo, nema teoretske šanse da bi se složili oko toga šta je to što treba da se desi. Tako da taj najveći dan za čovečanstvo može nekom doći kao veliki poraz. Ne postoji univerzalno rešenje za sve zato što svi tražimo nešto drugo. 

Šta je onda rezultat svega. Možda smo i videli rešenje ali da li je to ono što smo tražili. Da li smo onda razočarani njime? Možda je ipak život samo ono što vidimo. Da li to onda znači da ne treba mnogo da znamo o tako velikim stvarima? Da li to neminovno znači da je znaje velika bol? Da li treba da živimo u blaženom neznanju? Nemam odgovor na ovo. Niko ga nema. Samo znam da smo ceo svoj život na putu ka nečemu, kao i da naš put iz dana i dan prolazi kroz neke ciljeve, postavlja druge a od nekih se i oprašta. Šta je onda konačno rešenje? Da li ono postoji? Šta god ono bilo, konačno rešenje je kraj. Neka ga tamo u daljini, barem još neko vreme.

Zanimljivosti:
Nije postojala ni jedna dozvola za snimanje na bilo kojoj lokaciji. Postojao je jedan čovek koji je uvek izviđao teren u slučaju da naiđe policija. Majka Darena Aronofskog je obezbeđivala hranu za ekipu.

Naj scena:

Rešenje ili nagrada, i kome sve to zapravo pripada.

Moja ocena: 7/10

2 коментара:

  1. Bravo za recenziju!!!Ne znam smem li reći da si ubo u centar pošto ne vidim šta je u ovom filmu centar.Možda je zato i ocena takva kakva je.
    P.S Našao sam Pekića,hvala:D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema na čemu. 7 znači da je ovo dobar film tako da je ocena ok :)
      Uživaj u Pekiću

      Избриши