Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 26. март 2015.

The Theory of Everything (2014)

The Theory of Everything (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Teorija Svega
Žanr: Biografski | Drama | Ljubavni
Režija: James Marsh
Glumci: Eddie Redmayne, Felicity Jones, Tom Prior...

Priča:
Priča o vezi čuvenog fizičara Stivena Hokinga i njegove žene Džejn.

Moj osvrt:
Pazi, imaš Stivena Hokinga. Šta je prvo što ti padne na pamet. Njegova genijalnost, govori, teorije, bolest i fizičko stanje. Ako želiš da gledaš nešto o Hokingu, ovo je spisak stvari koje su sigurno neizbežne. Ako vam kažem da mi je fizika bila omiljeni predmet u osnovnoj i srednjoj školi, onda možete da zamislite poštovanje koje gajim prema Stivenu Hokingu. Rado gledam i čitam bilo šta što ima veze sa ovim genijalcem. Ali od svega toga ovi nam prodaju priču o vezi između njega i njegove supruge Džejn. To je za mene bio dovoljan razlog da imam negativno predubeđenje o ovome. Kada sam odlučio ovo da pogledam, nisam imao ideju da je film rađen po knjizi Džejn Hoking. Da sam znao, verovatno bih odustao od gledanja.

Vidimo neko šablonsko otvaranje i površno predstavljanje Hokinga. Veza ovog dvojca brzo počinje ali nekako su mi sva ta njihova čavrljanja bila isforsirana. Ovo je klasično viđenje onih koji predstavljaju genijalce kao da je reč o vrsti smeštenoj u zoološki vrt. Ne, genijalci ne umeju da vode opušten razgovor već sve što pričaju je prokleto teoretisanje i mora da ima naučnu osnovu. Genijalac ne ume da se divi jednostavnoj lepoti bilo čega bez da analizira bilo šta, genijalac ne ume da priča vulgarne viceve, genijalac ne ume da ima jednostavan hobi, genijalac ne može da ima želju da zgrabi golu žensku sisu. E pa jebite se mediokriteti. Vaše shvatanje genijalnosti upravo pokazuje vašu ograničenost.

A pazite kako pokazuju da je Hoking pametan. Kao cela grupa dobija ekstremno teške zadatke i imaju nekoliko dana da to reše. Hoking to reši za par minuta i to pre početka časa na kom predaju te zadatke. Uuuuu majstori. Još jedan pokazatelj da neko ko je pisao o ovome nema blage veze sa mozgom. Ovo su jeftini trikovi. Nemojte da se upecate na njih. Pogledajte Blistavi Um recimo. Ok, to je izromantizirana verzija priče koja je u stvarnosti mnogo surovija, ali je tako prokleto dobro osmišljena. Pogledajte kakve fazone lupa lik koji tumači Rasel Krou. Blesavo ali savršeno u skladu sa onim što on jeste. Nema tu rešavanja zadataka u poslednjem momentu, ne moraju jeftinim trikovima da nas ubeđuju da je neko pametan.

Imamo tu i priču o Hokingovoj bolesti. Mislim njegova žena je pisala o tome, realno je da se raspilavi na to. Ono što je veličanstveno a vezano za samog Hokinga je njegova snaga volje. On jeste zarobljen u stolici ali njegov um nije ograničen na telo koje je izgubilo većinu svojih funkcija. Ovaj čova vidi daleko, mnogo dalje od skoro svih nas. A u čemu je njegova genijalnost? On priča tako da ga svi razumemo. Nema palamuđenja, nema pominjanja izraza koji vam lome mozak, samo jednostavne misli koje njihova istinitost čini savršenim u toj jednostavnosti. Ok, ne mogu da prdim o tome da čoveku nije teško što je nepokretan, to su gluposti, ali poslušajte njegove govore, pogledajte koliko je on pozitivan i kakav smisao za humor ima. Tu beskonačnost njegovog uma je film propustio da prikaže. Tek ponegde je to zagrebano.

