Sunset Blvd. (1950)

Kod nas nazvan: Bulevar Sumraka
Žanr: Drama | Film Noar
Režija: Billy Wilder
Glumci: William Holden, Gloria Swanson, Erich von Stroheim...

Priča:
Neuspešni scenarista piše priču za bivšu zvezdu nemog filma čija slava je izbledela.

Moj osvrt:
Kada sam pročitao knjigu Godina Smrti Rikarda Reiša imao sam utisak da je ono što sam pročitao dobro ali nedeljama posle toga, knjiga mi nije dala mira a nisam mogao da skontam zašto. Uzeo sam ponovo da je pročitam i oduševio se. Ista situacija je bila kada sam gledao Paklenu Pomorandžu. Sve je to bilo ok ali nisam video veličinu tog filma. I opet su me neke scene danima proganjale. Posle reprize sam bio oduševljen. Zašto ovaj uvod? Kada sam prvi put gledao Bulevar Sumraka, delovalo mi je da je ovo strašan film. Ali moram da priznam da sam ga gledao u pogrešno vreme i da je bolje da nisam ni pisao o njemu. Ova repriza je došla kao poručena. Uživao sam u svakom detalju od prvog do poslednjeg momenta: od glume, preko poruke do scenografije. Sve je ovde na svom mestu. 

Ako gledamo na ovo kao na film o ženi čije vreme je prošlo, čije lice umesto svetala scene obasjava potpuno ludilo, videćemo solidan filmić i lepu zabavu. Ali ovo je daleko ispred toga. Ovo je pre svega film o glumi, film o filmu, film o prolaznosti, film o svakom ko želi ostaviti trag. 

Dok glavni lik prilazi vili koja je na prvi pogled u fazi raspada, mi ispod svog tog krša vidimo nekadašnji spektakl. Ako obrišemo prašinu, ponovo okrečimo, popravimo pokvareno, podmažemo gde škripi, videli bi lepotu ovog zdanja. I baš takvo stanje se ovde preslikava na vlasnicu te vile. Ispod prašine koja je pokriva, vidi se nekadašnji spektakl. Svo to stanje prolaznog, stanje nekadašnje vrednosti, davnog spektakla vlada i u atmosferi koju ova žena nosi. Takve finese nisu baš lako dostižne. To su detalji čiji film čine velikim. Nađite ih u današnjim, sve češćim prevarama. 

"Ja sam velika, filmovi su postali mali". Mislite li da je zabluda da neko smatra sebe većim od filma?  Nije. Mnogi su veći od filma. Mnogi su proslavili filmove. Ali filmovi su opet proslavili one koji nisu nosili film svojim kvalitetom. Sve u svemu, to je neodvojiva stvar. Gadno je to što zaborav vuče i jedne i druge. Dok traje glumac, trajaće i film i obratno. Veličine traju dok ih se mi sećamo, onda neko vreme budu legende, kasnije odu u zaboravi i samo retki poštuju ono što su oni bili. Dolaze nove veličine, dolaze drugi. Veći ili ne, neuporedivo je to. Svako vreme ima svoje ljude a ti ljudi imaju svoje veličine. 

Zašto ova bivša zvezda želi da se vrati u ulozi Salome? Nije to slučajno. Sve je u službi njenog karaktera i njene propasti. Ona je zaboravljena. Negde duboko ispod, ona to zna. Problem je u tome što suviše dobro glumi, suviše dobro laže i to toliko da veruje i sama sebi. I od svega ostaje samo strah da više nije bitna. Salome je neko ko zahteva glavu sveca na tacni, Salome je poželjna, Salome je neko ko naređuje caru. Nije li to jedna od odlika zvezda. Moć koju su stekli je nešto što ih opije. Problem je što i ta moć ima rok trajanja, rok o kome čovek ne razmišlja dok vlada njome. 

Sve vreme mi gledamo film u filmu. I u tom filmu mogu reći da se ističu bukvalno svi elementi. Glavni lik je glumica, to je uvek tako. Svi ostali, režiser, scenarista, kamermani - svi su tu sporedni likovi. Pogledajte ovu ženu - ona je zaboravljena i nebitna ali u ovoj priči, ona je centar. Uslovno rečeno, glavni lik i svi koji su životu koji gledamo su u službi nje i njenog ludila. I u tom filmu, tehnikalije su besprekorne. Od scenografije do naracije, preko odličnih dijaloga i komparacija. Sve je savršeno na svom mestu. Problem je u tome što kao i svaki film, život koji gledamo na ovom filmu je laž. Prepustićemo se i verovaćemo u nju samo da bi se oduševili, da bi doživeli šok, da bi se uzbudili, da bi se nasmejali. 

Gluma Glorije Svanson izgleda pomalo teatralno ali ko ovo pripiše lošoj glumi taj definitivno ne zna šta je pogledao. Ova žena je bila zvezda nemih filmova. Ako ste pravi filmofil, verujem da ste pogledali nešto iz te ere. Ljudi nisu mogli drugačije pokazivati emocije nego prenaglašavanjem pokreta, govora, jake mimike. Ali hej, reći će neko, to je njen život, ona trenutno ne glumi u filmu. Da li zaista mislite da neko ko je bio veliki u nečemu nekada napušta to čime je vladao. Ona glumi svoj život zato što je to ono što ju je načinilo velikom. Glorija Svanson pruža ne teatralnu nego epsku glumu, nešto što fascinira i boli u isto vreme. 

