Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

субота, 17. март 2018.

V for Vendetta (2006)

Kod nas nazvan: V Kao Vendeta
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: James McTeigue
Glumci: Hugo Weaving, Natalie Portman, Rupert Graves...

Nov osvrt:
Ovaj film je ekranizacija čuvene grafičke novele Alana Mura. Na žalost, iako u kolekciji imam tu novelu, nisam je još pročitao pa neću davati paralelni osvrt. Kada danas vidimo masku Gaja Foksa, povezujemo je sa grupom Anonimusa. Ona treba da simbolizuje otpor ali pre svega treba da simbolizuje akciju. Na žalost, ta maska anonimusima služi samo kao reklama koju vešto koriste dok blebeću nasumične pretnje čekajući da ih mama pozove za sto da ručaju. Jedino što su do sada uradili ovi domaći Anonimusi, srušili su sajt Granda na par sati. Uuuu revolucionarno. A i ovi belosvetski su samo nešto pretili. Ja za više čuo nisam. Dakle, upravo zbog takvih koji iz podruma prde o nečemu nastala je ideja ovog filma. Žalosno je što se ti likovi služe nečim što ne razumeju.

Prvi put kada sam gledao film, bio mi je pomalo razvučen. Poštovao sam ideju ali nije me toliko privukao. Sada je već drugi slučaj. Moram da kažem da sam uživao u svakoj sceni. U nekim sekvencama je možda malo teže uživati, recimo kada V citira linije iz nekih dela, knjiga ili Biblije, ne zato što te rečenice nisu dobre već zato što moraš da zastaneš da porazmisliš o njima a za to baš i nemaš vremena. Ukoliko postoje u noveli, verujem da su efektnije nego ovde.

Za totalitarističke režime ovo bi se moglo nazvati opasnim filmom, ali ima tu nekih razmimoilaženja sa realnošću. No, vratimo se odmah na film i sjajne momente u kom upoznajemo V-a. Vidimo jedno rušenje uz muziku i on to naziva Uvertirom. Bum. Sad imam vašu pažnju. Teško ćeš laganim i pametnim nastupom privući ljude da te slušaju. Uvek će slušati bukače, uvek će biti na strani žustrih i bombastičnih. Nazvati razaranje uvertirom je i obećavajuće ali ovde je simbolično rušenje statue pravde bilo poruka, i to kakva.

Kako vlast odgovara na ovo? Kako totalitaristička vlast odgovara na bilo šta kada nema pametan odgovor tj. nije u pravu. Izvrtanjem vesti. Neki će reći da je to providno ali zar sva ta maskiranja nisu. Evo večeras slušam u vestima poteže se pitanje o ubistvima i naš predsednik odgovara u fazonu, kod nas je stepen ubistava niži nego u Belgiji i još nekim zemljama. Kako se novinar usuđuje da pita nešto. I sada, ako imate tri čiste u glavi, jasno vam je da to nije pravi odgovor. Ubistvo se i dalje desilo IDIOTE ali nije niko tvoj pa izvrći tu činjenicu, obesmisli nečiji život u svoju korist. Izvrtanje vesti, ublažavanje lošeg, potenciranje na nečemu potpuno drugom su opasni potezi. Ovaj film ih izvrće ruglu ali to u stvarnosti vide samo inteligentni.

Svidelo mi se što film zapravo tera čoveka da krene od sebe. Ok, možemo svi reći da imamo usranu vlast. Ali šta smo uradili da ne dođe dotle. Šta smo uradili da situacija ne bude dobra. Ne možemo za sve upirati rukom u idiote koji nama vladaju. Pa nismo valjda toliko slabi da u našim životima sve zavisi od njih. Ispravimo šta nije dobro u nama. Pogledajte V-a kroz film. Pogledajte šta radi i vidite epilog. On je dozvolio promenu i kretao je od sebe. Učinio je najbolje što je mogao, učinio je ono što je smatrao ispravnim ali nije tražio pomoć od drugih, nije vikao, nije kukao. Otvorio je oči i dao opciju. Kolikom broju ljudi ste barem pokušali otvoriti oči? Kolikom broju ljudi ste bez padanja u vatru, patetike, svađe i mržnje objasnili zašto nešto nije u redu? Na koji način ste pokušali da ogolite neistinu i nepravdu? Pođite od sebe.

