Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 14. новембар 2017.

Kill Bill: Vol. 1 (2003)


Kod nas nazvan: Ubiti Bila, prvi deo
Žanr: Akcioni | Kriminalistički | Triler
Režija: Quentin Tarantino
Glumci: Uma Thurman, David Carradine, Daryl Hannah ...

Priča:
Nevesta se budi iz četvorogodišnje kome. Dete koje je nosila je nestalo. Sada mora da sprovede osvetu na tim ubica koji ju je izdao, tim kojem je nekada pripadala.

Moj osvrt:
Postoje neke stvari koje Tarantino forsira iz filma u film i one svaki put budu dobre. No čini mi se da je sa Kill Bill napravio dosta drugačijih stvari. Ne znam da li mu je ovo najbolji ali je svakako najzabavniji film koji je napravio. Zanimljivo je da sam nešto ovako bolesno nazvao zabavnim. No, to je već stvar za psihologa ali šta da se radi. Ne možeš kao čistunac da u potpunosti uživaš u umetnosti. Kill Bill toliko šokantnih stvari servira da je prosto neverovatno kako nismo zgroženi sve vreme. Sada vidite koliko je film zapravo zabavan kada vam sve te stvari koje bi trebale da vas udare u stomak budu nešto što niste podneli toliko teško. Šta ovde vidimo: ubistvo i mučenje trudnice, ubistvo majke pred detetom, silovanje devojke koja je u komi itd. Prosto se zapitaš kome padaju na pamet sve ove stvari. Što je najgore, one nisu degutantne kao gomila idiotija koje sam video npr. u Planet Terror. Ovde te stvari zaista i jesu šokantne i doprinose priči i razvoju likova. 

Volim kada film šeta po vremenskoj liniji jer to neretko bude efektno ali ovo što Kill Bill radi je za ovacije. Servira vam nešto u sadašnjosti i ne možete da dočekate da vidite kako je zapravo došlo do toga. Šta se desilo, ko su ovi likovi, čemu sva ova boleština? Onda se film vrati nazad i da vam nešto iz prošlosti i onda ne možete da dočekate nastavak, da vidite šta je bilo posle ovoga. Jedina mana Kill Bill-a je što je prekratak. Ovo je toliko zabavno i dobro da može bez većih problema da se odgleda u cugu sa drugim delom. Zanima nas priča, zanimaju nas likovi, zanima nas akcija. Ne može bolje od ovoga. 

Kad god pišem o narednom Tarantinovom filmu pominjem dijalog. Uvek kažem da neću puno o tome, da sam već pisao a opet pomenem neke karakteristične stvari. Kill Bill je jedinstven kada je Tarantinovski dijalog u pitanju. Kako? Tako što je čika Kventin skratio dijalog toliko da se zapitate da li je ovo njegov film. Ne shvatite to kao manu. Naprotiv. Ovo je rolerkoster od filma. Ne želite da likovi i radnja stoje da bi ste slušali beskrajne priče o nevezanim stvarima. U Reservoir Dogs i Pulp Fiction-u je to ok. Film živi na suludim dijalozima i vrhunskim izvedbama likova koji izgovaraju te beskrajne tekstove. Ovo je akcioni film koji nam servira bombu za bombom. Ta razglabanja su nepotrebna. 

I kada raščivijate taj uvod, akcija može da stane bez problema jer vas zanimaju suludi likovi koje gledate. Billova banda je nešto što može da se raširi na mnogo više prostora od ovog koji je viđen. Čoveče, bez ikakvih problema su mogli napraviti film o svakom od ovih likova. Tarantino nam daje tek nekoliko mrvica ali te mrvice su tako ukusne i teraju nas da želimo još. Ne znam za vas braćo i sestre ali ja bih mogao gledati ovaj film još barem dva sata sa dodatnim scenama o svakom od likova. A stvar je u tome što nisu svi likovi ni predstavljeni. 

Nisu samo glavni likovi ti koji zavređuju pažnju. Recimo imamo i lik Hatori Hanzoa. Šta znamo o njemu? Da je čuven po svojim mačevima. Kako je došlo do toga, zašto je on takav, zašto radi u tajnosti itd. Tarantino nam ne daje odgovor ni na jedno od tih pitanja. I uprkos tome ovaj lik je savršeno kompletan i vredan divljenja. Ovim nebavljenjem likovima lagano je otvoren prostor da se Kill Bill univerzum širi i dalje. Naravno da to neće biti slučaj ali tera vas da se zamislite.  

