Filmski Hitovi - Godina Peta

Braćo i sestre, srećan nam peti rođendan!

Šta je obeležilo prethodnu godinu? Svakako ne velika produktivnost. Ali uprkos tome, rastemo, brojniji smo, širimo se, bogatiji smo za mnogo novih, dobrih ljudi. Statistiku smo odavno prestali da pratimo. Prerasli smo ta takmičenja, merenja alatki, šminkanja, veliki trud da se svidimo svima. Verni smo jedni drugima, tu smo da se bodrimo, da dajemo savete ali i da kritikujemo jedni druge. Što se tiče tekstova na blogu, drago mi je da su se tu našla dva za mene jako bitna filma: Braveheart i The Best of Youth. 

Pre nekoliko dana mi je palo na pamet da vam ovo nikada nisam pričao. Iskreno, naziv Filmski Hitovi mi se opako ne sviđa. Ali kako tada nisam imao veze šta radim niti kako treba da pišem niti o čemu da pišem, naslov je bio kao i sve ostalo: nedovršeno, promašeno i slabo. Kako bih blog sada zvao. Hm. Možda nešto kao Dnevnik jednog Filmofila jer ovaj blog to zapravo i jeste. Ali nećemo dirati ime. To je kao da vas pijani kum nazove npr. Jašibor i to ime ostane da vas prati bez obzira što vam se ne dopada.  

Rekoh već, produktivnost nije velika. Ne želim da se pravdam jer razlog za sporiji ritam nije za pravdanje već za ponos (naslovna sličica). Očekujem da ritam neće biti baš ovako spor ali ne obećavam ništa. Kad bude tekstova, biće. Što se tiče izbora filmova, uglavnom ću se bazirati na vašim predlozima jer lista je poprilično puna. S toga bih vas zamolio da mi u buduće predlažete nešto zaista vredno gledanja. Dakle, nemojte mi davati predloge u stilu "e evo ti ovaj prosečan film" ili "pogledaj ovu glupost" itd. Zašto bi gubili vreme na takve stvari. Razumem ako je nešto mega hit pa očekujete komentar. To su izuzetni slučajevi. Hajde da drugim čitaocima donesemo nešto kvalitetno, nešto što nisu gledali. Shvatam da neki ljudi vole način na koji blatim film ali toga će uvek biti. Predlažite i dalje. Ako vam je problem da ispratite listu, nije bitno i ako predložite nešto što je već unutra. Meni je to lako proveriti. Postojala je ideja da se vrati glasanje za filmove iz liste sa vašim predlozima ali za sada nisam pronašao efikasan mehanizam za to. Easy Polls se nije baš pokazao dobro. Ukoliko imate bilo kakav predog, ne samo za ovo već bilo šta drugo vezano za blog, izbor filmova, način na koji radim, dobrodošao je. 

Pomenuću i da sam u međuvremenu pogledao nekoliko sezona nekih serija. Evo mini prikaza za neke njih. Death Note, odlično, napeto, mozgolomno. Povremeno malo zakomplikovano ali, uslovno rečeno, jedna od najvećih partija šaha na svetu filma. Emotivno, potresno, šokantno efikasno. Vrhunska dva lika. Možda je moglo ranije da se prekine još dramatičnijim krajem. Ubacivanjem novih likova pomalo razvodnjeno ali svakako čista desetka. Ako budete gledali ovo, gledajte sa japanskim audiom, nipošto engleskim jer moroni koji su to sinhronizovali govore kao napaljeni klinci koji se lože da su zlikovci iz stripova a ne realni likovi. 

Attack On Titan, sezona prva - ništa nije ovako potresno a vezano je za borbu ljudi sa zverima i bilo kakvim drugim karakondžulama. Gubitak bilo kog od likova je jako potresan i zaista se oseti gorčina. Oseća se opasnost, oseća se strah. Dobra ideja, samo da vidimo kuda će da ode. Takođe čista desetka. 

Berskerker sezona prva (i na žalost jedina) - počinje kao crtać za klince, nastavlja se intrigatno, pomalo šokantno, postaje teška boleština i vrhunska drama koja udara u stomak i nije mi jasno kako nije postojalo interesovanje da se nastavi sa ovim. Veći deo ove sezone deluje prilično jednostavno i prosto je neverovatno u šta prerasta na kraju. Teško je opisati takav bum. Zbog takvog finala i potencijala - čista desetka. Ua kretenima koji su ugasili projekat. 

