American Gangster (2007)

 

Žanr: Biografski | Drama | Krimi
Režija: Ridley Scott
Glumci: Denzel Washington, Russell Crowe, Chiwetel Ejiofor..

Priča:
"American Gangster" je film  koji se temelji na istinitoj priči o životu Franka Lucasa, afroameričkog narko bossa iz 70-ih godina. Film prati njegov uspon kao moćnog trgovca narkoticima u New Yorku i njegovu igru mačke i miša s detektivom Richiejem Robertsom, dok istražuje kriminalno carstvo Lucasa.

Moj osvrt:
Ako ste gledali Scarface, ako ste gledali Goodfellas, ako ste gledali seriju Wire videli ste onda sve što postoji u ovom filmu. American Gangster je sasvim dobar filmić sa dve mane. Prva je - sve je ovo već viđeno. Druga je - predugo traje. Naravno da sam imao velika očekivanja. Film u kom imamo Denzela i Rasela a koji režira Ridli Skot - realno moraš da očekuješ odličan film. Moram da priznam da mi je na ovo drugo gledanje ostavio nešto bolji utisak ali opet, krajnja ocena je da ako ne pogledaš ovaj film nisi propustio mnogo. 

 

Kako je ovaj film mogao biti uspešniji? Imamo dve strane, dobre i loše momke. Dok je priča koja se bavi ovim lošim besprekorna, ova druga je dosadnjikava i povremeno neozbiljna. Film traje skoro tri sata. Da li mi zaista u njemu trebaju porodični problemi policajca? Mislim ok da je ta drama nešto van klišea policajca kojeg napušta žena jer nije dovoljno uz porodicu. Nije. Naporno je to gledati ovde. Razumem da su hteli onaj veliki dramski momenat gde se junak odriče vremena koje provodi sa svojim detetom kako bi ga zaštitio ali cela priča koja dovodi do tog momenta je suviše klišeizirana i naporna za gledanje. Taj veliki dramski momenat nekako ostane zatrpan u svemu i verujem da će promaći mnogima. 

 

Sa jedne strane vidimo odličan uspon i pad Gangstera. Sa druge strane policijska priča je jako mrljava. Ok, Ridli Skot ju je upakovao tako da nam deluje da je to sve bajno i sjajno ali način na koji ovi ljudi uspevaju da dopru do velikog narko bosa je smejurija. Praćenje automobilima je providno da providnije ne može biti. Svi prelomni momenti u kojima dolaze do informacija su proizvod tako srećnih slučajnosti da mi sve to deluje neozbiljno. Iskreno, sem krajnjeg pretresa aviona ja nisam video skoro ništa što je ovde vredno pomena. Nikakvo posebno planiranje, nikakve akcije, nikakve drame, ničega nema u toj policijskoj potrazi. Čak i sam Rasel Krou glumi ono što može da glumi na autopilotu. 

 

No ceo taj uspon i pad jednog kriminalca je tako pitko napravljen da uspeva donekle da potre veliki broj mana filma. Dva su razloga su zbog čega je ovaj lik i te kako vredan pažnje. Prvi je što je napravljen temeljno gde su nam dali ceo njegov put. Ništa nije propušteno, ništa nije podrazumevano. Ridli nas je uhvatio za ruku i poveo na jedno kompletno putovanje dajući nam da vidimo sve što treba. Na toliko detalja je paženo da moram da se zapitam kako je moguće da je druga strana koja prati Raselovu stranu priče tako štura i neubedljiva. Druga stvar je što je Denzelu očigledno data sloboda da oseti lik koji glumi i toliko je detalja u njegovoj glumi da imaš utisak da on i te kako razume ono što se dešava karakteru kojeg je izneo na odličan način. 