O-Ren-Ishi praktično dobija svoj mali film u filmu. Tarantino se ovde odlučio za anime i to pravi, japanski, čistokrvni anime bez ikakvog preseravanja (osim bolesnog na koje su nas Japanci navikli). Tu već dolazimo do toga da je ovaj film miks svega i svačega. Imamo anime, imamo nešto što jako liči na stare, japanske "karate filmove" koje smo gutali kao deca, imamo vrhunsku dramu, imamo ljudski horor, imamo avanturu, imamo akciju, na neki način imamo i vestern sa tom Billovom bandom. Kako bi rekao veliki Rambo Amadeus - "ma super nešto". 

Ne mogu a da ne pomenem suludi soundtrack. Ko je čuo Twisted Nerve više od jednom a nije ćukorio tu stvar? Ima li takvih? Flower of Carnage - bolesno dobra stvar iako nisam imao veze o čemu se tu zapravo peva dok nisam pronašao prevod teksta. Bang Bang od sjajne Nensi Sinatre - emotivno i efektno. Onda one japanske woo hoo pop pizdarijice od pesama dok gledamo krvopljus u finalu odlično rade posao u pripremi borbe. 

Kada sam već pomenuo krvopljus, vratiću se na sjajni Tenebre o kom sam nedavno pisao. Krvopljus upravo počinje odsecanjem ruke koje užasno podseća na isto iz Tenebre. Ako se ne varam, u zanimljivostima sam tamo naveo da je ta scena iz Arđentovog filma jedna od omiljenih Tarantinovih scena ubistava upravo zbog krvi koja pljušti po zidu. Tarantino uvek voli da proliva krv, tu nema tajni, samo ovde je u finalu servirao fontane krvi. Akcija koju gledamo je suluda, prepuna preterivanja a opet toliko dobra da je možemo gledati i da traje tri puta toliko. 

Bill je nekako u pozadini, Budd je tek pomenut. Bukvalno svi opasni likovi u ovom prvom delu su žene. Muškarci se nisu naročito proslavili. Pa pogledajte opaku bandu na kraju kako je samo iskasapljena i ponižena od strane jedne žene. I to je perfektno. Da li možda znate još neki akcioni film u kom žene ovoliko opasno izgledaju (ne mislim prvenstveno fizički)? U akcionim filmovima žene su ili ukras ili žrtva. Kod Tarantina one nose akciju i to takvu da se retko koja može porediti sa ovom. Kada god gledam ove prelepe, opasne dame uvek se setim reči mog prijatelja kada je video jednu višu, krupniju i jako lepu glumicu u SNP-u : "Ova kičmu da mi slomi pa Bog da me vidi". 

Da li sam preterao sa ocenom? Ne bih rekao. Prvo, film ima neverovatne likove i to takve da, kao što rekoh, možeš snimiti film o svakom od njih. Drugo, film je miks svega i svačega i tu je bez trunke sumnje jedinstven. Treće, način na koji je ispričan je sjajan, konstantno te tera da se pitaš šta je bilo i šta će biti. Akcija je onakva kakvu bi svaki ljubitelj iste poželeo. Muzika je neverovatni miks. Svaka scena je praznik za oči. Uma u ovom film je lek za napaćene duše braće filmofila. Za nižu ocenu, film bi morao da omane barem negde.

Zanimljivosti:
Dok je snimala scenu u kojoj koristi kuglu kao oružje, Chiaki Kuriyama (Gogo) je pogodila tom kuglom Tarantina u glavu. Kventin Tarantino je izjavio da je film ideja koja je pala na pamet njemu i Umi Turman još dok su snimali Pupl Fiction. Uvodnu scenu u kojoj tuku i pucaju u trudnu nevestu je smislila u potpunosti Uma Turman. Kventin Tarantino je vlasnik "Pussy Wagon-a" kojeg vidimo u filmu.

Uma Turman je ulogu dobila od Tarantina kao rođendanski poklon. U sceni borbe sa bandom pri kraju vidi se da patike koje nosi Uma Turman ostavljaju trag na kom piše Fuck U. Žuti kostim koji Uma Turman nosi je isti kostim koji je nosio Brus Li u filmu Game of Death. Tarantino je odložio snimanje zbog toga što je Uma Turman bila trudna. Semjuel L. Džekson se pojavljuje kao ubijeni orguljaš. Hattori znači "oružje".

Naj scena:

Bez sumnje, scena koja mi je ostavila najjači utisak je buđenje iz kome kada nevesta uviđa da nema više bebu u stomaku ali za sam film ipak suludo finale prepuno borbi i prelep završetak na snegu su ipak najbolje scene.

Moja ocena: 10/10

2 коментара: