The Disappearance of Alice Creed (2009)

Žanr: Kriminalistički | Triler
Režija: J Blakeson
Glumci: Gemma Arterton, Eddie Marsan, Martin Compston

Priča:
Dva čoveka opremaju jedan prazan stan kako bi služio kao zatvor. Potom kidnapuju devojku i vezuju je za krevet. Ubrzo, uprkos njihovim planovima, dolazi do nepredvidivih situacija.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, evo nam još jednog klasičnog filma o otmicama, ucenama i sličnim pizdarijama. Skoro ceo film se dešava u jednom stanu i kroz ceo film ćete videti samo troje glumaca. U principu volim filmove koji imaju malo likova i dešavaju se na malom prostoru. Imamo tu mnoga remek dela poput Cube, The Man From Earth, odlične stvari poput Phone Booth-a a ima i onih drugih poput Cube 2, Buried i ostalih nedela. Ovaj film bih stavio negde između. 

Kada su priče o otmicama u pitanju, teško je da nam se tu može servirati nešto novo a kamo li epohalno. Ovaj film je dovoljno dinamičan tako da za jedno gledanje može da posluži. U principu, on se bavi samo odnosom dvojice otmičara i otete devojke i to je to. Priča vezana za ucenjivanje, organizaciju preuzimanja novca i svim tim otmica/ucena stvarima nikako ne pije vodu, ali ta priča je ovde potpuno sporedna. Film se uglavnom bazira na dramu i ljubavne jade ova tri lika. Stoga, spremite se za gomile scena u kojima se preispituju odnosi ovih likova. 

Jedna od stvari koja mi nije jasna je sledeće: Na početku su se prilično trudili da prikažu kako je sve ovo perfektno isplanirano, ali kasnije to i nema toliki značaj jer kao što rekoh, film se ne bazira na tome da likovi uzmu lovu i zbrišu. I onda se sete da je ipak postojao opak plan pa sve to prelazi u preterivanje. Recimo imamo scenu gde lik odlazi u WC i to što on dva puta povlači vodu a rekao je da ide da šora, ovom drugom liku je neverovatno sumnjivo. To prelazi u histeriju u kojoj lik bukvalno provaljuje u wc da vidi zašto je ovaj povukao vodu nekoliko puta. Što je najgore, dok ovaj lupa i provaljuje, ovaj unutra ne daje nikakav normalan odgovor kako bi smirio kolegu. 

Imamo i dva uslovno rečeno preokreta, ako nešto može i da bude preokret u ovakvom filmu sa tri glumca. Ne kažem da vas to neće iznenaditi ali neće imati neki presudan uticaj na to da budete potpuno zadovoljni filmom. Edi Marsan je standardan, Martin Kompston preglumljuje a Gema Aterton je užasavajuće iritantna tako da me iskreno nije bilo ni briga za njen lik. A i kako bi me bilo briga kada posle par minuta skontate da nema ni najsitnijeg nagoveštaja da će je ovi otmičari gadno povrediti u slučaju da ne sarađuje. Mlak film koji sadrži sve što ste već videli. Neće vam biti dosadan ali neće biti ni nešto što ćete pamtiti duže od par dana.

Zanimljivosti:
5 minuta i 25 sekundi protekne do prve izgovorene reči u filmu a potom oko četiri minuta do sledeće.

Naj scena:

Prve scene nakon kidnapovanja. Uz početno opremanje stana, obećavale su ove scene da će ovo biti dobro osmišljen filmić.

Moja ocena: 5/10