 

Frenka (Denzel) možemo posmatrati kao porodičnog čoveka i kao gangstera. Nije srčan kao Toni Montana (Scarface) ali nekako zavređuje pažnju jer gaji određenu dozu poštovanja prema moralnim odlukama drugih. Vidi se ljubav koju ima ka svojoj porodici i tu dolazimo do praktično jedine slabosti. Kao sam, Frenk je nezaustavljivi biznismen koji ima sve pod kontrolom i koji je isplanirao sve do najsitnijeg detalja. Svi njegovi propusti, sve njegove slabosti dolaze upravo od ljudi koje najviše voli. Obično se ide na "zajedno smo jači" ali Ridli Skot i ekipa su napravili čoveka koji je pravi smisao fraze "one man band". 

 

Hemija koju imaju Rasel i Denzel je jasna od prvog momenta kada se nađu u zajedničkoj sceni. No za to se praktično čeka sam kraj filma. Od momenta kada njih dvojica krenu u diskusiju pomislio sam "sad mi daj sat vremena ovoga". Ne. Morali smo da izguramo dva i po sata od čega je bilo barem pola sata mučenja i dosta stvari koje su već viđene. Mislim da su mogli iseći sat vremena nekih stvari od ranije i ubaciti sat vremena zajedničkih dijaloga ove dvojice, American Gangster bi postao praznik. I kada se film završi nekako je jasno da smo jako uskraćeni za ove scene. Zamislite da jako dugo čekate finale vašeg omiljenog sporta a onda vam neko prikaže prvi minut meča i krajnji rezultat. To je taj utisak.

 

Zašto postoji ovakva hemija. Ok, jasno je i pticama na grani da je reč o glumcima izvanredne harizme ali u ovom filmu to nije glavni uslov. Ono što je film uspeo - napravo je dvojicu ljudi koji najbolje funkcionišu sami. Obojica imaju svoj kodeks ponašanja iako su im moralni standardi drugačiji. Čak nam je i Frenk (Denzel) opipljiviji jer je pristupačniji običnom čoveku. Obojica su autsajderi u svom svetu, gledamo uspon obojice u isto vreme. Iako različiti, jako brzo dolazi do prepoznavanja vrednosti, svesni su jako brzo koliko osoba preko puta vredi. I kada prođe to ispitivanje snaga, sve se lako kotrlja. Recimo da vam isečem samo scenu u kojoj nema dijaloga niti naracije, gde vidite saradnju, mislili bi da su ovo dva sjajna prijatelja. 

 

Postoji dosta stvari koje je film mogao da iskoristi i razvije priču o njima rešivši nas moralnih dilema i klišeizirane drame. Asanteov lik je zanimljiv, mogli smo tu dobiti neku mini priču. Mafijaški milje je solidno osmišljen ali mogli bi dobiti jasniju sliku kako je to ukrojeno i kako funkcioniše cela ta priča umesto da se baziramo samo na Frenkovo učešće u njoj. Rat u Vijetnamu je jako bitan u celoj ovoj priči i vidimo kako se Frenk koristi njime. Nije li ovo bila odlična šansa da se produbi priča o upotrebi ljudi koji su slati tamo. Skot je uspeo vizuelno da dočara istorijski momenat ali još neki detaljčić vezan za Vijetnamski rat je mogao doprineti boljoj drami. 

 

Da zaključim. American Gangster nije ostvario ono što je mogao. Previše je tu klišea, previše stereotipa, previše već viđenih stvari, previše bespotrebne drame, premalo vremena koje zajedno provode glavni likovi. Sa druge strane nam je doneo Američki San i njegove posledice, odlično prikazan lik Frenka i sjajnu Denzelovu glumu. Moram da priznam, iako mi se više svideo na ovo drugo gledanje, nemam nameru da ga gledam više nikada u životu. Ipak previše vremena traži naspram onog što nudi.

Zanimljivosti:
U stvarnom životu Riči je bio Frenkov advokat kasnije pa je čak bio i kum njegovom sinu. Kada je snimano na Tajlandu, neki od statista su bili ljudi koji su zaista sarađivali sa Frenkom Lukasom. U sceni u Medison Skver Gardenu, bilo je 600 statista, ostalih 1500 su bile lutke na naduvavanje. Rasel Krou je tražio audio snimke Ričija Robertsa kako bi mogao da uskladi svoj glas.

Naj scena:

Konačni susret

Moja ocena: 7/10