The Wire sezona prva - solidna, pametna pa i realna serija. Nisam fan ovakvog tipa serija, osim svojevremeno Odeljenja za ubistva (Homicide - Life on the Street) ali ovo je sasvim dobro. Dobra glumačka postava sa dva vrhunska glumca (Dominik Vest, Idris Elba - fakjea). Realan rasplet, realni likovi, sve na mestu.  Jaka osimca a možda čak i devetka. 

Game of Thrones sezona prva - generalno i same knjige su šablonska sapunjara ali ti likovi su opasno dobro napisani pa je to sasvim prihvatljivo u početku. Posle je to repetitivno - gomila ubijanja u pojam nekim spletkama pa onda neki šok. Meh. Što se tiče serije, ona obuhvata prvu knjigu koja je koliko toliko korektna. Šon Bin fakjea. Može osmica. 

Breaking Bad sezona prva - jako jako jako dobar crni humor pre svega. Sjajan dijalog, odlična gluma, dopadljivi likovi. Ljudima je uspelo da naprave likove koji su, iako kompletni kreteni (rođak policajac) opasno simpatični i zapravo govore nešto. Simpatična ljudska priča u kojoj se ludilo tek zakuvava. Veliki potencijal. Jaka osmica.

House of Cards, polovina prve sezone - Ako ovo nije okrenulo za 180 stepeni ja zaista ne znam čemu ovoliko sezona. Zapravo veze nemam zašto se i ova spremala. Prejadne, nezanimljive politčke igrarije. Najobičnija predvidiva ljigavost što politika zapravo i jeste. Ali ovo je toliko na niskom nivou, kao Vučić, samo što nije on već je Spejsi pa vas ne nervira. Užasno iritantna Kejt Mara i sve što prati tog lika. Zaista jadno i plitko. Doguraću do kraja prve sezone ali ako ovo ne napravi drastičnu promenu, može da dobije najviše jednu peticu i to zbog Spejsija i vazda odlične Robin Rajt. 

Ne planiram detaljno pisati o serijama ali kontam da ćete s vremena na vreme dobiti ovako neki kratki pregled. Verovatno ću uključiti dokumentarce u razmatranje (pogotovu ako tu bude vaših predloga) a i dalje se lomim za domaće filmove. Nekako, o onim velikim mislim da nema tajne, sve je rečeno. Jedino ako vas baš jako zanima moje mišljenje možda bih mogao posvetiti pažnju nekim naslovima. Moram ovde da pomenem da sam jedan film izbacio iz vaših predloga: Straight Outta Compton. Videh pukim slučajem trailer i odlučih da nemam ja tri života za takve stvari. Prvo mi se gadi ta muzika, drugo mi se gadi stav koji ti likovi imaju. Treće, iskreno ne vidim ni najmanju šansu da taj film ima i trunku kvaliteta. Ne verujem da grešim kada kažem da će to biti jadna promocija nekih "glumaca", pogrešnih stavova, prepuna rasističkih iskenjavanja i "socijalnih" poruka i to na način koji mi se gadi više od ičega. 

Primetili ste već da ovo nije onaj bla bla regularni rođendanski post. Moramo da se menjamo, inače bih mogao kopirati istu stvar iz godine u godinu. Verujem da ste pre izvesnog vremena u listi blogova koje preporučujem videli i nov: Kod Levog Smetala. Posetite to mesto. Pročitaćete vrhunske tekstove. Redak je slučaj da neko komentariše genijalne Bonelijeve stripove. Mhejl je to uradio na opasno dobar način. Kada sam to pročitao, bio sam u fazonu "Hoćemo još, hoćemo još!!!". Žao mi je što su neki likovi prestali da pišu (Davore u tebe gledam). Drago mi je da se Darko (Bez Titlova) povremeno vrati svom prvom blogu. Cult Of Ghoul i Hororsf na moje a verujem i vaše zadovoljstvo šibaju punom parom. Probao sam čitati još neke blogove, ali nekako mi nije leglo. Ako imate neki predlog, možda neke novajlije, nešto što mislte da treba da se pročuje, hajde da podelimo to i pomognemo ljudima. Van ovih blogovanja, Đuka sa svojim Crnim Ovčicama radi sjajan posao. Zapratite ih na društvenim mrežama i pomozite njihovom projektu. 