Dve rečenice su me posebno naterale na razmišljanje. "Ljudi ne treba da se plaše vlade. Vlada treba da se plaši ljudi." I upravo je time sve rečeno ali tu se i krije jedina mana filma. Da, vlast treba da se plaši ljudi ali fazon je u tome što vlast okreće ljude protiv ljudi. Vratimo se u našu situaciju. Svesni smo da ovo nije vlast koju bismo želeli ali svesni smo da je ona tu zato što ima zasluženu većinu. Pre nego što se pobunite da su ti glasovi kupljeni, da su radile ucene... Nema nikakve razlike između onoga ko čvrsto veruje u ovu vlast i daje joj glas i onoga ko joj glas poklanja za par hiljada dinara ili nešto drugo. Svako ima svoju cenu. Nekoga ćeš kupiti idejom, nekoga novcem, nekoga položajem. To nije krađa, to nisu kupljeni izbori, to je realnost. Film u potpunosti prikazuje ljude koji imaju svest o tome šta se dešava. Nema onih koji slepo veruju a svesni smo i sami da ima takvih. Šta god bilo, šta god se desilo, koliko god loše ta vlast uradila nešto, slepo verovanje u nju će opstati. Ovaj film je stavio na jednu stranu vlast a na drugu ljude. To je jedan jedini propust.

Ono što se forsira iz sve snage je uloga medija. Možda to deluje naivno, neukusno, možda se malo preteruje ali je bolno istinito. Upravo zbog toga što mi se gadi neobjektivnost medija, prestao sam da čitam gomilu vesti i da pratim gomilu TV stanica. Jedino što na TV-u gledam to je sport i to ne domaći. Svako inteligentan će videti gadosti koje nam se serviraju. I to se radi jako pametno. Ponavljam rečenicu koju sam već nekoliko puta ovde pisao "Narod je glup, pojedinac je pametan" Takve stvari se upravo serviraju glupom narodu koji je podvodljiv. Medijima nisu cilj pametni jer oni će naći odgovor lako. Mediji će da zaglupe mase i navuku ih na svoju vodenicu. Ako ste više puta pomislili da jedva čekate da neki padnu sa vlasti kako ne bi morali da gledate neke gadosti, uzalud se nadate. Te gadosti će postati oružje nekih drugih. Moram pomenuti i scenu u kojoj se uklanja novinar koji se našalio sa vrhovnim vođom. Možda je to delovalo preterano kada sam gledao prvi put jer koji bi idiot to uradio sa popularnim voditeljem. A onda nam se desi slučaj "Mentalnog Razgibavanja" pa vidite da takav idiot postoji.

Moramo postavljati pitanje. Nema druge. A to je upravo ono što ne radimo. Pogledajmo sada ovu situaciju koju smo nedavno imali gde se Srbi i Hrvati naoružavaju i obe strane imaju isti odgovor - zato što se i ova druga strana naoružava. I sada gomila likova će impulsivno reagovati i odobiti ove idiotske poteze. Da li je ikom palo na pamet da se zapita "a zašto bi nas sada ta druga strana napadala?" Wow, neočekivano. Šta bi imale obe strane od napada? Ja i dalje verujem da su dobri ljudi u većini na obe strane ali problem je zato što su glasni ovi drugi. E pa braćo, pod kojom god zastavom bili, zapitajte te huškače, te impulsivne, te ratoborne dok su u foteljama, zašto? Čemu? Koga to zanima? Koga boli kurac više da ratuje ovde? Nije li bilo toga previše? Postavljajmo pitanja. Zašto je nešto urađeno? Zašto je nešto srušeno? Kako je moguće da nekom ukradeš identitet i otvoriš firmu na njegovo ime? Zašto bi napao nekog? ...A ne želite da pitate? Onda budite ovce pa lagano na šišanje kada im zafali vune, ili možda klanje kad im zatreba mesa ili krvi.

Pominju se često ljudske slobode, slobode medija, slobode ovoga ili onoga ali retko ko konta šta zapravo sloboda znači. Nije sloboda ako dozvoliš svakom da radi ono što hoće već ako dozvoliš svakom da misli ono što hoće i da to mišljenje podeli sa drugima. I niko vas ne sprečava da to mišljenje podelite. Ljutite se što ne možete da ga iskažete na Pinku? Da li zaista želite tamo da govorite? Samo recite ono što mislite i osećate i postoje ljudi koji će to čuti. Ljudi će pratiti ideju. Dovoljno je da veruju u nju. I nije merilo te ideje procenat glasova osvojenih na izborima. Upravo tu ljudi prave grešku. Merilo ideje nije kvantitet. Merilo ideje je rezultat koji za njom ostaje. Ako jedan jedini čovek napravi veliku stvar, kvantitativno je zanemarljiv, ali njegov postupak je nepobediv. Budite takvi. Okupite se oko onog što verujete a ne protiv onog što mrzite. Nebitna je većina. Bitno je da napravite nešto dobro. Šta vas sprečava da iskažete mišljenje? Strah. Pobedite njega i to je veliki početak.

