Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 25. август 2013.

8MM (1999)


8MM (1999) on IMDb
Kod nas nazvan: 8 Milimetara
Žanr: Kriminalistički | Misterija | Triler
Režija: Joel Schumacher
Glumci: Nicolas Cage, Joaquin Phoenix, James Gandolfini...

Priča:
Privatni detektiv je unajmljen da otkrije da li je snaf film autentičan ili ne.

Moj osvrt:
Detektiv je unajmljen od strane udovice čoveka na visokom položaju da otkrije da li je snimak koji je pronašla u sefu svog pokojnog moža autentičan. Naravno, niko sem nje ne treba da zna za to jer je ime njenog pokojnog muža u pitanju. Ovo je dobro jer isključuje umešanost velikog broja ljudi u otkrivanje misterije. Elem, Nidža Kejdž glumi ovog detektiva koji mora da istraži autentičnost filma. Ko ne zna, snaf predstavlja snimak autentičnog ubistva. Za nešto više, progooglajte. Što se tiče ovog filma, nije on epohalan, ali ima nekoliko vrhunskih detalja zbog kojih od mene i zaslužuje ovako visoku ocenu.

Kada čovek pročita da je neko tamo ubijen, kome ne zna ni lik ni ko je, naravno da je zgrožen i šokiran, ali reakcija nije ona prava. Ovde detektiv gleda snimak na kojem je devojka ubijena i reakcija jeste gađenje i šok. Naravno, i gledalac tako gleda. Ali pravi udarac u stomak tek doživljavamo kada ta devojka zapravo dobija lice, ime i ličnost. Pod tim smatram upoznavanje sa majkom nesrećne devojke, upoznavanje sa tim ko je bila ta devojčica, šta je radila i šta su joj bile namere. Kada sve to vidimo, kada čujemo šta su bile njene nade i snovi, sledeće gledanje tog videa u kom ne moramo ni da vidimo čin ubistva je pravi udarac u stomak. Odlično prikazana ta loša ljudska osobina, "dobro je, nije neko meni blizak". Nemojte me ubeđivati da nije tako jer 99% ljudi zaboravi vest o ubistvu za mane od nedelju dana. 

Sve ovo naravno žestoko utiče na ovog čoveka. O tome da li takve stvari mogu da utiču na ovaj način nema diskusije. Ko je npr. gledao Sprski Film, zna kako i običan film sa svim svojim boleštinama može da utiče na čoveka. Zamislite kako onda na čoveka može da utiče snimak u kom gleda nevinu devojčicu koja je imala svoje snove, nade, kako biva brutalno ubijena. Naravno kako bi došao do dokaza da li je zaista ubijena, ko su ubice itd. on kreće u istragu i mora da uđe u vode pravljenja ovakvih i sličnih filmova. Ako na onaj snimak koji je pogledamo dodamo još gomile perverznih pizdarija koje legalna i nelegalna pornografija nude, onda zamislite u kakvom stanju je čovek koji non stop bulji u to. Što se tiče samog videa koji istražuje, nećemo videti mnogo stvari eksplicitno, ali dovoljan je jedan pogled na žrtvu da proizvede žestoku jezu.

Koncept filma je jednostavan. Imamo istragu, otkrivanje dokaza koji nas približavaju odgovoru i to je to. Nema puno mrsomuđenja, sve to ide dinamično, napetost se fino održava i za ljubitelje takvih filmova, ovo će svakako biti poslastica. U celom tom konceptu meni se nisu dopale tri stvari. Prva je to što nekada previše lako detektiv dođe do nekih dokaza. Ok, nije nerealno da dođe do njih, ali barem mi prikaži kako mu je uspelo. Druga stvar je mnogo veći problem. Po meni, ovo je trebao biti jednostavan film bez ikakvih obrta, bez ikakve zavere ili nečeg sličnog. Istraga, pronalaženje, obračun, osveta ili prihvatanje da si nemoćan i ćao zdravo. Tu me je npr. Srpski Film uništio, upravo sa tim beznađem i nemogućnošću da pobediš takvo užasavajuće zlo. Realno, brutalno, udarac u stomak najgore vrste. Problem je ovde što se ta atmosfera zavere ipak gradi vremenom. Čim dobijemo nagoveštaj da stvari nisu onakve kakve jesu, jasno je šta se dešava i neki aspekti filma postaju predvidivi. To je proizvelo i jedan očajan, tunjavi karakter za kog sam od početka znao šta će mu biti uloga. Kada bi ispreskakali sve scene sa tim delovima filma, ne bi ni primetili da nešto fali a film bi bio još kvalitetniji. 