Na kraju, nema velikih reči. Ne želim da obećavam puno ali ne želim ni da mračim. Jednom sam već otišao, sa stilom, sa najboljim tekstom koji sam napisao. Taj tekst je još uvek tu, izmešten u vremenu. Ako me nema dugo, strpite se. Menjam pelene, pevušim, pravim klovna od sebe, vozim Isidoru u kolicima po kraju da oduševljeno gleda krošnje drveća. Filmovi neće pobeći. Tu su oni, spavaju i sanjaju dan kada će osvanuti na blogu Filmski Hitovi. 

To je to za ovaj peti rođendan. Potroših vremena i više što sam planirao. Idem uspavati ćerku nekom laganom pesmicom a potom, barem dok me san ne prevari, da ispoštujem Melvila i Delona koji nestrpljivo čeka u svom Le Samouraï. Uzdravlje.

The Revenant (2015)

Kod nas nazvan: Povratnik
Žanr: Avantura | Drama | Triler | Vestern
Režija: Alejandro G. Iñárritu
Glumci: Leonardo DiCaprio, Tom Hardy, Will Poulter...

Priča:
Graničar koji prati trgovačku ekspediciju se bori za život posle susreta sa medvedom. Nedugo potom biva napušten i ostavljen da umre... 

Priča:
Braćo i sestre, evo me posle nove pauze. Nadam se da sam vam nedostajao barem upola koliko vi meni. Ovog puta imam jače opravdanje nego ikada. Što se tiče nekih planova i ideja, o tome za koji dan. Sada bih pričao o Revenantu jer verujem da je ovo tekst koji najviše čekate. Elem, uglavnom se načitah negativnih kritika o filmu. Neki su bili obrazloženi pa mi je bilo jasno, neki su bili ogorčeni pa sam razumeo bes a opet, kod nekih se jasno videlo "hajde da mrzimo nov film bez nekog opravdanog razloga". Da li je ovaj film zaslužio stroge kritike - o da. Da li je tako užasan - ni blizu. Da li zaslužuje prezir - ne vidim razlog. 

Elem, jedan od čitalaca je napisao da je Revenant pokrao Tarkovskog. Ne mogu reći da ga je pokrao ali je žestoko kopirao neke scene iz njegovih filmova. Može se to nazvati inspiracijom ali neke scene suviše liče da bi bila inspiracija. Da ne lupetam više o tome, kad pročitate ovaj tekst, svi polagano na youtube. Da biste našli video sa tim poređenjem, samo unesite dve reči: "revenant" i "tarkovsky". Ne smetaju mi one scene koje su vizuelno inspirisane Tarkovskim, ali mi malo smetaju scene u kojim film želi da ostavi utisak samim dešavanjem i pričom a koje su kopija scena iz filmova pomenutog režisera. 

Ubedljivo najveći kvalitet filma je način na koji je ovo usnimljeno. Zapravo to me je kupilo u trejleru i zbog toga sam rado čekao ovaj film. Teško je ovo opisati ali pokušaću na najbolji način. Recimo imamo scenu akcije (pucnjave, trčanja, jahanja, prikradanja). I recimo u najvećoj frci imamo kameru koja se kreće među likovima, čuje se zvuk sa suprotne strane od one koje gledamo, kamera se okreće i vi imate utisak da gledate kroz oči jednog od učesnika događaja. Verovali ili ne, pomislio sam u jednom momentu da će nas tako neki lik voditi kroz film a da nam ga neće prikazati do samog kraja. Kad malo bolje razmislim to i nije loša ideja, ali dobro, nije vreme za to. 

Na sve pomenuto se samo nadovezuje i činjenica da se radnja filma odvija po prelepim zimskim pejzažima. Mnogima smetaju scene koje su razvučene, u kojima gledamo čoveka koji šeta i luta prirodom, koji se lomata po reci itd. Meni je to bio odmor za oči i mozak. Recimo uzmimo vazda razvučenu scenu borbe na reci u Hobitu i ovo. Uz tu akciju umalo nisam zaspao. Ovo u Revenant mi je stvarno prijalo. Svi ti pejzaži, sva ta zima, zvuk vetra itd., sve je to svaralo savršenu atmosferu. 