Iskreno, ne volim politički korektne filmove i poruke koje se provlače kroz njih, pa čak iako su sitne kao ona u novom Blade Runneru. Ali ovde je napravljeno nešto veliko. Imamo mini priču o dve žene koje se vole i koje su kažnjene zbog toga. Generalno se teško primam na takvu priču ali tu su uglavili jedno pitanje koje zaista tera na razmišljanje. Gle, pitanje. Jesam li malo pre pomenuo da treba da ih postavljamo. No, nazad na ovo pitanje. Jedna od te devojke jednostavno pita "Zašto nas toliko mrze?". Bravo. Jebeno bravo. Sjajno pitanje za sve ćalove kojima smetaju ljudi drugačije boje kože, drugačijeg seksualnog opredeljenja, druge vere, bilo kakvih drugih afiniteta. Zašto je ovo pitanje sjajno? Upravo iz razloga što vam niko neće dati validan odgovor. Ne bih puno o samoj mržnji. O tome sam pisao već u American History X.

Nema nekog velikog zaključka. Napisao sam ga u prethodnom tekstu. Prestanimo samo da seremo o onome što nije dobro i počnimo da činimo dobre stvari. Ako nemamo ideju kako, neko ima. Na nama je da je sledimo do kraja ili izmenimo. Najlepše od svega je što imamo opciju, imamo pravo da radimo ono što smatramo ispravnim i dobrim. V je upravo ideja ali samo ideja. Koliko je ljudi bilo dovoljno da zapravo učini nešto za ovu ideju, da je ostvari? Jako malo. A koliko ljudi je na kraju to prihvatilo? Svi. Možda bajkovito ali svakako lepo izgleda videti i uvideti.

Priča:
Misteriozni borac za slobodu poznat kao "V" koristi terorističku taktiku da se bori protiv totalitarističkog društva. Kada spase devojku od tajne policije, on vidi u tome veliku priliku za dobijanje saveznika.

Moj osvrt:
Prvi put kada sam gledao ovaj film bio sam prilično razočaran, ne zbog samog filma već zbog vremena u kom živimo, vremena u kom se svaka šala i svaka reč možda rečena u trenutnom besu može smatrati govorom mržnje, u vremenu kada to ljudsko pravo svako uzima u usta, u vremenu kada nam je strašna preokupacija da li će ili neće biti održana gej parada, u vremenu kada nam ovi pričaju kako nam je super zato što više ne živimo u onom vremenu kada su nam oni drugi govorili da nam je super i kako, ako nam sada nije super, krivi su oni koji su napravili sranje u svojih deset godina a ne ovi koji to isto sranje ne umeju da poprave za još toliko vremena uzimajući dve reči, Evropska Unija, kao opravdanje za zanemarivanje svakog mogućeg problema. 


Izvinite braćo i sestre, malo sam odlutao od teme, ali ovaj film se upravo bavi time, tom nekom totalitarističkom vladavinom koja zabranjuje baš sve što ljudi žele da rade. Kada sam prvi put gledao ovaj film, to mi je tada tako išlo na nerve da sam promašio celu njegovu poentu. Ok, i sada mislim da u njemu postoji malo više preseravanja nego što je potrebno, ali cela poenta nije u tome, već u spremnosti, odlučnosti i hrabrosti jednog čoveka da probudi sve ostale, da pomere svoje dupe i ne plaču sami nad sobom, već učine nešto za sebe i za druge kako bi promenili ono što im smeta. 


Ovo možda i nije baš neka kvalitetna recenzija, ali smatram da ova prethodna rečenica, uz činjenicu da je film prepun sjajnih glumaca predvođenih fenomenalim Hugom Vivingom, govori sasvim dovoljno.

Zanimljivosti:
Snimanje pored Britanskog parlamenta i Big Bena je bilo dozvoljeno od ponoći do 4:30 a saobraćaj je bilo dozvoljeno zaustaviti samo na 4 minuta. Natali Portman se radovala brijanju glave jer je, po njenim rečima, odavno to želela da uradi. Džejms Pjurfoj je originalno trebao da glumi "V"-a ali zbog nemogućnosti da diše ispod maske je morao napustiti snimanje. Uprkos tome, sve scene u kojim on glumi "V"-a se nalaze u filmu. Scena u kojoj "V" obara domine je stvarna. Bilo je potrebno 22.000 domina koje su četiri profesionalna slagača složila za 200 sati. U originalnom stripu, "V" je želeo da prouzrokuje anarhiju a ne slobodu. Sve rečenice koje "V" izgovara su snimljene pre snimanja scena jer nikako nije postojala mogućnost da one zvuče dobro pod maskom.

Naj scena:


Poenta

Moja ocena: 8/10

1 коментар: