John Carter (2012)

Kod nas nazvan: Džon Karter - Između Dva Sveta
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: Andrew Stanton
Glumci:  Taylor Kitsch, Lynn Collins, Willem Dafoe...

Priča:
Odveden na Mars, veteran građanskog rata otkriva da je planeta naseljena 12 stopa visokim varvarima. Ubrzo postaje njihov zatvorenik i u jednoj borbi susreće princezu kojoj očajnički treba pomoć da sačuva svoj grad.

Moj osvrt:
Kada vidim šta nam se sve u zadnje vreme servira kao blokbaster, plače mi se od muke. Pričao mi je jedan stari taksista kako je Where Eagles Dare otvorio staru novosadsku Arenu i kako je on taj film išao da gleda pet puta. To su zaista bili spektakli. Šta nam danas nude? Hunger games koji nije ni izgovor za film, Battleship koji može da služi za isprobavanje 3D naočara. Opet, desi se da nam se i servira neki zaista dobar film potput Tron-a, Source Code-a, MoneyBall-a , pa zašto da ne i Real Steel-a. Gde je tu Džon Karter. Negde u sredini. 

Ko želi da ozbiljno shvati ovaj film taj je definitivno napravio promašaj. Ipak je ovo Dizni pravio, tako da treba da očekujete bajku prepunu odlične scenografije, solidnu avanturu i gomilu akcije. Da li je ovaj film to doneo. Delimično. Ok, nisam očekivao bog zna kakvu priču i ona zaista nije ni velika. O njenom smislu ili besmislu nepotrebno je raspravljati, rekao sam da je ovo već lagana bajčica. Problem je što se previše vremena troši na celu priču, i to na njene ubedljivo najbezveznije i najdosadnije delove. Baš me briga o propasti stanovnika Marsa i o moralnim dilemama i odlukama koje donosi glavni lik. Alo, ovo je Dizni pravio, čemu pokušaji pravljenja nekih prelomnih momenata, čemu pokušaji pravljenja veštačke tenzije kada završnicu filma vidite posle pola sata. Tu treba servirati gomilu vratolomija, dosta akcije u spektakularnoj scenografiji, gomile raznovrsnih stvorova i to je to, svi bi bili srećni i zadovoljni. 

Umesto toga imamo to da jadna princeza mora da se uda za zlikovca kako bi se dva grada ujedinila a naš Džon Karter treba da reši taj problem. Ideja za nulu. Lik princeze spada u definitivno najbednije napisane bitne likove u poslednje vreme. Jednostavno, ona je tu zbog ove priče i onda su joj na veštački način ubacili da ima neka znanja koja na kraju skoro ničemu nisu ni poslužila. Kvalitet njene glume se može svesti pod ono "nek je lepa", a ona izgleda sve vreme u fazonu "vidi mama, na TV-u sam". Što se tiče glavnog pospanog glumca, čini mi se da on nema neku harizmu ali opet bio je sasvim ok u ovoj ulozi. 

Scenografija je zaista spektakularna i retko se viđa nešto na čemu ovako možete odmoriti oči na zaista odlično kreiranim predelima a i likovima. Šteta što nije bilo još i malo prirode ali s obzirom da se najveći deo filma odvija na Marsu, bolje od ovoga nije moglo. Postoji zaista premalo akcionih scena za ovu vrstu filmova a čini mi se da neke od njih nisu baš najbolje osmišljene. Sve vreme se opet potencira na nekim trubadurskim pričama koje me, blago rečeno, nisu zanimale jer su bile totalno nemaštovite. Opet, imamo neke stvari koje su poželjne u ovakvim filmovima, kao što je jedan blesavi "pas", imamo već pomenutu dobru scenografiju i nekoliko sasvim solidnih ideja. Dopada mi se razlog zbog kog Karter ima prednost u odnosu na ostale. On nije nadčovek već samo običan čovek ali ova ideja koja mu daje specijalnu ulogu mi je skroz dobra. Postoji i nekoliko sasvim solidnih glumaca ali opet, u ovakvim ulogama je svejedno da li su Mark Strong, Dominik Vest, Džejms Pjurfoj ili neki drugi momci. 

Da podvučem crtu. Džon Karter svakako nije dno poput Hunger Gamesa, nije trošenje vremena poput Battleshipa ali nije ni naročito kvalitetan da bih ga obavezno preporučio za gledanje. Jednostavno filmić za jedno gledanje i za razbibrigu, ni više, ni manje.

Zanimljivosti:
Mario Kasar je u Dizniju imao ovaj film za projekat još 1980. ali je on dugo godna bio na ledu. Film je zasnovan na knjizi "A Princess of Mars" koja se prvenstveno zvala "Under the Moons of Mars" a napisao ju je Edgar Rajs Barouz. Inicijalno, film je prvi put počeo da se pravi 1931. kada je trebao biti prvi američki animirani film prikazan u bioskopima. Muzika za trejler koja je korišćena u bioskopima je varijacija pesme Kashmir grupe Led Cepelin. Tejlor Kirš je izgubio preko 10kg za potrebe filma. On je izjavio kako je zbog rigoroznih dijeta imao probleme sa jetrom. Jedna od tetovaža na princezinoj desnoj ruci predstavlja Mikija Mausa. Dizajnirano je preko 1800 kostima za potrebe filma. Na princezinoj haljini, kruni i lancu koji nosi bilo je preko 120.000 Swarovski ručno lepljenih kristala.

Naj scena:

Prva borba

Moja ocena: 5/10