Dread (2009)

Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Anthony DiBlasi
Glumci: Jackson Rathbone, Hanne Steen, Laura Donnelly...

Priča:
Tri studenta pokreću projekat koji treba da se bavi ljudskim strahovima.

Moj osvrt:
Pitanje koje sam zaboravio da postavim kada sam pisao o Midnight Meat Train mogu da postavim i ovde: Koliko je od ljubitelja horora kojima se ne sviđa ovaj film zapravo pročitalo nešto od Barkera. Ako volite horor, morate znati ko je Barker, ako znate ko je Barker i volite njegove priče, ovaj film je pun pogodak. Midnight Meat Train je odlična ekranizacija istoimene Barkerove priče iz prve Knjige Krvi. Book of Blood je primer kako ne treba ekranizovati Barkera, mada za Book of Blood se trebalo žestoko potruditi s obzirom koliko je ta priča kratka, ali ljudi koji su pravili Dread su pokazali kako se to radi. 

Likovi iz filma ne spadaju u grupu retarda za koje jedva čekate da skončaju (House of Wax (2005), Lake Dead, Hostel 2, The Divide...) već su to obični ljudi sa skoro pa običnim problemima. To nismo navikli da gledamo u hororima tako da odmah mogu da kažem da je ovaj pristup odličan potez. Neki od likova odlučuju da naprave studiju o strahu. To nije usputni projekat koji služi da likovi upadnu u nevolje već ta odluka pretvara ceo film u jednu odličnu studiju o strahu. 

Bukvalno sat vremena filma ćete gledati te obične likove i upoznaćete sve njihove probleme i strahove. Ono što je vrhunski, to nisu strahovi tipa "plašim se baba roge" ili "doćiće mi Fredi Kruger u san" ili "JK će mi pevati na svadbi"... To su obični ljudski strahovi i iznad svega opake lične traume. Kako je tek to sjajna ideja, braćo i sestre. Zamislite nešto što vas užasno plaši, neku vašu traumu ili realni strah... i onda zamislite da se to ostvari. 

Jedini problem koji sam imao sa filmom je što tih prvih sat vremena nisam kontao čemu sve to. I onda je počelo braćo i sestre. Jedan od likova je odlično prostudirao traume ostalih i odlučio je da ih baci na test. Tu imamo seriju vrhunski jezivih ideja. Što je najbolje, taj zao lik ne radi to iz čistog hira, već nam je odlično servirana i njegova priča tako da su svi njegovi potezi utemeljeni. Film ima opako velika muda iz više razloga. Videćete bukvalno sve, nema laži, nema prevare, nema skrivanja. Sve bljuvotine, sve brutalnosti, sve će vam se  u solidnim efektima odvijati ispred očiju, a što je najbolje, to nisu brutalnosti radi brutalnosti i bljuvotine radi bljuvotina. Sve to ima temelj, ima svrhu i sve ostavlja utisak. 

Ovo je sigurno jedna od najboljih ekranizacija Barkera. Zaista me je obradovala vest da će DiBlasi biti zadužen za ekranizaciju jedne od najboljih Barkerovih priča, Bluz Svinjske Krvi jer ovim me je čovek kupio. Jedina veća zamerka mi je glavni lik koji povremeno deluje odsutan ili čak i veseo kada to ne treba da bude, ali to ne smeta u tolikoj meri. Dread je jedna odlična studija o strahu koja će biti poslastica pravim hororistima. Hektolitri krvi, nepotrebne brutalnosti, gomile gadosti bez mozga nisu horor. To je samo jeftin način da se kupe takozvani horor fanovi. Nešto ovako pametno, nešto ovako realno jezivo, nešto ovako mudadžijski napravljeno jeste horor. Braćo i sestre, vi koji ste kao i ja zaljubljenik ovog žanra, uživajte.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istoimenoj priči Klajva Barkera koja je objavljena u drugoj Knjizi Krvi.

Naj scena:

Vrhunski jeziva poslednja scena

Moja ocena: 7/10