Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 02. јануар 2020.

Dirty Dancing (1987)


Kod nas nazvan: Prljavi Ples
Žanr: Drama | Muzički | Ljubavni
Režija: Emile Ardolino
Glumci: Patrick Swayze, Jennifer Grey, Jerry Orbach...

Priča:
Na odmoru sa roditeljima u odmaralištu Catskills, Frances Baby Houseman se zaljubljuje u instruktora plesa, Johnny Castle-a.

Moj osvrt:
Znate i sami koliko ameri vole filmove o odrastanju. To se najbolje može videti po tome što je ta tema pokrivena u skoro svakom žanru. Recimo nedavno prepakovani It je jedan od primera. Čini mi se da su se ranije pravili bolji filmovi na ovu temu. U današnje vreme su to više fore. Recimo Boyhood je užasavajuće dosadan i besciljan ali nas kupuje trikom koji kaže "vidi kako glumci stare na platnu". Dirty Dancing je jedan dobar primer takvog filma. On jeste jako naivan ali je sa druge strane jako lep, nema paatetike i tera nas da se dobro osećamo posle gledanja.

Film prikazuje neki prelazni period u tom odrastanju, od klinaca koji su pod maminom i tatinom zaštitom do ljudi koji donose samostalne, odgovorne odluke. Lepo je što te odluke nisu momentalno donete kroz sukob sa roditeljima. Odluka koju glavni lik (Baby) donosi je bitna za njen odnos sa drugim osobama ali i za odnos sa roditeljima. Odluka je jako bitna i za događaje koje pratimo. Ako pažljivije gledamo, vidimo gomilu odluka ovih mlađih koje se povremeno i sukobe sa nečim što bi stariji uradili. Odluke su i pogrešne i pravedne ali dobro je da su realne. Ako ste pregurali to odrastanje i to neko osamostaljavanje od roditelja, prepoznaćete se u nekim od scena.

Lepo su i prikazani ti mladi likovi. Nekako su samouvereni u ubeđeni svoje odluke. Sigurni su da su u pravu i da idu dobrim putem. I to me nekako podseti na taj tinejdžerski period kada sam bio ubeđen da me roditelji ne razumeju. Slatko sam se nasmejano na takav stav više puta u ovom filmu. I onda se setim šta mi je otac govorio u takvim momentima: "nisam pametniji od tebe, ali dozvoli da imam malo više godina nego ti i prošao sam kroz to." 

Naravno da ovde gledamo i ljubavnu priču. Nešto mora da nas zagreje u ovakvom filmu. Neverovatno je koliko je to ovde spontano. Nekako, sve vreme imate utisak da jedna stvar vodi ka drugoj. Sve što gledamo je prirodni sled događaja. Volim taj osećaj kada možeš da se prepustiš i zaljubiš se ponovo gledajući film. I takva je i ova ljubavna priča. Navijaš da se desi, kada se desi zadovoljan si, kada kulminira, zasuzi ti oko i osmeh ti se ne skida sa lica.

NAJLEPŠE od svega je što nemamo onaj smrdljivi recept da kada se ljubav ostvari, mora nešto da se komplikuje u odnosu ta dva lika pa da se kasnije sve vraća u to lepo stanje. Ovde imamo normalnu priču i realne prepreke. Odnos ova dva lika se upravo gradi u momentima kada dolaze do prepreka. Tu oni donose odluke (one o kojima sam pisao) koje ih karakterišu, kojima odrastaju i prave nešto veliko za svoju budućnost. 

Genijalno je i što je dijalog odličan. Odličan je pre svega zato što ga i nema puno. Kako to? Ovo je film koji ne govori puno rečima već pokretima. Postoji toliko dobrih momenata u filmovima koje upropasti užasan dijalog. Ovde su isključili dijalog i dozvolili nam da vidimo sve kroz muziku, kroz ples, kroz pokrete, kroz mimiku. Zašto lik mora da kaže drugom da ga voli kada je sve jasno onim što pokazuje. Film je dozvolio da u odsustvu reči doživimo svaki lep, emotivni momenat. Tekst je tu kada zaista treba nešto reći. 

I dolazimo do naslova "Dirty Dancing" kod nas prevedeno kao Prljavi Ples. Hajde prvo o drugoj reči - "ples". Film je odlična posveta plesu. Voleli da plešete ili ne, neće vas ostaviti ravnodušnim. Prvi ples koji gledamo u izvođenju Patrika Svejzija i Sintije Rouds je zapanjujuć. Teško je mirno gledati ovo dvoje kako igraju. Kao što sam već rekao, i kroz ples nam je mnogo toga ispričano. Mnoge neizgovorene stvari su pretočene u ples. 