Dolazimo i do borbe čoveka sa prirodom. Da li je ovo film o tome - iskreno nisam stekao utisak da je to ono glavno. Ok, nije sporno da imamo borbu čoveka da pobedi prirodu ali razlog zbog kog to radi mi je govorio nešto drugo. Pogledajmo sve te filmove gde se čovek bori da preživi u surovim uslovima prirode. To je borba za goli život. Ovde je u pitanju glad za osvetom. E u tom grmu leži zec. Ma koliko surova, priroda je pre svega veličanstvena. Ovde prisustvujemo pobedu čoveka nad prirodom kako bi on uradio šta - oduzeo život drugom. I u čemu je tu pobeda. 

Možda bi priroda malo mogla da pojača i tako stekne apsolutnu moć na ovoj planeti. Ionako smo debelo omanuli. Mislite da sam crn, patetičan i da preterujem? Dok ovo čitate u udobnosti fotelje, kreveta, pijete hladan sok, jedete grickalice, zamislite sliku deteta koje je koža i kost, koje pokušava da sisa majčinu sisu u kojoj nema mleka. Hteo sam da okačim ovde tu sliku ali nemam snage da je pogledam ponovo. Zamislite tu sliku i zapitajte se onda dokle smo stigli. Kako je Romero rekao u jednom od svojih filmova, "Da li smo vredni spasenja?" 

Ono što mi se dopalo je taj kontrast u prirodi, ono što prikazuje tu prirodu prelepom ali u isto vreme surovom. Imamo prelepe slike snežnih predela, reka, drveća i veličanstvenost prirode zaista dolazi do izražaja. Opet, na drugoj strani imamo sve opasnosti koje ona donosi. To je fino dozirano u filmu. Imamo nenormalnu scenu borbe sa medvedom i posle toga nemamo toliko ekstrema. Sve je posle toga manje više ok i očekivano. Sviđa mi se način na koji je dočarana opasnost. Ne samo ona koja preti od prirode već i od neprijatelja. Najbolja scena na taj fazon je jedan susret glavnog lika sa indijancima. Što je najbolje, ne deluju ti indijanci tako brutalno i krvoločno ali sam način na koji je scena odrađena, kako je to prikazano iz perspektive glavnog lika je masterpis. Lagano najbolja scena u filmu. 

No hajde malo o suštini. Inaritua jako poštujem pre svega što je uspevao da dostavi emociju. Nekako osećate sve što osećaju likovi: i težinu i tragediju, i tugu, i strah. U Revenant imamo osvetu. Da bi to bilo efektno, moraš da osećaj gorčinu, moraš da osetiš bol gubitka zajedno sa likom ili likovima u filmu. Evo nekoliko vrhunskih primera kako se to radi: Braveheart - treba li vam objašnjenje. Ako vam se creva nisu iskidala kod scene kada nevinu devojku kolju, zašto onda gledate filmove. Virgin Spring - pre svega jeziv je način na koji je veliki Max Von Sydow dočarao taj bol. Apocalypto - opet Mel Gibson. Tragična scena tu baš budi najveći mogući bes. Pa i nebitni Edge of Darkness gde opet Gibson dočarava glumom bol gubitka. Francuski 7 Days - kratka ali mučna i šokantna scena pronalaženja tela žrtve. Da ne dužim. Revenant me je tu ostavio skoro pa ravnodušnim. Ne, nisam bezosećajan. Sada kad imam dete još sam osetljiviji na ovako nešto. Ali ovo - suviše me podseća na one rutinske akcije. Zveknuo si mi nekog, sad ću da te zgazim kao mrava. Zašto je to tako? 

Druga stvar koju je Inaritu donosio je ljudskost i realne likove. Nekako je lako bilo poistovetiti se sa njegovim likovima. Prvo je to što nam je dočarao emociju, drugo, ti likovi su baš od krvi i mesa. E upravo tu Revenant pada i to je odgovor na pitanje na kraju prethodnog pasusa. Ovde su likovi kao da su ispali iz tih rutinskih akcija ili iz stripova. Imamo radnju zbog radnje, ne zbog likova. Da ovo nije tako dobro usnimljeno, da nema nekoliko dobrih detalja i fantastične lokacije gde je snimano, zaista ne znam po čemu bih ga izdvojio od filmova sa sličnom tematikom. 

Da sumiram, Revenant je ok film i to je to. Da nema ovu prelepu prirodu, da nije usnimljen ovako kako je usnimljen, bio bi tek podnošljiv i komotno bi mu mogli smanjiti ocenu za 2. Bez ikakve sumnje ovo je najslabiji Inarituov film. Da je doneo ono što ume, zbog sjajne podloge, bio bi epsko ostvarenje. Ali je lišen onoga što Inarituovi filmovi predstavljaju - ljudskosti i emocije, a to je trebalo da nosi film. 

