Žanr: Akcija | Krimi | Drama | Triler
Režija: Mel Gibson
Glumci: Michelle Dockery, Mark Wahlberg, Topher Grace...
Priča:
Pilot prevozi detektiva koji prati begunca na suđenje. Dok prelaze divljinu Aljaske, tenzije rastu i poverenje se dovodi u pitanje, jer nisu svi u avionu ono za šta se predstavljaju.
Moj osvrt:
Braćo i sestre, nisam imao pojma da nam je Gibson podario još jedan režiserski uradak. To me uvek raduje i koliko god sam uvek bio skeptičan, on je dostavljao sjajne filmove. Malo me je iznenadila premisa jer nisam video ovde prostor za stvari po kojima je Gibson poznat ali hej, sam je glumio u sjajnoj akcionoj franšizi, glumio u nekoliko solidnih trilera - zašto nam ne bi doneo nešto i iz tog sveta što bi imalo njegov potpis.
Najveći kvalitet filma je što se radnja ne razvlači uludo. Bez obzira da li će vam ovaj film biti dobar ili ne, on je dovoljno zabavan i proleti. Film je sa svojih 90 minuta prilično kompaktan. Sam avion sa svojim skučenim prostorom i osećajem opasnosti treba da bude sjajno mesto za odvijanje radnje. Generalno volim filmove sa malo ljudi u zatvorenom prostoru pa sam se nadao da ni ovaj neće razočarati.
I onda dolazimo do prvih problema. Likovi su užasno plitki. Više su kao figure u službi zapleta nego što imaju jasnu karakterizaciju. Motivacije su na nivou klišea. Madolin ima tu neku priču iz prošlosti kad je zajebala stvar i sad pokušava da ispravi isto to u sadašnjosti. LEEEJM. Milion puta viđeno i ništa novo u ovom filmu. Vinston - Toper Grejs još jednom glumi lika iz veselih sedamdesetih. Srećom ume to da nasmeje, nekad i da iritira ali eto, on je tu neki svedok saradnik i to je sve što znamo o njemu. Deril kao glavni negativac ne ispunjava ništa od potencijala i konstantno skreće u karikaturu. Oko njega imamo gomilu pitanja, ko je, šta je, zašto je ovakav, zašto radi ono što radi. Da li dobijamo odgovore ili neki uvid? Šta mislite zašto pričam o ovome kao o problemu filma?
Kao što rekoh, ime Mel Gibsona u bilo kojoj ulozi, glumca, režisera, producenta, čistača čučavaca meni je dovoljno da gledam film. Od njega za režiserskom palicom sam očekivao jak autorski rad. Ovde mi više deluje da je posao odradio zanatski umesto autorski. Ume on kamerom da uhvati klaustrofobiju aviona, ume da podigne tenziju u momentima sukoba ali sve je nekako previše sterilno. Nema prepoznatljivog stila pretnje koji on ume da donese, nema emotivnog naboja, nema udarca u stomak, nema ničega na šta nas je on navikao. Stvarno od njega nisam očekivao odsustvo namere ili čak hrabrosti da uđe u mračnije i složenije teme. Što je najgore, u svojim filmovima je bio uverljiv koliko god suluda situacija bila. Ovde su neke odluke bizarne a neke slučajnosti ubačene kako bi se radnja filma pomerila. I tako sve što gledamo gubi na uverljivosti.
Dijalozi su još jedna stvar koja ume da zaškripi. Nekad deluju previše mehanički, prepuni su klišea i verbalnih duela kojima nekako ovde ne vidim potrebu ni mesto. Čine od likova karikature umesto da imamo uverljive ljude od krvi i mesa kakve nam je Mel umeo dostaviti. Istina, ima momenata u kojima humor ili ironija pomognu da se razbije tenzija ali čini mi se da se ne uklapaju u atmosferu onog što film pretenduje da bude. I onda nisam siguran da li je namera ovog filma da bude ozbiljan triler ili laka zabava za ubijanje vremena.
Kako god zvučalo mislim da je lokacija nedovoljno iskorišćena. Ne mislim na avion, već na surovu Aljasku. Planine izgledaju spektakularno ali predstavljaju prepreku u dve situacije i to je to. Više su tu da deluju lepo i da budu smetnja sletanju. Čini mi se da su možda mogli iskoristiti to okruženje u još ponekoj ubedljivijoj sceni ali opet, to su samo moje želje.
Akcija je takva kakva je. Na njoj ni ne treba da bude akcenat. Par borbi u avionu koje su možda mogle dovesti do problema sa samom letelicom su tu da dignu malo tenziju i to je to. Akcenat filma je na tim igrama i igricama poverenja. No priča deluje prilčno klimavo i rasplet ovakav kakav je više je tu što mora da bude nego kao neka logična posledica. Mogli su na kraju da stave bilo šta, ne bi imao drugačiji osećaj posle ovog što sam gledao. Rasplet koji treba da mi da rešenje misterije treba da spakuješ tako da ima uticaj na sve što smo gledali do tada. Ovde toga nema. Potpuno je svejedno šta će se desiti.
Tematski, Flight Risk ima prostora za igru: izdaja, poverenje, lojalnost. Problem je što ništa od toga ne ide dovoljno daleko. Kao što rekoh, svi mogu biti dobri ili loši bez ikakvog efekta, bez problema da prihvatite i da svarite to što ste dobili. Tako da je zaplet, iako prilično zabavan, isto tako i površan. On funkcioniše odlično kao zabava za sat i po ali ništa više od toga.
Da zaključim. Ako vam treba nešto lagano, ako niste zahtevni u datom momentu i želite ubiti malo vremena, Flight Risk neće razočarati. No teško da će vam posle toga ostati u sećanju. Iako zabavan, on ne uspeva da se izdigne van ograničenja koja je postavio sam sebi. Sa kliše likovima i plitkim zapletom, sa premalo upliva u ličnosti ljudi koje gledamo i dostavljanjem realnije priče, Flight Risk ne može biti ništa više od zabave.
Zanimljivosti:
Film je sniman 22 dana i predstavlja do sada najkraći Gibsonov film. Volberg je zaistao brijao glavu za potrebe filma, nije želeo da koristi masku. Ćelavi pilot je zapravo bila njegova ideja. 121.5 jeste frekvencija za hitne slučajeve, to je dobro prikazano u filmu. Volberg je improvizovao veći deo svog teksta.
Naj scena:
This fucking day...
Moja ocena: 5/10