Odlična stvar je što je Glorija mogla lako da se poistoveti sa ulogom koju je ovde tumačila. Ona zaista i jeste bila zvezda nemih filmova. Vreme njene slave je polako prolazilo. Zbog toga je njena gluma ovde prepuna emocija. Majstorski je ušla u ulogu. Još jedna zanimljiva činjenica - Maksa, njenog slugu tumači čovek koji je režirao filmove u kojima je Glorija glumila. Vidite li na kakav način ovaj film preslikava život. Čovek koji je režiser, ovde je sluga. Simbolika u punom sjaju. Svi su tu za zvezde. Zvezda proslavlja film, zvezda može proslaviti i režisera. Zbog toga se Maks drži za Norminu (Glorija) suknju. Ok, neko će reći da je on mogao bez nje da nastavi da pravi opasan posao. Jeste ali tu se već postavlja pitanje da li nešto radimo zbog nečeg ili nekog. Da li bi Maksov najveći uspeh bio film ili Norma? Šta više volite, uspeh ili osobu? Mislite o tome.

Za mene najjača scena nije kraj, iako je on spektakl. Najbolja scena kao i kada sam prvi put gledao je ona kada Normu obasjaju svetla scene. Tada ona sija u onom nekadašnjem sjaju. Mi ne znamo da je ona bila velika osim iz njene priče. Ali to svetlo ju je pokazalo u punom sjaju. Ako ona zaista ovako sija na sceni, onda je nesumnjivo zvezda. U čemu je onda problem, zašto ju je vreme pregazilo, zašto je sada nebitna? Nije problem u vremenu, braćo i sestre. Problem je u ljudima koji takve stvari prepuste zaboravu. Ako neko dođe i kaže vam da pogledate ovaj film a vi to niste učinili do tada, videćete njegovu veličinu. Ali ako takvih ljudi nema, ako sami ne otkrijete ovako nešto, film se prepušta zaboravu. Zašto se to dešava? Zbog šljaštećih stvari kojim nam neko maše pred očima, kojima dajemo više pažnje. Norma Dezmond je velika, ali su ljudi dozvolili da ona nestane. Ona je ostala zamrznuta u vremenu bez da joj je data šansa da se menja i prilagodi novom. 

Na kraju, šta ostaje kao sećanje na ovaj film. Sudbina glavnog lika - ne bih rekao. Stvari koje su vezane za njega imaju vrednost samo uz Glorijinu priču, uz njeno prisustvo. Zvezda je zvezda, čak i u svom ludilu, i u svojoj propasti, ona je ta u koju je uperena svetlost. U dobrom će je slaviti u lošem upirati prstom u nju. Svako će dati sebi za pravo da joj sudi ali skoro niko neće dosegnuti tu veličinu. Izlazak na veliku scenu i dolazak do slave je blještav, spektakularan. Neki kažu da odlazak može biti tih ili buran. Istina je samo jedna. Zvezda nikada zaista ne odlazi. Slava može da izbledi ali gluma nikada ne prestaje.

Zanimljivosti:
Fotografije mlade Norme Dezmond su fotografije Glorije Svanson iz mladosti. Kada su snimali scenu prvog poljupca Vilijama Holdena i Nensi Olson, režiser nije želeo da prekine snimanje iako je imao dovoljno materijala. Na kraju scenu je prekinula Holdenova supruga. Montgomeri Klift je napustio snimanje. Trebao je glumiti Džoa ali je imao aferu sa sredovečnom ženom i nije želeo da mu novinari grebu po prošlosti. Kada su snimali scenu sahrane Norminog majmuna, Vajlder je rekao glumcima da se ponašaju ubičajeno "znate već kako se ljudi ponašaju na sahrani majmuna". 

Norma Dezmond (Glorija Svanson) izgovara rečenicu da bez nje ne bi Paramount studio ni postojao. Glorija je radila za Paramount šest godina. Glorijina ćerka je izjavila da je glumica bila u ulozi svo vreme snimanja filma, da su joj se kući čak i obraćali kao Normi. Erih fon Strohajm ne voli svoju ulogu u ovom filmu. Vila Džona Pola Getija je korićšena za potrebe snimanja. Paramount je to platio tako što je izgradio bazen u dvorištu. Mnogi su Vajldera kontaktirali kako bi pravili rimejk filma ali je on svima odgovorio da ne poseduje prava na njega. 

Iako Erih fon Strohajm glumi i vozača, on nije znao da vozi. Scene u kojima vozi su snimane tako što je automobil bio šlepan. Originalni negativi za film su odavno izgubljeni. Za razliku od lika koji tumači, Glorija Svanson je prihvatila činjenicu da je ne žele na ton filmu tako da je posle glumačke karijere neko vreme radila na radiju i televiziji. Mnoge je čudilo da je Džudi Holidej dobila oskara pre Glorije Svanson za ovaj film i Bet Dejvis za All About Eve. Vlada mišljenje da bord nije znao kojoj od dve potonje da da nagradu pa je našao solomonsko rešenje i dodelio je Džudi. 

Šminker Voli Vestmor je izjavio kako je imao problem jer je lice Glorije Svanson izgledalo mlado za njene godine. Glorija Svanson je bila razočarana što je ovaj film nije vratio na scenu. Dobijala je mnogo ponuda posle ovoga ali su sve bile na isti kalup i odlučila je da se povuče. Kada je Glorija završila poslednju scenu, odmah je počela da plače a od svih prisutnih je dobila stojeće ovacije.

Naj scena:

Pod svetlima

Moja ocena: 10/10