Verujem da očekujete i koju reč o glumi. Ne vidim ovde ništa posebno uprkos dvojici dobrih glumaca, pri čemu više favorizujem Hardija (jer Bronson). Očigledno je Leo dobio oskara jer mora da ga dobije već jednom. Meh, kakvi levi glumci ga danas dobijaju i za šta ga dobijaju, Oskar je samo šou, kao i 99% današnje kinematografije.

Zanimljivosti:
Pošto je početak snimanja kasnio, sneg u Kanadi se otopio pa je snimanje moralo biti premešteno u Argentinu. Inaritu je odbio da ubaci specijalne efekte u film jer bi po njegovim rečima sam film postao sranje. DiKaprio je zaista pojeo deo sirove bizonove jetre iako je vegetarijanac. On je za potrebe filma naučio da puca iz muskete, da upali vatru, naučio je i dva indijanska jezika i proučavao drevne tehnike iscelivanja. 

Hardi je na snimanjima uvek na strani ekipe koja pomaže. Zbog toga se jednom sukobio sa Inarituom i čak ga je uhvatio i za gušu. Od te scene su nastale i majice koje je Hardi razdelio ekipi. Hju Glas, koji je bio inspiracija za glavnog lika u filmu, nikada se nije ženio niti je imao dece. Tom Hardi je svoju glumu zasnivao na glumi Toma Berindžera iz filma Platoon. Šesta DiKapriova nominacija za oskara.

Naj scena: 

Opasnost

Moja ocena: 7/10

Sicario (2015)

Kod nas nazvan: Sikario
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Denis Villeneuve
Glumci: Emily Blunt, Josh Brolin, Benicio Del Toro...

Priča:
FBI agent, idealista, određena je da pomogne specijalnoj jedinici u sve većem ratu na granici SAD i Meksika.

Moj osvrt:
Sicario je odlično režiran, ima opasnu glumačku ekipu (Emili Blant, Džoš Brolin, Benisio Del Toro), ima odličan temelj za vrhunski film ali za mene on je nekako ostao nedovršen. Nije iskoristio potencijal koji je imao, nije razvio neku određenu priču, doneo je tek fragmente priča koji su vezani za upečatljive likove. Sve to izgleda kao da smo pošli da gledamo jedan film, nastavili sa drugim a završili treći. E vidiš, ovo nam je priča, e sada tu se krije nešto veće, sad ćeš da vidiš, e sada to što si trebao da vidiš ide na neku totalno drugu stranu. I svi ti segmenti imaju kvalitet. Lepo je to sve, ali kada spojiš u jedan film, nisi baš siguran šta si pogledao. 

Na početku, sve me je podsetilo na prvu sezonu serije The Wire (možda podseća i na ostale ali ih nisam još pogledao). Imamo tamo nekog opasno organizovanog protivnika i moramo iskoristiti sva moguća sredstva da bi ga savladali. Fazon je ovde što taj protivnik stoji u magli. Imamo organizaciju koja treba da se bori sa njim, likove, pripremu, začkoljice, nelegalne i legalne radnje, ali opet, imamo tamo nekog narko bosa i bosovog narko bosa i njegovu babu. Da li je to dovoljno? U principu jeste ali opet, meni je to pomalo siromašno. Dok smo u Wire videli kako ta zlikovačka organizacija funkcioniše, videli smo mehanizme koje je teško razbiti ali i slabe tačke, ovde ne vidimo ništa. Kažem, nije to nužno loše ali još jedan bezlični narko kartel kao protivnik mi nije naročito impresivan. 

Druga stvar na koju me je Sicario opasno podsetio je neuporedivo bolji Elite Squad. Prva stvar je ta što i Sicario pokušava u celu priču uvući običnog čoveka i to koliko i on može biti privučen nelegalnom kako bi opstao, koliko i oni koji treba da dele pravdu mogu biti pokvareni, koliko je njihov život jeftin ili šta već. To vidimo kroz priču jednog od policajaca. Ne znam, meni je ovo bilo nekako rutinski, previše lagano, prevelika sigurica. U Elite Squad vidite koliko je društvo trulo, koliko je beznadežno, koliko je sve to ukorenjeno. Uzeti primer porodičnog čoveka svakako daje onaj potresni efekat ali kažem, meni je ovo bilo previše meh. 