Imamo i tu borbu sa bolešću. Neke scene su dobre ali mislim da su malo preforsirali. Recimo kada Hoking saznaje šta će da se desi a Džejn ga zove da igraju kriket - to je odlično. Tačno se vidi koliko je to slomilo čoveka, tačno se vidi šta sledi i ta scena je zaista bolna. Sve posle toga krene od muženja krave koja više nema mleka u vimenima pa na žalost i do muženja bika. Ok, on hoće sam da se popne uz stepenice ali vidi se da nema snage. I to mora više puta da se servira. Pa se onda čovek muči da jede i to se forsira iz sve snage. Zašto? Pa kako da vam bude žao čoveka. Majstori, ako pravite film o Hokingu, prikažite ono što jeste Hoking. Ok, čova je nepokretan, ali pazite, da li je zbog toga on poznat ili zbog nečeg drugog. E to drugo mi pričaj. Na žalost scenaristi ili sama Džejn su skoro totalno nesposobni za tako nešto. Ok je predstavljena borba ove žene da iznese sve teškoće, lepo je predstavljena njena odlučnost, njena snaga, ali smo to već videli u Blistavom Umu.

Moram da pohvalim kako je ovo usnimljeno. Film je prepun lepih kadrova. Takođe, trudili su se da ispoštuju fotografije Hokingovih. Potražite po internetu fotografije iz privatnog života, videće mnoge od tih stvari u filmu. Muzika je odlična. Što se tiče Redmejnove glume i oskara, ne mogu da kažem da je zaslužio ili da nije. Ne mislim da ovo nije kvalitetna gluma. Gluma je dobra a čak je ovo i opasna transformacija ali ne mogu da prihvatim da neko dobije oskara samo zato što oponaša nekog drugog. Uvek se setim da je i Džejmi Foks dobio oskara zato što je oponašao Reja Čarlsa i osetim fizičku bol. Eeeeej Džejmi Foks, čovek koji može da glumi samo u reklami na TV-u s obzirom na kvalitet njegove glume. Redmejn je ovde veoma dobar, povremeno čak i odličan. Ali opet, većinu filma on sedi nepokretan. Da veze nemam ko je Hoking, možda bih otkinuo na ovu glumu. Ovako, pohvale za Redmejna ali nemojmo oskarovati nekog samo zato što oponaša nekog drugog ili daleko bilo zato što glumi nekog ko je veliki ili velikodušan (Sandra Bulok i smešna gluma u smešnom The Blind Side).

Ovom filmu fali mesa. Ovo je većim delom slaba kopija Blistavog Uma. Ne verujete? Na početku imamo upoznavanje i čavrljanje ovog para. Setite se u Blistavom Umu kada Rasel izvodi fazon sa zvezdama. I u ovom filmu imamo priču o zvezdama. Opet imamo ženu koja se bori sa muževljevom bolešću. Imamo njenu borbu da očuva brak. Imamo njegovu borbu da prevaziđe svoju situaciju. Imamo scenu gde Hokingu odaju priznanje. Imamo njegov govor na kraju. Problem je što se vidi iz aviona da ovo nije pogled sa Hokingovog stanovišta niti pogled nekog ko želi da priča o Hokingu. Ovo je priča o Hokingovoj (bivšoj) supruzi, njenom ljubavniku i njenom mužu koji se zadesilo da je Stiven Hoking.

Ono što Hoking jeste, tek ponegde su zagrebali. Posle gomile gluparija vam dođe scena gde čujete nešto što ste čuli i u stvarnom životu od ovog velikog čoveka i oduševite se. Iskritikovao sam ovaj film dosta ali on nije nipošto loš. Ima tu nekoliko finih scenica ali ono najbitnije je dato na kašičicu. Hokingov zadnji govor je kruna filma ali da je ovo film o Hokingu, ta kruna bi bila blistava. Ako vas zanima film o Džejn Hoking, ovo može da bude nešto čime ćete ubiti vreme. Stivena potražite negde drugde, negde gde zapravo pričaju o njemu.

Zanimljivosti:
Hoking je izjavio kako je gledajući Redmejnovu glumu čak ponegde pomislio da gleda samog sebe. Hoking je pozajmio svoj glas, medaljon i nekoliko stvari kako bi ih koristili u filmu. On je izjavio kako je film uglavnom istinit. Redmejn je išao na Kembridž kao i sam Hoking. Švajcarskog doktora tumači bivši fudbaler i reprezentativac Francuske Frank Lebef.

Naj scena:

There should be no boundaries to human endeavor. We are all different. However bad life may seem, there is always something you can do, and succeed at. While there's life, there is hope.


Moja ocena: 6/10

Нема коментара:

Постави коментар