Zašto "Prljavi"? Engleski naslov je malo približniji suštini. On pokazuje da taj ples nije baš dobar, da nije onakav kakav bi trebao biti, da nije po pravilima. I to je zapravo unošenje nereda u nešto što treba da bude po nekom ranije propisanom šablonu. U ovom filmu, nove generacije su te koje menjaju pravila. I dolazimo dotle da je ovo film i o sukobu generacija. Svaka generacija donosi nešto svoje sa čim se starije generacije ne slažu. Ali ta promena je neophodna i ovde jako lepa. 

I još jedna stvar zbog koje je ovaj ples prljav - seks. Šta ste mislili, da toga ovde nema? Mislim, nema ga na ekranu u takvom pakovanju da ćete ga videti u krevetnoj gimnastici. Videćete tek poneki poljubac i to je to. Pa kako onda seks? Film pršti od seksa. Svaki ples koji nije na bini ima toliko seksualnih nagoveštaja da to prosto bode oči. Potom, tu su gole nogice, vlažne majice, bicepsi i pločice, znojava, golišava tela, slatka Dženifer Grej koja nosi neku nevinu lepotu i apolon od Patrika Svejzija. 

Rekoh već da je film naivan. To mislim pre svega što je sve što gledamo zapravo lepo. Svi ti sukobi i sve promene su logične i nešto je što ipak možeš i moraš prihvatiti. Ne vidimo neke promene i sukobe koji donose osećaj težine. Ali u ovakvom filmu, to i nije nepohodno. Ovo je lep film koji treba da nas oraspoloži. Nije prazan i prikazuje tu lepu promenu koju mladost donosi. Šteta je što se ovo danas pomalo i izgubilo. Ali dobro, možda je to do mene. Možda sam ja sada onaj stariji koji ne razume generacije koje dolaze. Nema veze. Ipak mislim da je ovaj film namenjen svim generacijama i sve podjednako mogu i treba da uživaju u njemu.

Zanimljivosti:
Patrik Svejzi je morao da ubeđuje Dženifer Grej da glumi u filmu jer ga nije podnosila od snimanja filma Red Dawn. Scena u kojoj Baby (Grej) i Džoni (Svejzi) vežbaju ples i idu jedno ka drugom po podu nije trebala biti u filmu već su se oni izmotavali na snimanju ali je odlučeno da se scena zadrži. 

Svejzi je odbio 6 Miliona dolara da glumi u nastavku. On nije želeo dublera pa se povredio gadno u sceni kada je pao sa debla. Pesmu "She's like the Wind" peva Svejzi i čak je on i pisao jedan njen deo. Svejzi i Grej su se svađali na snimanju pre skoro svake scene. Svejzi je nosio steznik kako bi izgledao tanje. Scena u kojoj Džoni i Baby igraju pri čemu je ona samo u brushalteru je izbačena iz verzije filma koja je prikazivana u bioskopima. 

Takođe, scene u kojima je ona potpuno naga su izbačene iz filma. Svejzi je mrzeo rečenicu 'Nobody puts Baby in a corner' i morao je da uloži dosta truda kako bi ta scena bila snimljena kako treba. Svejzi je bio instruktor plesa za film Dirty Dancing: Havana Nights (2004).

Naj scena:

"I've Had The Time of My Life"

Moja ocena: 8/10

6 коментара:

  1. Uuuu...bravo, gde se ovoga seti?Jedan od retkih ljubavnih filmova koje sam gledao vise puta, posto ih inace ne gotivim.Posebno sto su birali prave glumce, nije bilo dublera.

    ОдговориИзбриши
  2. I sto se tice zanimljivosti:Dzenifer Grej je imala 5 minuta da ubedi ziri da moze da igra 10 godina mladji karakter nego sto je ona zaista imala godina, a Bili Zejn nije dobio ulogu jer nije znao da igra.I u sceni u kojoj uce ples kad Svejzi njoj prelazi rukom preko bokova, Dzenifer grej nnije trebala da se smeje, tako da njegovo nerviranje nije bila gluma, ali se reziseru svidelo pa je ostavio u filmu.Tokom celom filma Svijzijeva i odeca od Dzenifer su konstantno u kontrastu, njegova tamna, njena svetla, ne znam da li namerno ili slucajno.
    Da ti malo pomognem. :D

    ОдговориИзбриши