Sad neko može da kaže "pa gde ti je taj konkretan protivnik u Elite Squad". To pitanje je na mestu ali Elite Squad se ne bavi njim. Bavi se društvom koje je toliko trulo da se ne zna ko je crn a ko beo, društvom u kom su sve norme izmeštene, bavi se verom u nešto drugo ali i beznadežnošću na putu do toga, bavi se žrtvovanjem za taj viši cilj, hrabrošću, ludošću itd. Ali pre svega, Elite Squad ne ide na ovaj sigurica fazon kao Sicario, ne nudi tragediju čoveka koji treba da oslika društvo već predstavlja celo društvo u svom onom blatu u kom pliva. Gde je to u Sicariou? 

Druga stvar koja me jako podseća na Elite Squad je tim koji ide u akciju. U Elite Squad je to bombastično, emotivno, eksplozivno, šokantno. Ovo je više american style, opasne baje idu da dele pravdu van granica svoje zemlje. Slabo tu ima emocija a previše robota. A o  tom njihovom deljenju pravde na sve strane izlišno je pričati. Hell, hajde malo da pucketamo puškama van domovine, to nam je nacionalni sport. Ali ne bih se zadržavao na tome. Generalno, svi su od brda odvaljeni a to je jako bitno (sarkazam). Ne vidimo puno akcije koja će prikazati ovaj tim ali ono malo što vidimo je dobro. Ne vidimo puno od tima osim nabrojanih glumaca i to je to. 

Iskreno, očekivao sam malo više od uloge koju ima Emili Blant. Njen lik zapravo krstari od događaja do događaja, od scene do scene, od lika do lika i tom njenom "šetnjom" mi upoznajemo sve ostale i sve ostalo. Taj njen suviše pasivni položaj mi je donekle problematičan. Kažem donekle, jer i lik je uglavnom dobar i ono što je vezano za njega je uglavnom dobro. Samo je morala ili ući u priču ili učiniti nešto povodom toga što se dešava pa makar bila neuspešna. Ovako mi je to suviše "dođoh-videh-šokirah se-jebigica". 

Što se samog lika tiče, imao sam problem sa tim moralisanjem. Ulaziš u opasnu priču u veliki obračun i želiš da sve bude po pravilu. Ma daj. Ok, možeš se malo čuditi, protiviti, sablažnjavati ali odluči više šta želiš: ili prihvati igru, ili se suprotstavi, ili se okreni i idi. Cela ta moralna priča možda i ima potporu negde tamo, ali ko to želi da gleda. Imali smo tu priču sasvim fino razvijenu u Training Day, ali u tom filmu ona je zapravo ideja vodilja. Ovde moralisanje nije ono čime se film vodi - skrati ga. 

Na kraju ono najbolje. Lik Benisia Del Tora. Njegov posao je do pred sam kraj da deluje zajebano i jako misteriozno. I to mu sjajno ide za rukom. Njegova priča je nekako kao mini segment u celom filmu i jako je velika šteta što su je bukvalno "skrljali" na samom kraju. E, njemu se desilo to i sad će on ovo. Hm, ipak je ovo nešto što je moglo da zaživi, da diše neko vreme dok se spremamo za rasplet, nešto što je moglo da nam donese još koji momenat jeze. Svakako, on i njegova mini priča su najbolji deo filma ali ne želim da mi tako nešto deluje tek kao isforsirano i nabačeno u film. 

Iako sam ga uglavnom kritikovao, Sicario je dobar film. Kao što rekoh, lepo to izgleda, lepo je izrežirano, dobra je tu ekipa ali nekako mi je cela priča nedefinisana. Vidim da su pokrenuli priču oko nastavka. Može to da uspe, samo malo treba ispeglati priču i odrediti šta zapravo želiš da kažeš.

Zanimljivosti:
Emili Blant je razgovarala sa ženskim FBI agentima kako bi se spremila za ulogu. Sicario je izvedeno iz latinskog "Sicarius" što u bukvalnom prevodu znači "čovek bodež". Na španskom to znači "ubica" a na italijanskom "plaćeni ubica". Emili Blant i Benisio Del Toro se pojavljuju i u The Wolfman (2010). U oba filma ona drži pištolj uperen u njega.

Naj scena:

Osveta

Moja ocena: 7/10