Kolosalan problem predstavlja i odnos glavnog lika sa porodicom. Ako i vama nije već muka od "zašto mi ne pričaš šta radiš na poslu, zašto zanemaruješ mene i dete, napustićemo te ti sebična stoko koja rizikuješ život zbog nas a nema te tu kada mutim šlag da mi pomogneš..." Bukvalno kad god je film postao mračniji i napetiji sledi telefonski razgovor sa ženom u kom je dijalog debilan do krajnjih granica. Čak i kada propusti poziv, to deluje tako iritantno da ne mogu da vam opišem. Ok, potrebni su mu žena i dete kako bi bio ranjiv. Ali sama činjenica da vidimo to dvoje na početku je dovoljna, ne trebaju mi usrani telefonski pozivi na svakih 10 minuta, hoću da gledam prokleti film. 

Kada sam pisao o odličnom Memories of a Murder, pomenuo sam sjajnu simboliku na kraju kada se čovek okrene ka kameri i zagleda se, kao da kaže "ubica može biti svakog od vas". Ovde imamo odličnu simboliku gde jedan monstrum nosi masku. Njegovo demaskiranje prati genijalan monolog. Ubica nije neko monstruoznog izgleda, nije prerasli deformitet, ubica je neko ko šeta među nama svakog dana, kupuje novine, hleb, poželi nam dobro jutro. To je realnost. 

Moram da pomenem još jednu sjajnu stvar. Kada naš detektiv postavi pitanje zašto bi bogataš želeo da ima snimak na kome ubijaju nevinu devojku. Od odgovora koji je dobio na to pitanje sam se naježio. Još jedna surova realnost braćo i sestre koja me je podsetila na monolog Sergeja Trifunovića u Srpskom Filmu: "To nije pornografija. To je život. Život jedne žrtve. Ljubav, umetnost, krv, meso i duša te žrtve u direktnom prenosu svetu koji je sve to izgubio, a sada debelo plaća kako bi mogao da gleda, iz udobnosti svoje fotelje ... Žrtva se prodaje, Miloše. U ovom svetu, žrtva je danas najskuplja roba, jer žrtva najviše oseća i najbolje pati. A mi smo žrtva. Ovaj narod je žrtva. Zato se i prodajemo."

Zanimljivosti:
Dejvid Finčer je trebao režirati film. Radnja filma je veoma slična filmu  Hardcore (1979) . Dženi Pauel, devojka koja glumi žrtvu je zapravo striptizeta. Porno film sa klistirom koji se vidi u filmu je realan samo su neke scene isečene kako bi se mogao prikazati u ovom filmu. Originalni i znatno mračniji scenario je napisao Endru Kevin Voker ali su scenario znatno izmenili Džoel Šumaher i Nikolas Kazan zbog čega je Voker napustio snimanje.

Naj scena:

Demaskiranje

Moja ocena: 7/10

2 коментара:

  1. Bas me interesuje sta mislis o ovom:
    http://www.imdb.com/title/tt2005374/
    po meni, moglo je mnogo bolje,strasna je prica ali losa karakterizacija, za scenario da ne govorim.
    Holivude, zemlja zove, javi se!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Videćemo. Generalno, danas je baš loša karakterizacija u filmovima. Obično kada to ubodu, film počne da valja. Čak i kad dobijemo dobar karakter, primeti se i u neupečatljivom filmu (recimo Zod u novom Supermenu).

      Избриши